utorak, 14. april 1998.

MINISTARSTVU TRGOVINE VLADE SRBIJE ZABRANJENO DA DAJE INFORMACIJE O BROJU ZAHTEVA ZA POSKUPLJENJE

Pekare bez brasna - mlekare bez mleka

Ocekuje se da uskoro bez redovnih isporuka hleba ostanu i prioritetni potrosaci kao sto su bolnice, obdanista i vojska, jer pekarska industrija ne moze da izdrzi dalje zadrzavanje istih cena

Sudeci prema “odlucnosti" Vlade Srbije, ne treba ocekivati skoru korekciju cena nijednog od osnovnih prehrambenih proizvoda. Iako Vlada vec duze vreme nema nikakvih primedbi na razloge i kalkulaciju cene hleba, “svim silama", vec skoro godinu dana, nastoji da odlozi povecanje cena, a posebno posle devalvacije zbog opasnosti od pokretanja lanca poskupljenja i podgrejavanja inflatornog talasa.

Odbijanje da dozvoli poskupljenje ide to te mere da je Vlada zabranila Ministarstvu za trgovinu da daje informacije cak i o vrsti i kolicini zahteva za povecanjem cena koji stizu u ovo ministarstvo. Novi ministar Zoran Krasic skoro svako jutro drzi kolegijum, a o cemu se na njemu razgovara, novinarima je za sada nepoznato, ali je cinjenica da se onima koji salju zahteve ni na koji nacin ne odgovara. Kontakti se na neki nacin odrzavaju samo sa proizvodjacima hleba.

Pekari kazu da je socijalna politika koja se vodi preko zamrzavanja cena hleba ovu industriju toliko iscrpela da je pitanje dana kada ce poceti da staje jedna po jedna drustvena pekara.

Finansijska situacija u Beogradskoj pekarskoj industriji je do te mere prenapregnuta da je gotovo nemoguce nabaviti novac za osnovne sirovine i plate sto ce se sigurno odraziti na proizvodnju, pa se ocekuje da uskoro bez hleba pocnu da ostaju i prioritetni potrosaci kao sto su bolnice, obdanista i vojska.

Vlada poslednje dve-tri godine ponavlja potpuno istu pricu da ce pre nego sto dozvoli povecanje cena uciniti sve, a to je da pekarima podeli brasno iz rezervi. Taj recept nikad nije dobro funkcionisao a trenutno se svodi na to da se brasno moze dobiti samo pod uslovom da pekara moze da ga avansno plati. Kako vecina nema para brasno i ne uzima. One koje su veliki snabdevaci, kao BPI, ovih dana su na novim mukama jer su im robne rezerve utvrdile takve dispozicije za preuzimanje brasna koje zagarantovanu cenu brasna od 1,60 dinara podizu, zbog troskova transporta, na 1,90 dinara.

“Da li ce meso i mleko da poskupi ne zna ni bog ni milicija, iako postoje vise nego opravdani razlozi za to. Zbog odugovlacenja sa odobravanjem poskupljenja, vec se smanjuje kolicina mleka koju proizvodjaci predaju, a proizvodjaci mesa su podigli cene pa mladi prasici i jagnjici kostaju vec 25 dinara po kilogramu. Klanicari na razne nacine pokusavaju da ukalkulisu poskupljenje a da to ne bude upadljivo i da ih inspekcija zbog toga ne kaznjava", kaze jedan proizvodjac.

Na ivici

Secerane dve godine nisu menjale cenu i vode bitku da im republika prizna paritet koji je utvrdila savezna drzava i da cena secera bude 4,86 dinara. Niska cena secera dovela je secerane u gubitke i bezizlaznu situaciju jer seljacima nije placen preuzet rod iz prosle godine. Protest koji je planirao sindikat odlazu trenutni pregovori oko obezbedjenja 100 miliona dinara kredita koji bi bili upotrebljeni za isplatu repe.

Uljari takodje skoro dve godine traze da im republicka vlada prizna paritet koji je utvrdila savezna drzava i da proizvodjacka cena ulja sa 7,5 poraste na 9,5 dinara. "Vladi nista ne znaci sto poslujemo sa gubicima i ne mozemo da isplatimo preuzetu robu. Ona se protiv poskupljenja bori isporukom iz robnih rezervi", kaze direktor jedne uljare.

Milos Pucarevic, komercijalni direktor u “Imleku" kaze da je dnevni priliv mleka poslednjih dana smanjen za oko 35 hiljada litara sto je manje za oko sedam odsto od ukupnih kolicina koje se kupuju. Proizvodjaci mleka kazu da bi mleko po masnoj jedinici sa 40 trebalo da poskupi na 60 ili 70 para. To bi, kazu oni, bilo sokantno za potrosace i nerealno s obzirom na kupovnu moc, ali bi cena realno morala da se koriguje za 30 odsto kako bi se ublazila bar kursna razlika.

Koliko ce biti uspesna borba protiv poskupljenja intervencijom iz robnih rezervi nije tesko zakljuciti s obzirom da ovih dana trgovinske kuce sporo dolaze do novih kolicina iz rezervi, a sve se objasnjava proceduralnim problemima.

Potvrda da rezerve nisu bez dna je i nestasica deterdzenta. Pre nekoliko godina robne rezerve su povremeno na trziste izbacivale manje kolicine deterdzenta, a sada i ne pominju da bi na taj nacin mogle nadomestiti slabu ponudu. Za sest dinara koliko proizvodjac dobije za kilogram praska, ne moze se kupiti ni polovina sirovina kazu u Uduzenju za proizvodnju sredstava higijene demantujuci tvrdnje da fabrike ne isporucuju, vec lageruju robu.

Kvalitet vodjenja politike cena najvise poslednjih dana osecaju pusaci jer domacih cigareta skoro da nema na trafikama. Proizvodjaci tvrde da kriju trgovci, trgovci kazu da ne isporucuju fabrike. Razlog za “igru" su niske cene.

S. Jovicic

Poskupela spanska roba

Uvoznici ne gube vreme i cene uvozne robe svakog novog kontigenta uskladjuju sa kursom marke. Od juce su u “C-marketu" skuplji proizvodi koje ova trgovina doprema iz Spanije. Spageti umesto 7,73 staju 10,21 dinar, namaz od lososa, umesto 15,05 kosta 20,01 , sardine u sosu su sa 6, 44 poskupele na 8,79 a tunjevina u ulju od 146 grama, umesto 14,57 kosta 169,60 dinara.

U ovoj trgovini od juce skuplje je i suseno voce i alkohol. Metohijsko vino umesto 8,52 staje 10,43, a “sovinjon" i “sardone" umesto 14,03 kosta 17,24 dinara dok su makedonska vina skuplja za tri dinara i umesto 15,77 kostaju 18,39 dinara.

U “Pekabeti" su nove cene dobili “Rubinovi" proizvodi pa vinjak, umesto 47,26 kosta 49,98 a med “Maja-prometa" umesto 39,49 staje 42,38 dinara.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /