Potapanje gradjanstva

Zuzana Serences

Da li treba sacuvati autenticnost glavnog gradskog trga, s manjim intervencijama? Po ovakvom, svojevrsnom pitanju ocuvanja graditeljskog nasledja i odbrane domace urban(istick)e casti i ponosa Novosadjani za sobom ovog meseca vec imaju jedno referendumsko izjasnjavanje. Organizator minulog plebiscita, lokalni “arhitektonski krug", iskoristio je sajamsku priredbu za propitivanje sugradjana o odbrnai gradskog trga od “spoljnjeg mesanja". Drugi ponudjeni odgovor je naime glasio: da li je trg potrebno radikalno rekonstruisati, potopiti i to prekopiranim resenjima?

I eto nama neodoljive slicnosti. Jer ko ce, Boze moj, biti za “potapanje" gradskog sredista, pa jos po idejnom resenju (doduse nagradjenom) kojeg bije glas (ponekih) da se prosto radi o onom prekopiranom iz Liona. Kada je nas trg nase unutrasnje pitanje i ne treba nam nikakva internacionalizacija, pa ni kada su fontane u pitanju! I treba li reci da se medju tri stotinak ucesnika ovog “referenduma" nasao tek jedan sklon “stranom posredovanju". Organizatori provere narodnog raspolozenja nemaju razloga da brinu. Sva je prilika, necemo dozvoliti da se nacionalni ponos potpi. Na stranu to sto para u novosadskoj kasi za preuredjenje trga ionako nema. Neka se barem zna. Uostalom, kako su ono govorili? Da nam ni sankcije ne mogu nista, makar trajale hiljadu godina. I ko jos onda da misli o potapanju? Pa nismo mi valjda Englezi pa da prihvatimo strano posredovanje.

Ko ce, dakle, sve, i hoce li i danas u Novom Sadu na poziv Saveza demokratskih partija smoci snage da digne glas protiv utapanja u sanckije i kolektivnu krivicu svih nas. Jer, lepo je to sto potpredsednik Vlade obecava da ce oni da prihvate odgovornost za referendumsku odluku. Posledice cemo, medjutim, trpeti mi, a ne oni. A istorijsko “ne", sva je prilika, mogucnost je za istorijsku novotariju: jer civilizacijski razvoj institut kolektivne krivice nikada, ni u najstrasnijim poglavljima, nije legalizovao. Utapa li nas to ovaj rezim u taj nikad priznati institut? I jos cinicno kaze kako prihvata odgovornost odluke. O tome gde se, koliko i u cemu potapa gradjanstvo, gradjanska nada u (kako to davno bese) slova sirokog transparenta “Beograd je svet" bice jasnije vec danas. A makar zarad ispisivanja novog transparenta. O tome koliko i oni “protiv" mogu da odolevaju liderskim sujetama i surevnjivosti. Da jednom pokazu koliko mogu odoleti znacaju pitanja koje koga zvao, ko je sazivac i predlagac, ko se prvi setio ili nametnuo upitanoscu: koliko je onih koji su protiv i koliko su i da li uopste mogu zajedno, a da se ne sete odmah svojih sujeta. Vec koliko danas bice nam jasnije o potrsenosti nade, o spremnosti novosadskog i beogradskog opozicionog i demokratskog tabora da se nadje za istim stolom i razgovaraju o potopljenosti gradjanstva. Ili nam ni fontane zelja nece pomoci.