LICNOSTI U VESTIMA: MARTIN MAKDONA, IRSKI DRAMSKI PISAC

Osim po svom talentu, autor drame koja je nedavno premijerno izvedena na sceni beogradskog Narodnog pozorista postao je poznat i po tome sto je javno ispsovao legendarnog Sona Konerija

Vladan Marjanovic

Nedavna premijera predstave “Sakati Bili" - u reziji Djordja Marjanovica izvedene na Maloj sceni beogradskog Narodnog pozorista - predstavila je ovdasnjoj kulturnoj javnosti jednog dosad manje-vise potpuno nepoznatog dramskog pisca, Martina Makdonu. Ipak - osim maglovitih odrednica po kojima je rec o “mladom" i “talentovanom", ali vec “slavnom" autoru - stice se utisak da (sem, verovatno, onih koji su neposredno radili na predstavi) skoro niko, zapravo, ne zna nesto vise o ovom Ircu; a kako je svakog, pa i dramskog pisca lakse razumeti kad se zna ponesto iz njegove biografije, na ovom mestu nije zgoreg posluziti se licnom novinskom dokumentacijom i ukratko predstaviti umetnika o kome ce se, sva je prilika, jos cuti.

Sto se mladosti tice, Makdona je zaista veoma mlad: tek mu je 27 godina. Rodjen je u Londonu, ali su mu roditelji Irci; detinjstvo je proveo u Velikoj Britaniji, da bi se u svoju postojbinu, Republiku Irsku, vratio u svojim poznim tinejdzerskim godinama. Kao sto ce zenski deo citalastva iz prilozenog svakako primetiti, momak i dosta dobro izgleda; o karakteru - malo kasnije.

Kad je rec o Makdoninom talentu, i on je (barem u ostrvskim okvirima) vec odavno priznat: jos krajem 1996. je, recimo - dakle, sa samo 25 godina - dobio nagradu “Ivning standarda" za najperspektivnijeg dramskog pisca, a decembra iste godine su cak dve njegove predstave u isto vreme igrane u londonskom Vest endu; u Rojal kortu postavljen je tada njegov dramski prvenac, “Lepotica iz Linejna", dok se u Nacionalnom teatru igrao “Bogalj iz Inismana" - dakle, ono sto se u beogradskoj verziji sada zove “Sakati Bili". Uz sve to isla su i poredjenja sa Pinterom i Ortonom, a “Gardijan" je u to vreme o njemu pisao kao o “najintrigantijoj anglo-irskoj fuziji jos otkako je Dzek Carlton navukao zelenu trenerku" - to ce reci, otkad je potonji preuzeo kormilo fudbalske reprezentacije Republike Irske; i kao o stvaraocu koji je u pozoriste uneo istu onu energiju koju su u rok muziku uneli brojni izvodjaci rodjeni u Engleskoj, ali irskog porekla - od Morisija do brace Galager iz megapopularne grupe “Oejzis".

Konacno, kad je rec o slavi - ma kako inace taj pojam bio rastegljiv - Makdona je i taj “predmet" polozio “iz prve". Prepoznatljivost njegovom imenu, medjutim, nisu dale samo drame koje je napisao, ni nagrade koje je dobio; za to je dobrim delom zasluzna i njegova narav - sto, reklo bi se, i nije nesto cudno s obzirom na poreklo.

Dobar primer je upravo dodela pomenute nagrade, na kojoj je Makdoni zamereno sve i svasta - pocev od toga sto je ispod odela umesto kosulje i kravate nosio obicnu majicu, do toga sto se pred prisutnima nije zahvalio na priznanju. No, sve bi to mozda ostalo i nezapazeno da istom prigodom nije doslo do verbalnog duela Makdone i jedne neprikosnovene glumacke legende: Sona Konerija licno.

Naime, posto se te veceri - izgleda, kao ni obicno - nije ustrucavao da svakome ko pozeli stavi do znanja sta misli o doticnoj osobi, “nasrtljivi, pripiti dramski pisac" je svojim “poganim jezikom" (oba citata pripadaju ostrvskim tabloidima) naveo Konerija da mu prebaci kako bi trebalo da povede racuna o tome kako se izrazava. Sve sto je skotski bard, medjutim, dobio kao odgovor na ocinski savet upucen Makdoni bilo je jedno kratko i socno - “odjebi".

Stvar se nije zavrsila na tome; da neko ne bi slucajno pomislio kako je u pitanju bio tek jedan nekontrolisani izliv mladalacke nadobudnosti, Makdona je novinarima par sati kasnije o sukobu sa Konerijem izjavio i sledece: “Pomislio sam - ti si u citavom zivotu napravio jedan jedini dobar film. Ja cu napisati sedam briljantnih drama i jos najmanje 20 dobrih filmova"...

Dakle, da rezimiramo: Martin Makdona je zaista, kao sto se i prica, mlad, talentovan i (dobro, relativno) slavan; ne pati od konvencionalnosti i nema dlake na jeziku; i uspeo je da otera g. Bonda - Dzemsa Bonda - tamo gde nikom pre toga to nije poslo za rukom.

Zapamtite to ime na vreme.