KAKO CRNOGORSKA I SRPSKA VLADA NAMERAVAJU DA SPRECE POVECANJE CENA

Obe vlade preduzimaju antireformske i antitrzisne mere, jer se jedna trivijalna stvar - jednokratno prilagodjavanje dela cena devalvaciji - pretvara u ogroman problem, koji se pokusava resiti drzavnim administriranjem i redistribucijom

Bojana Jager

Sta ce raditi objavili su u istom danu - Vlada Crne Gore obnarodovala je svoj Program zastite standarda i privrede od posledica devalvacije, a u Saveznoj vladi je u okviru Operativnog programa mera za uspostavljanje makroekonomske stabilnosti prakticno receno sta ce preduzimati srpska vlada. U Crnoj Gori su, izmedju ostalog, obecali da ce garantovati sadasnje cene svih najvaznijih proizvoda za standard stanovnistva, uz delimicno pokrivanje gubitaka odredjenim javnim preduzecima, pri cemu ce se republicka vlada za nedostajuca sredstva u budzetu kreditno zaduziti.

Po recima Milorada Miskovica, saveznog ministra za unutrasnju trgovinu, nece biti ekonomskih razloga za poskupljenje hleba, brasna, mleka i mlecnih proizvoda (iako njihovi proizvodjaci traze vise cene, sto im se ne odobrava), jer ce se uz intervencije iz robnih rezervi, regresirati energenti u ovoj proizvodnji i ambalaza kod mleka. Takav scenario republicka vlada (u ovom slucaju srpska, jer je crnogorska vec rekla kakvu ce politiku voditi) tek treba da ugovori sa proizvodjacima i da nadje konkretne mogucnosti da ga sprovede. Na taj nacin bi se otklonio prvi cenovni udar, a za kasnije - videce se i preispitace se. Nestasice i vise cene secera i ulja sprecavaju se intervencijama iz robnih rezervi.

Sve ovo govori da bauk devalvacije kruzi Jugoslavijom i da su obe republicke vlade, uplasene inicijalnim pomeranjem cena, zazvonile na uzbunu i pocele da smisljaju nacine kako da zastite svoje gradjanstvo od dejstva trzisnih sila, kaze dr Bosko Mijatovic.

- Vlada Crne Gore je resila da zastiti i privredu i stanovnistvo od povecanja troskova nastalih zbog devalvacije. Mnoge cene od zancaja za zivot gradjanstva bice kontrolisane, ali ce zato, proizvodjaci biti kompenzovani za gubitke. Vlada Srbije je znatno direktnija - ne daju se dozvole za povecanje cena, ali bez kompenzacija. Razlika u pristupu je ocevidna: crnogorska vlada placa svoju socijalnu politiku, ali to moze da ucini samo iz povecanih poreza ili zaduzivanja u inostranstvu, dok srpska prebacuje troskove na slabasnu privredu. Bez obzira na razlike, u oba slucaja se radi o obicnoj socijalnoj demagogiji. Crnogorske vlasti zato imaju poseban razlog - predstojece parlamentarne izbore - pa zele da uberu politicke poene kod svojih biraca, pokazujuci da im pomazu i da se jako brinu za blagostanje naroda. Ipak to su starovremski metodi koje je Djukanovic naucio dok je jos bio dobar socijalista Miloseviceve skole. Vladi Srbije je socijalna demagogija standardno ponasanje, konstatuje dr Mijatovic.

Po njegovim recima, u svakom slucaju, radi se o antireformskoj i antitrzisnoj orijentaciji obe vlade, jer se i pored svih zaklinjanja u reforme (posebno od strane crnogorske vlade) jedna relativno trivijalna stvar - jednokratno prilagodjavanje dela cena devalvaciji - pretvara u ogroman problem, koji se pokusava resiti drzavnim administriranjem i redistribucijom. Crnogorci ce se jos zaduziti u inostranstvu i ostaviti nepotrebne dugove sledecim generacijama, smatra ovaj ekonomista.

Razlike u ova dva pristupa dr Bozidar Cerovic vidi u samom motivu za devalvaciju, koja po njemu nije ni izvedena zbog uspostavljanja makroekonomske ravnoteze, vec iz sasvim proizaicnih razloga: potrebe da se servisiraju dva velika barter aranzmana i ostale obaveze prema inostranstvu, zbog cega je kolektivima iz tog kruga kroz kurs dat podsticaj da nesto proizvedu i izvezu. Crnogorska reakcija na devalvaciju, pre svega je upravo nepoverenje u nameru da se uspostavi nova makroekonomska ravnoteza. Bitka se u stvari vodi kroz pokusaj da se cene vestacki zadrze i zakoce efekti odlozene devalvacije, izvrsene u vecem stepenu od nivoa koji je uspostavilo crno trziste, konstatuje dr Cerovic.

- Srpska akcija, zasnovana na politicko ekonomskom delovanju koordinacionih timova, svodi se u stvari na administrativno zadrzavanje promena u cenama, odnosno na pokusaju da se za izvesno vreme otklone efekti promene kursa. To je vec vise puta oprobani mehanizam i svi unapred znaju da mu je domet ogranicen i da ce u svakom slucaju vec verovatno kroz mesec dana doci do neizbeznih poskupljenja. Crnogorska varijanta nastoji da unapred anulira uticaj na standard, jer polazi od toga da ce do efekata na cene sigurno doci, sto je takodje vise socijalni, nego ekonomski program, koji se istovremeno pokusava podupreti dodatnom finansijskom injekcijom. Odakle izvori za nju tesko je reci. Ukoliko crnogorska vlada predvidja da ce kroz privatizaciju ili ozivljene privredne tokove to moci u dogledno vreme da vrati, onda je njeno zaduzivanje pokriveno, a ako toga ne bude stvoren je novi problem sa odlozenim dejstvom, kaze dr Cerovic.