STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Porodica koja zivi na Dedinju, okupila se u “Sava" Centru da, zajedno sa svojim “najblizim saradnicima", koji zive u starom Beogradu, proslavi navodnih pola veka od pocetka izgradnje Novog Beograda. Kazem “navodnih" jer ima prilicno pouzdanih podataka da je izgradnja “Novaka” pocela bar deset godina ranije, a zivot u njemu - bar deset godina kasnije. Ali, bilo je potrebno da se bas prekjuce nadje povod za neku veliku svecanost koja ce nas opomenuti koliko nam je jos malo ostalo do istorijskog NE i svega onoga sto ce doci posle. Prekjuce smo, naime, od sefa drzave saznali da ce se citava nasa zemlja razvijati kao Novi Beograd, sto u slobodnom prevodu znaci da ce, za pedeset godina, a mozda i pre, (urbanisticki) haos Novog Beograda postati metafora nase svakodnevice, a duh neoboljsevickog opstezitija nasa osnovna mentalna odrednica. Svi cemo mi, dakle, pevati “Da nam zivi, zivi rad”, i svi cemo svojim unucima objasnjavati kako satima cekamo tramvaj jer smo, kad je trebalo, smogli snage da kazemo NE svetskim silnicima i mocnicima. Danasnji stanovnici Novog Beograda su, kaze njihov predsednik opstine, “najveci dragulj, dobit i ponos za ovu zemlju”. Da li to, sutra, mozemo postati i mi, s Dorcola, na primer, ali i oni iz Kragujevca ili iz Uzica, ako shvatimo da se “samo zajednistvom i jedinstvom mogu postici izuzetni uspesi” i ne omanemo na predstojecem referendumu?

Blisko je pameti da se tamo gde je rec o izgradnji ne zovu rusitelji svega postojeceg i narodni izdajnici, u liku predstavnika opozicionih partija ili tzv. nezavisnih medija, ali sta je s koalicionim partnerima? Zar se u prostranoj sali “Sava" Centra nije naslo mesto ni za jednog radikala, cak ni kad je on potpredsednik vlade ili ministar u njoj? Pa cak ni za predsednika Savezne vlade, kojoj su, kao sto smo u kulturno-umetnickom programu culi, “udarili temelje" pripadnici legendarnog KNOJ-a? Gde su tu predstavnici SANU i SPC, Udruzenja pisaca i Udruzenja Srba odavde i odande, gde je sav onaj slag koji formacijski pripada novobeogradskoj, kao i svakoj drugoj, torti koju umesi vladajuci bracni par i njemu pripadajuca partijsko- drzavna komparserija?

Skrecem paznju na ove sitne i uzgredne protokolarne detalje, svestan da ce se uvek naci zlonamernika koji ce ovo “odsustvo prisustva" pokusati da protumace kao nedostatak volje da se bude tamo gde se stvara istorija ili cak kao izraz sumnje da se istorija stvara tamo gde se o njoj govori kao o drugarici s radne akcije. Takvi zlonamernici mogli bi sutra pricati kako smatraju nesuvislom ili cak i neukusnom zamisao da se jedan, u svakom pogledu nedovrseni (urbanisticki) projekat, slavi kao model buduceg uredjenja citavog drustva i da se, u ovo oskudno vreme, novac trosi na slavljenje njegove nedovrsenosti umesto na njegovo dovrsavanje.

Znam da je demagoski postavljati pitanje koliko bi se kompjutera moglo kupiti onoj mladosti, na koju su se govornici uredno pozivali, od novca potrosenog za ovu proslavu ili koliko zaostalih penzija kosta evociranje uspomena na sopstvenu mladost, i zato odlucno ukazujem da dalekosezni, istorijski smisao ovog okupljanja, koji se ne moze izraziti kompjuterima i penzijama: u “Sava" Centru su se “druzili", s tudjim uspomenama, oni koji nemaju nameru da dovrse ono sto je zapoceto pre pedeset godina, nego da zapocnu nesto sto ce nas sve vratiti u vreme od pre pedeset godina. Ta retrogradna “vremenska masina" u koju nas, sve zajedno, pokusava ubaciti narodna vlast, vodeci ni licnu, ni partijsku, nego narodnu politiku i pridobijajuci nas, u ime takve politike, za referendumsko NE, obecava nam mnogo vise nego sto su nam govornici ovog puta saopstili: ona nam najavljuje vreme novog dostojanstva u sirotinji, novi zivot u “blokovima" koji nece biti izgradjeni od armiranog betona, nego od bornirane, prepotopske, anticivilizacijske svesti. Vreme u kojem cemo se, opet, pitati, da parafraziram govornika, ne zasto nema jela, nego kad ce novi referendum.

Utoliko manje mogu da razumem zasto proslavi pocetka radova na izgradnji Nove Srbije, koja ce liciti na Novi Beograd, nisu prisustvovali svi oni koji se takvoj Srbiji raduju. Neko ce pomisliti da su oni orni samo za nacionalno jedinstvo, ali ne i za njegove posledice.