DA LI VOJVODJANI MOGU IMATI SVOJ REFERENDUM

Jos se predreferendumska kampanja o Kosovu nije ni zahuktala, a vec stizu vesti da i Vojvodjani hoce “svoj" referendum. Tu su ideju “pogurali" pojedini lideri pokrajinskih partija, medju kojima se spominju Nenad Canak i Mile Isakov, pa su cak pozvali predstavnike Vlade Srbije na “pregovore" o vojvodjanskoj autonomiji u zgradu SPENS-a. Neki su to ubrzo demantovali, ali ne i da hoce na tu temu, i u sirem sastavu, “ozbiljno" da razgovaraju s predstavnicima Republicke vlade, “bez stranog posredovanja". Koliko se moglo saznati, oni traze, u najkracem, decentralizaciju uprave i povratak onoliko autonomije, pre svega finansijske, koliko su imali po Republickom ustavu.

Cak i da su celnici pojedinih vojvodjanskih politickih grupacija pomenom referenduma hteli, kako se veruje, samo da se nasale na racun srpskih vlasti (koje narodu zadaju teske zadatke da odlucuju o nacinu resavanja kosovske krize, onda kada i severna pokrajina ima svoja neresena pitanja), to je, tehnicki, sasvim izvodljivo i bez posredstva Skupstine Srbije.

Naime, vazeci republicki Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, za koji kazu da je radjen prema svim svetskim standardima, omogucava da akt o raspisivanju referenduma o pitanjima iz nadleznosti autonomne pokrajine moze da donese i Pokrajinska skupstina u skladu sa statutom i ne pitajuci republicki parlament za misljenje. Na to imaju pravo, po analogiji, opstinske i gradske skupstine kada treba resavati vitalna lokalna pitanja.

Isti zakon omogucava da gradjani sami, “radi ostvarivanja narodne inicijative, obrazuju inicijativni odbor od najmanje tri punoletna clana", koji organizuje prikupljanje potpisa gradjana i to prijavljuje Ministarstvu unutrasnjih poslova, odnosno organizacionoj jedinici u opstini, a listu potpisnika i njihov zahtev dostavlja svojoj skupstini. Ukoliko celim postupkom nisu zadovoljni, gradjani mogu da se zale Vrhovnom sudu, a ukoliko se i Skupstina ogresi o njihov zahtev, pravo zalbe ima i inicijativni odbor.

M. T.