ponedeljak, 13. april 1998.

IMR IZMEDJU VLADINE POMOCI, NOVIH SANKCIJA I STRANIH PARTNERA

Daleko od “pozitivne nule"

Pesak za zalivanje sirovog gvozdja uvozi se iz Nemacke, jer je domaci obican skart. U nekadasnjoj drzavi mogli smo da biramo kooperante, a sada ne mozemo da nadjemo bar jednog kvalitetnog za vijak

Zorica Mihajlovic

Ambiciozni Program revitalizacije poljoprivredne mehanizacije koji je republicka vlada zapocela pre godinu dana bio je slamka spasa za posrnuli metalski kompleks Srbije. Cak i sa tom finansijskom injekcijom i tekucim izvoznim programom u Industriji motora Rakovica rade samo sa 30 do 40 odsto kapaciteta. Fabrika, osnovana jos 1927. godine posluje na ivici rentabilnosti. Pretprosle godine proizveli su samo 2.000, a prosle 6.000 motora. U bericetnim vremenima mogli su da naprave i po 60.000 motora godisnje za koliko je fabrika inace i projektovana. Ipak, u odnosu na 96. godinu ocekuje se trostruki rast proizvodnje.

- Da bismo poslovali rentabilno odnosno na nuli, godisnje bismo morali da izbacimo minimum 15.000 motora i 4.000 traktora. Gubitak je poprilican, ali tako se radi i u ostalim fabrikama u Srbiji. Bez podizanja spoljneg zida sankcija i inostranog kapitala ne moze biti napretka. Mi smo mislili da cemo u roku od godinu i po dana nakon ukidanja sankcija od strane Saveta bezbednosti uspeti da stanemo na svoje noge ali ispostavilo se da smo se prevarili. Imamo kontakte sa stranim partnerima, sa nekima od njih radimo vise od 40 godina, ali svi traze jaku garanciju banke. Da bi se napravio ozbiljan zamah u proizvodnji potrebna su finansijska sredstva, ciklus za obradu traktora traje 180 dana, fabrika nema tih para, samo za obrtni kapital mesecno nam treba od 35 do 40 miliona dinara. Potrebni su nam dugorocni aranzmani koji ne mogu da se realizuju jer smo mi jos uvek drzava visokog rizika, kaze potpredsednik Upravnog odbora IMR Zdravko Petrovic.

U IMT uproscuju stvar

Na optuzbe pristigle etrom iz IMT da i pored datog avansa nisu isporucili motore potpredsednik Upravnog odbora IMR odgovara "Gospoda iz novobeogradske fabrike su jednostavno uprostili stvar. Na poziciji motora angazujemo i po 500 kooperanata, solidna kooperacija podrazumeva i solventnost svih tih firmi. Samo bi to bila garancija ispunjenja fiksno datih rokova svim ucesnicima u realizaciji Programa II. Zbog tog problema 60 odsto neizvrsenih obaveza iz Programa I preneto je u ovaj tekuci, revidiran za kraj maja. Program III jos nije ni poceo da se realizuje, kaze Petrovic.

Skuplji od Engleza

Za ovu godinu ugovoren je izvoz od milion maraka za licencnog engleskog parnera “Perkins". U februaru je isporuceno 400 radilica s tim da bi do kraja godine IMR trebalo da poveca isporuku na 2.000 komada mesecno. Pored ove tehnoloske linije za “Perkins" se razvijaju jos dve nove linije. Ali sve pada u vodu ako se uvedu nove sankcije Jugoslaviji.

- Zapravo Englezi dovoze radilice, a mi je samo obradjujemo jer je kod nas odkivak mnogo skuplji nego na njihovom trzistu, bar duplo. Da li ce se nesto promeniti nakon najnovije devalvacije videcemo. Cinjenica je da imamo, i mnogo uvoznih komponenti neophodnih za proizvodnju motora. Pokusali smo da se preorijentisemo na domace proizvodjace, ali to traljavo ide. Tako na primer pesak za zalivanje sirovog gvozdja uvozimo cak iz Nemacke jer se pokazalo da je domaci najobicniji skart, prica Petrovic.

Tradicionalni kupac iz Egipta sa kojim saradjuju vec preko 20 godina, za 2.000 ugovorenih traktora ove godine platice im 10 miliona dolara. Preko Bocvane, pokusavaju da se instaliraju i na jug Afrike vecinom posredstvom lokalnih firmi. Nekada su u Egipat izvozili trostruko vise jer su kvalitetom “potukli" najagilnije konkurente, Beloruse i Rumune.

Sa Makedonijom nisu ni prekidali saradnju, rade sa Srpskom Krajinom, sa Slovenijom obnavljaju kontakte, ujedno, posredstvom slovenackih partnera i sa hrvatskim firmama. Inostrani partneri su zainteresovani za ulaganje u IMR ali nece “grlom u jagode".

“Ne bismo umrli, ali..."

- Egipatski partner vec nudi dokapitalizaciju kroz joint venture ali trazi cvrstu garanciju Narodne banke za ulozena sredstva. Imamo i drugih razgovora i ponuda, ali je rano govoriti o detaljima, kaze generalni direktor IMR, Vaso Pindovic. Na pitanje da li bi rakovacki nekadasnji gigant preziveo nove sankcije Pindovic dodaje: “Sigurno ne bismo umrli ali bi bilo vrlo tesko opstati jer smo zavisni od sveta kako u pogledu plasmana tako i uvoza sirovina. To vazi za celu grupaciju metalaca Jugoslavije. Uvozimo glavnu komponentu, sivo sirovo gvozdje jer se uopste ne proizvodi u nasoj zemlji", kaze nas sagovornik. Ovih dana je napravljena revizija vladinog Programa II u pogledu rokova i finansijskih iznosa shodno izvrsenoj realizaciji od strane ucesnika i mnogobrojnih kooperanata. Nije se odstupilo od njega ali su obostrano prekoraceni rokovi usaglaseni sa realnoscu. Finalizacija se ocekuje do kraja maja. IMR vuce oko trecinu posla sto na osnovu direktnog ugovora za traktore s republickom Direkcijom za robne rezerve ili pak posredno preko IMT i “Zmaja" kroz isporucene motore.

- Sve smo preduzeli da ispostujemo nove rokove, prvi do 15. aprila a sledeci je 20. april i kraj maja. Ocekujemo i da se druga strana drzi rokova o uplati sredstava. Nesto smo upravo dobili na osnovu razlike u ceni, ali ne bih iznosio cifre jer posle necu moci da zivim od kooperanata kojih je oko 150 iz cele Srbije. Svi oni imaju problema slicnih nasim. Svuda su problem redovne plate ali svako mora da se osloni na dodatne programe. Neosporno je da je veliki znacaj ove vladine finansijske injekcije u sadasnjim teskim vremenima kada banke nisu solventne i kada prakticno i ne postoje. IMR je bio potpuno iscrpljen sankcijama. Imamo radnike i trziste, u ovom momentu odmah bismo prodali, da imamo, 3000 traktora, sto na domacem ili stranom trzistu, ali nemamo svezeg kapitala, iznosi Pindovic.

Beloruski traktori oru vojvodjanske njive

Nasa fabrika tehnoloski ne moze da funkcionise bez ovih 2.800 radnika, jer je takav proces proizvodnje. Beloruse smo potukli u Egiptu, a posle cujemo da je nasa vlada uvezla iz Belorusije 2.000 traktora. Navodno, mi ne pravimo takve, jacine 135 KS. To nije tacno jer, cak sa madjarskim "Rabom" osvajamo proizvodnju motora od 350 KS za autobuse. Navodno uvoz je bio vezan nabavkom vestackog djubriva, kazu u Sindikatu IMR.

Od Rakovice do Belog dvora

Pored izvoza u africke zemlje IMR velike nade polaze u izvozni barter aranzman sa Kinom i Rusijom posredstvom IMT i “Zmaja". Fabriku je za poslednjih par godina napustilo preko 2.000 radnika, tehnoloskog viska je, kazu u Sindikatu IMR oko 300 radnika koji primaju po 200 dinara i na koje se vise i ne racuna.

- Strajkovali smo dve nedelje u drugoj polovini marta zato sto su kasnile pare iz Programa II. Ovo je velika fabrika, mesecni platni fond je 6,5 miliona dinara sto je “tesko" oko 110 nasih traktora. Kada bismo ih isterali na ulicu pokrili bismo marsrutu odavde iz Rakovice negde do dedinjskog Belog dvora. Ovi radnici su postavljali Slobodana Milosevica, ne kazem da ce ga “rusiti" ali mojih 2.800 radnika mora da prime platu. Od kako traje finansiranje Programa I i sada Programa II dobijaju po 1.100 dinara iz dva dela. Meni kao sindikalisti pare nisu obojene, da li ce plata da tece iz ovog programa za obnovu poljoprivredne mehanizacije ili nekih drugih fondova nas ne zanima. Drugih para u ovoj drzavi danas nema. Morate dati plate da bi narod preziveo. Nama iz Robnih rezervi stignu pare za proizvodnju motora a mi deo prebacimo kooperantu koji isto muku muci sa gladnim radnicima. To je zacaran krug, jer je industrija Srbije na kolenima, kaze sindikalni celnik IMR Prvoslav Brkic.

U fabrici, na ciji nekadasnji svetski sjaj stalno podseca stamena poslovna zgrada gradjena dvadesetih godina ovog veka, isticu da bi da imaju para za samo sest meseci podigli nivo proizvodnje na rentabilnih 15.000 motora godisnje. “Isuvise smo tehnoloski slozeni za ovaku malu teritoriju Jugoslavije. U onoj nekadasnjoj zajednickoj drzavi mogli smo da biramo kooperante a sada ne mozemo da nadjemo bar jednog kvalitetnog za vijak, istice Zdravko Petrovic.

Privatizacija - nova nepoznanica

Veliku muku im zadaje i dug Beobanci od oko 500 miliona dinara. Suma uzeta za plate od 56 miliona dinara za poslednjih par godina sa kamatama je postala “omca" koja u pregovorima poslovodstva IMR i Beobanke pokusava da se olabavi. Ubrzano jer, predstoji letnji rok za pocetak procesa privatizacije.

- Mi imamo atraktivan program, imamo trziste. Ako bismo knjigovodstveno gledali opremu to ne vredi mnogo, ali postoje perspektive, sve sto izbacimo mozemo odmah da plasiramo. Neke dubioze iz perioda sankcija sa bankama moramo rascistiti. Imamo tri proizvodne linije, traktore, motore i livnicu, to je zaokruzena tehnoloska celina, koja u procesu privatizacije, po meni, mora da se posmatra u paketu, istice Pindovic

Po gruboj proceni koja ce uskoro biti egzaktna fabrika “vaga" bar 300 miliona maraka, kazu oprezno nasi sagovornici.

- Privatizacija je velika nepoznanica i za nas. Za pocetak akcije su samo prazni papiri, jer sta znaci tih 14.000 maraka besplatnih vaucera ako ne mozes da ih naplatis. Sve dok fabrika ne krene napred to je najobicnije parce papira. Svi znamo kako smo prosli sa Jezdom i Dafinom, samo da i sa ovim ne bude isto. Ko god da postane vlasnik neka samo pokusa da zabrani radniku ulazak u fabriku....... porucuje Brkic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /