IZVESTAJ EVROPSKE KOMISIJE O REGIONALNOM PRISTUPU EU DRZAVAMA JUGOISTOCNE EVROPE

U grupi "zaostalih", sa BiH, Hrvatskom, Makedonijom i Albanijom, SRJ se najnize kotira. Jedina je iz grupe kojoj se umesto priblizavanja EU - zbog dogadjaja na Kosovu - preti novim sankcijama. Nazalost, nema nacina da se stimulise progres u Crnoj Gori, jer se instrumenti regionalnog pristupa odnose na drzave u celini

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

U "evropskoj skolici", bivse (i aktuelne) komunisticke zemlje Centralne i Istocne Evrope podeljene su u tri odeljenja: "napredno", "perspektivno" i "zaostalo". Krajem proslog meseca otvoreni su pregovori o pristupanju Evropskoj uniji odeljenja "naprednih" koje cine Slovenija, Madjarska, Ceska, Poljska i Estonija. Istovremeno, sa odeljenjem "perspektivnih" (Bugarska, Rumunija, Slovacka, Litvanija i Latvija) uspostavljeno je tzv. pristupno partnerstvo u kojem ce se, uz izdasnu finansijsku i tehnicku pomoc, te zemlje prilagodjavati evropskim standardima.

Krajem ovog meseca, Savet ministara EU ce se pozabaviti "zaostalima" u evropskom razvoju. Ocenice, naime, do koje je mere preostalih pet zemalja tog podrucja (SRJ, BiH, Hrvatska, Makedonija i Albanija) postovalo politicke i ekonomske uslove definisane u tzv. regionalnom pristupu, te ce, u zavisnosti od toga, odluciti o stepenu odnosa svake pojedine od tih zemalja sa EU. Pomenuti uslovi definisani su sa ciljem da se svakoj od tih zemalja jasno i unapred stavi do znanja sta im je ciniti... ukoliko teze razvoju bilateralnih odnosa sa EU. I to za svaku fazu tih odnosa: od izvoznih povlastica, preko ukljucivanja u program PHARE, do zakljucivanja Sporazuma o saradnji ili tzv. Evropskih ugovora o asocijaciji.

Od aprila prosle godine, kada su ti uslovi definisani, navedenih pet zemalja je pod svojevrsnim "pojacanim nadzorom" Evropske komisije, koja je duzna da Savetu ministara dostavlja polugodisnja svedocanstva sa ocenama njihovog ucinka i vladanja u sest predmeta: demokratski principi; ljudska prava i vladavina zakona; postovanje i zastita manjina; trzisne ekonomske reforme; regionalna saradnja; te ispunjavanje obaveza iz Dejtonskog i Erdutskog mirovnog sporazuma, kao i zakljucaka Saveta za implementaciju mira iz Sintre i Bona. Prvi takav izvestaj Komisija je podnela u oktobru prosle godine, a drugi je upravo zavrsen i bice prezentiran Savetu ministara 27. aprila 1998. u Luksemburgu. Sastoji se iz dva dokumenta: sazetih "Operativnih zakljucaka" i opseznog "Radnog papira" u kojem se detaljno analizira ucinak svake od zemalja po svim navedenim stavkama. U ovom izvestaju predstavicemo, zemlju po zemlju, ocene i preporuke iz prvog dokumenta:

SRJ - Najava kaznenih mera: Komisija uocava "evoluciju u suprotnim smerovima" u dve republike koje cine sadasnju federaciju. Sto se Srbije tice, zapaza se da je tokom izbora u drugoj polovini 1997. doslo do izvesnih kontakata izmedju vladajuce partije predsednika Milosevica i "nekih elemenata opozicije", ali da nisu ispravljeni "drugi demokratski nedostaci" uoceni u Gonzalesovom izvestaju iz decembra 1996. Nije bilo nikakvog napretka u postovanju pojedinih fundamentalnih ljudskih prava; nije ucinjeno nista u domenu trzisnih reformi; uprkos hvale vrednim naporima da se podrzi nova vlada u Republici Srpskoj nije bilo bitnog napretka u postovanju obaveza iz Dejtona. Dalje, doslo je do znacajnog pogorsanja u zastiti ljudskih i manjinskih prava kosovskih Albanaca, a tokom citavog perioda na koji se izvestaj odnosi nije bilo napretka u procesu resavanja kosovskog problema, sem sto je pod snaznim medjunarodnim pritiskom tokom poslednjih nedelja doslo do izvesnog popustanja u vezi sa sporazumom o obrazovanju i dijalogom.

Nasuprot tome, konstatuje Komisija, u Crnoj Gori se nakon izbora Djukanovica zapaza pojacani angazman u prilog demokratskih reformi, kao i znaci progresa u postovanju ljudskih i manjinskih prava. Uocava se napredak i na planu ekonomskih reformi, kao i dobre perspektive za razvoj regionalne saradnje i uspostavljanje ekonomskih i politickih odnosa sa susednim drzavama. Crna Gora se, takodje, obavezala da ce u celosti ispunjavati svoje obaveze po Dejtonu, te da ce u punoj meri saradjivati sa Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju.

Operativni zakljucci: Instrumenti regionalnog pristupa odnose se na drzave, te nema nacina da se stimilise progres u samo jednom delu SRJ.

- Buduci da SRJ, kao celina, ne ispunjava minimalne uslove (postovanje fundamentalnih principa demokratije i ljudskih prava) za ukljucivanje u autonomni trgovinski rezim, Komisija smatra da nije trenutak da joj se odobre tzv. autonomne trgovinske mere, tj. izvozne povlastice.

- Iz istih razloga, Komisija ocenjuje da SRJ ne ispunjava uslove za ukljucivanje u program PHARE; kao i da je “preuranjeno za razgovore o eventualnom otvaranju pregovora o sporazumu o saradnji."

- Nedavni dogadjaji na Kosovu - zakljucuje Komisija - primorali su EU da usvoji zajednicku poziciju o raznim kaznenim merama, a u slucaju da se SRJ ne povinuje zahtevima medjunarodne zajednice, EU ce primeniti i druge sankcije.

BiH - Rano za sporazum sa EU: Izvestan napredak u demokratizaciji i postovanju ljudskih prava jeste ostvaren, ali pre svega zahvaljujuci snaznom pritisku medjunarodne zajednice. Ostaje jos puno toga da se ucini, posebno u domenu prava na privatnu svojinu (povezano sa slobodnom cirkulacijom ljudi i povratkom izbeglica), kao i u obezbedjivanju nezavisnosti televizije kao javne sluzbe. Trzisne reforme napreduju, mada uz dosta teskoca. Postovanje Dejtonskih sporazuma je neuravnotezeno, rokovi se ne postuju, strane ne izvrsavaju preduzete obaveze...Neophodno je osigurati punu slobodu kretanja, pre svega za povratak izbeglica. Da bi se uspostavio trajni mir, nuzno je da strane vise nego do sada rade na medjuetnickom pomirenju. Vazan korak napred je uspostavljanje nove vlade u Republici Srpskoj, koja se obavezala na postovanje Dejtonskih sporazuma i dala prioritet ekonomskoj obnovi i povratku izbeglica. Operativni zakljucci: S obzirom da se u zemlji sve bolje postuju fundamentalni principi demokratije i ljudskih prava, BiH ima pravo da nastavi da koristi izvozne povlastice EU.

- Dok ne ispuni uslove za puno ukljucivanje u program PHARE, pomoc iz tog programa ogranicice se samo na projekte podrske mirovnom sporazumu i obnove zemlje. Zahvaljujuci svojoj nedavnoj politickoj evoluciji, Republika Srpska ce moci da racuna na veci deo pomoci iz tog programa.

- Nije jos vreme za otvaranje pregovora o sporazumu o saradnji BiH i EU. Hrvatska - Povlastice u pitanju: Komisija uocava da se poslednjih nedelja culo mnogo svecanih deklaracija o spremnosti Hrvatske da postuje norme i ciljeve EU, omoguci povratak izbeglica, prihvati gradjane svih etnickih grupa, ostvaruje Dejton, sprovede demokratske reforme, radi na pomirenju... U praksi, medjutim, progres nije bio na visini tih deklaracija. Hrvatska mora da unapredi postovanje fundamentalnih principa ljudskih i manjinskih prava i da dokaze svoju spremnost da sledi demokratsku proceduru. Kasni u reformi drzavnog radija i televizije; resavanju svojinskih pitanja; povratku izbeglica; pojasnjavanju zakona o amnestiji. Vlada mora da svoje srpske gradjane ubedi da mogu bezbedno ostati u Hrvatskoj, a one koji su izbegli da mogu da se vrate bez straha od sikaniranja i ugrozavanja. Istovremeno, vlada je duzna da lokalnim vlastima i pojedincima objasni nuznost pomirenja na svim nivoima: ona nije odgovorna za individualne akte sikaniranja i ugrozavanja, ali jeste za stvaranje uslova u kojima su takvi akti moguci. Operativni zakljucci: Kao i druge zemlje ukljucene u regionalni pristup, Hrvatska ima istinsku priliku da ostvari svoje evropske aspiracije. Da bi to postigla, mora da postuje odredjene uslove, a to zavisi iskljucivo od nje.

- Hrvatska, trenutno, koristi autonomne trgovinske mere EU. Medjutim, ukoliko ne ostvari napredak u postovanju kriterija i uslova po kojima se one odobravaju, te povlastice bi mogle da budu dovedene u pitanje.

- Uprkos pozitivnim deklaracijama vlasti, Komisija ocenjuje da Hrvatska jos nije ispunila neophodne uslove za unapredjenje odnosa sa EU. Nema uslova za ukidanje (makar i samo delimicno) suspenzije na koriscenje sredstava iz programa PHARE. Pored toga, “potpuno je preuranjeno za razgovore o mogucem otvaranju pregovora o sporazumu o saradnji."

Makedonija - Pred Evropskim ugovorom: Postuje principe demokratije i regionalne saradnje; uverljivo se angazuje u prilog demokratizacije; dobrosusedskih odnosa u regionu; postovanja ljudskih i manjinskih prava; kao i ekonomskih reformi. Ostaje jos da ostvari napredak u sledecim sektorima: reformi javne administracije, ukljucujuci izvrsnu i sudsku vlast; obrazovanju albanske manjine; zastupljenosti manjina u snagama bezbednosti; razvoju privatnog sektora i podsticanju direktnih stranih investicija.

Operativni zakljucci: Makedonija je vec zakljucila sporazum o saradnji sa EU, ukljucena je u program PHARE i nastavice da koristi pomoc EU. Komisija ce, u saradnji sa vlastima u Skopju, razmotriti nacine da se - koriscenjem programa PHARE - doprinese poboljsanju medjuetnickih odnosa u zemlji. Dalji razvoj odnosa sa EU zavisice od uspesnosti u primeni sporazuma o saradnji i transportu, od toka politickog dijaloga, te od razvoja u zemlji, posebno u onim sektorima u kojima je neophodno ostvariti napredak. EU ce naknadno revalorizovati odnose sa Makedonijom, cija bi sledeca faza bilo zakljucivanje tzv. Evropskog ugovora o asocijaciji.

Albanija - Podrska obnovi: Nakon velike krize 1997, nova vlada se uverljivo angazovala na procesu stabilizacije, obnove i demokratizacije zemlje. Ostvaren je progres u makroekonomskoj stabilizaciji i sada je neophodan srednjorocni program strukturalnih reformi o kojem se pregovara sa MMF. Javni red i snage bezbednosti ostaju, medjutim, predmet zabrinutosti. Postovaje zakona i napredak u domenu gradjanskih prava moraju da budu praceni jacanjem pravosudnog sektora.

Operativni zakljucci: EU ce, posredstvom programa PHARE, podrzati stabilizaciju, obnovu i demokratizaciju Albanije, kao i njeno ukljucivanje u regionalnu saradnju.

- Pojacace se kontakti (mesoviti komitet i radne grupe) u cilju realizacije sporazuma o trgovinskoj saradnji i politickom dijalogu iz 1992. Za dalje intenziviranje odnosa Albanije sa EU bice neophodan znacajniji progres u politickoj i ekonomskoj stabilizaciji zemlje.