BRCKO NAKON JOS JEDNOG ODGADJANJA ODLUKE ARBITRAZNOG TRIBUNALA: STA KAZU ODGOVORNI ZA BEZBEDNOST (2)

Mnogo ucinjeno na planu povratka (Bosnjaka) i slobodi kretanja. Gradjani se brzo navikavaju na multietnicnost, iako “balije" jos postoje

Dragan Banjac

Cirilica i dalje "feli-cija", poli-cija Foto: N. Stojanovic

Godinu dana posto je “konacna i neopoziva" odluka o statusu Brckog (ili samo medjuentitetske linije razgranicenja, kako tvrdi srpska strana) jos jednom odlozena, ovaj put do kraja godine, svakodnevno se desavaju razlicite promene, gde ima i onih koje se koliko pre godinu dana nisu mogle ni zamisliti. Andrija Bjelosevic jos je nacelnik Centra bezbednosti Brckog, oko cega je, narocito nakon izbora novog premijera, bilo dosta burnih dogadjanja. Brcko i Bijeljina bili su, unekoliko, poslednji istocni bastioni policijskih snaga okrenutih jos uvek SDS i Palama, Bjelosevic se bio neko vreme “izgubio", povukao sa mesta nacelnika i, vele dobro obavesteni, nakon “izvesnog vremena provedenog u Banjaluci" vratio se na staro mesto u Brcko.

- Ovde je ucinjeno veoma mnogo na planu povratka i slobode kretanja. Brcko je sve otvoreniji grad kroz koji prolazi veliki broj gradjana iz Federacije i Hrvatske, narocito poslednjih godinu dana, iako su saobracajnice zvanicno otvorene juna 1977. godine, kaze Bjelosevic.

Pored svega, tesko je govoriti o obostranoj komunikaciji, jer gradjani srpskog entiteta u Federaciju mogu, ali ne zele, dok je za prelazak u Hrvatsku potrebna viza. Bjelosevic kao pozitivan korak navodi protok preko ovog podrucja “ljudi, roba i kapitala", za pocetak sam ona relaciji Hrvatska-Federacija BiH, ali se sve glasnije najavljuje uspostava slicnih komunikacija i sa srpskim entitetom.

- Mnogo ce se stvari promijeniti nakon uvodjenja novih pasosa - tvrdi Bjelosevic, i navodi vec dvogodisnju naviku gradjana da se krecu izmedju entiteta, zacetu na “Arizoni", putu od Zupanje, preko Loncara i Srebrnika za Tuzlu.

Posebno je dosta ucinjeno na planu povratka ranijih stanovnika ovog grada, Bosnjaka pre svega, koji su u vec povelikom broju zaposeli svoje nekadasnje kuce. O tome Bjelosevic kaze:

- Vratilo se dosta Muslimana, mnogo je obnovljenih kuca u prigradskim naseljima Brod, Brodusa, Dizdarusa, Omerbegovaca, Stari Rasadnik, Vuksic, Ulice... Prema nasim podacima dosad je obnovljeno preko 2.000 stambenih objekata. Nekima je bila potrebna samo mala popravka, a koliko je poznato pomoc stize iz nekoliko pravaca - od donacija iz zemalja koje su preko Donatorske konferencije dala sredstva za obnovu, do humanitarne pomoci, pomoci koja stize iz islamskih zemalja (Dalekog istoka) i, naravno, pomoci iz Federacije.

Gradjani se polako navikavaju na multietnicku policiju, slicna se situacija ocekuje i u opstinskoj vlasti, gde je proces takodje zapoceo. Za pocetak, izjednaceni su u uniformama i oznakama, a Bjelosevic najavljuje (konacno je stampana nova saobracajna dozvola jedinstvena za celu BiH), masovno uvodjenje vec ranije promovisanih oznaka na automobilima. Policija uskoro dobija nove legitimacije i, prema misljenju nacelnika, raste uverenje da ce grad ostati u RS i da ce njihovo angazovanje pre svega biti usmereno na borbu protiv kriminala. O tome, posebno u vrhu vlasti i postovanju novog resornog Dodikovog namestenika, Bjelosevic je rekao: - O tome je bilo dosta govora, kako u narodu, tako medju rukovodnim strukturama, culo se dosta optuzbi o tome i na nekoliko skupstinskih zasedanja. Lopovluka je, istina, bilo, deo se pripisuje i policiji (direktno ili kao saucesnici), ali mislim da je to proslost i nesto sto u okolnostima u kojima smo bili i nije moglo da se izbjegne. Sto se nove vlade tice ona ima jasne namjere da sprovede Dejtonski sporazum i od nas moze ocekivati punu podrsku. Uostalom to od nas ocekuje i medjunarodna zajednica i gradjani Republike Srpske.

Od poslednjeg dana prosle godine, gradska policija u Brckom je multietnicka u kojoj su istina Srbi najbrojniji (120), uz 90 Bosnjaka i 20 Hrvata. Osim u opstinskoj upravi (uskoro i administraciji) sudstvu i tuzilastvu, sada je i u policiji mesoviti sastav, nen samo medju pozornicima vec i u rukovodnom timu. Tako su Teodoru Gavricu, nacelniku Stanice javne bezbednosti zamenici Mirsad Haseljic i Pero Androsevic.

Gavric istice i resorna rukovodna mest koja su data Bosnjacima i Hrvatima - opsti poslovi, saobracaj, kriminalisticka policija, unutrasnja kontrola. Tu je i pogranicna policija, takodje multietnicka za koju je direktno nadlezan resorni ministar u Vladi RS.

Pero Androsevic (HDZ) jedan je od dvojice zamenika nacelnika (do kojih se stize direktno iz hodnika, bez prolazne sobe sa sekretaricom kao u slucaju odlaska kod Gavrica) kaze da za njegovo mesto “nije bilo jagme" i da situacija, koja se svakim danom popravlja “nije bez problema".

“Prvih dana nije bilo ugodno, ali svakim danom je sve lakse i ono sto je do prije koji mjesec bilo iznenadjenje sada i nije. Ima opet gradjana hrvatske nacionalnosti u Gorici koja je prije rata bila etnicki cisto hrvatska, ali ima i Srba u Krepsicu, sto je takodje dobar znak", kaze Androsevic, dok na stolu, koji upire u Haseljicev, namesta stalak sa novom bosanskom zastavom.

Njihov lolega, Mirsad Haseljic ne porice da je Bosnjak, ali nije odusevljen kada ga predstavljaju kao “predstavnika naroda". Svojevremeno, pre dve godine, prilikom razgovora u Gornjem Rahicu, gde je bio nacelnik policije u bosnjackoj opstini Brcko, preklinjao je da se nasim citaocima pokusa objasniti da on, ni njegovi sunarodnici nisu mudzahedini, Arapi, jos manje “balije" ili Turci, kao i to da “ne kolju Srbe". O svojim utiscima radije govori privatno, dok je za novine sve sazeo u jednu kracu recenicu: “Ne disem dobro, covjece".

Sutra: Roda na rucku kod lisice