MENADZER - POSAO O KOME SE MNOGO PRICA I MALO ZNA

Petar Jovanovic

Menadzment kao nauka i vestina i menadzerstvo kao specijalizovana i sve trazenija profesija sve vise zaokupljaju paznju nase najsire javnosti.

U svetu i kod nas se neprekidno povecava traznja za dobrim menadzerima s obzirom da su zahtevi za efikasnijim delovanjem i poslovanjem sve intezivniji i veci. Brzi tehnicko-tehnoloski progres, ogranicena trzista i sve veca konkurencija traze sposobne menadzere za uspesno poslovanje.

Pri tome treba imati u vidu da su menadzeri neophodni kod svake ljudske delatnosti. Nema ljudske aktivnosti gde nisu potrebni dobri menadzeri koji usmeravaju obavljanje ovih aktivnosti ka definisanim ciljevima. U privredi, odnosno svakovrsnom biznisu, bez menadzera se ne moze uspesno poslovati. Oni su potrebni da bi se poslovi bolje organizovali i uspesnije obavili. Oni su neophodni i u obrazovanju, zdravstvu, kulturi i nauci. Svuda postoje i svuda su potrebni menadzeri. Bilo da je u pitanju direktor kompanije, rukovodilac proizvodnje, dekan fakulteta, direktor pozorista, direktor klinike, sef restorana ili samousluge, svuda su u pitanju menadzeri koji se bave, uopsteno gledano, istim poslom - upravljanjem, organizacijama ili procesima, da bi se efikasnije obavili.

Posao menadzera moze da se poredi s borbom za odrzanje na povrsini, u stalnom vrtlogu problema, promena i brzih i presudnih odluka. Ko zeli i ima snage i hrabrosti da se nadje u centru ovih vrtloga, i da se iz njih bezbedno izvuce pronalazeci najbolja resenja za organizaciju ili poduhvat kojim upravlja, taj moze da bude menadzer. Posmatraci i diskutanti sa strane ne mogu da budu uspesni u menadzerskoj profesiji, vec samo ljudi koji su spremni da udju u borbu, koji veruju u svoj uspeh, i koji mogu da punom snagom grabe prema njemu.

Menadzerstvo je interesantna, ali i veoma teska profesija, koja zahteva ambiciozne, pametne i snazne ljude, sposobne da dugo i naporno rade usiljenim tempom i da neprekidno resavaju gomile problema s kojima se svakodnevno susrecu.

U okviru obavljanja svojih osnovnih zadataka, menadzer se moze naci u razlicitim ulogama. S obzirom na veoma slozene poslove i zadatke koje svaki menadzer obavlja, moze se reci da i uloga menadzera moze da bude visestruka i razlicita. Osnovna uloga svakog menadzera je da obezbedi da se postignu osnovni ciljevi i zadaci organizacije u kojoj deluje. Ako je u pitanju preduzece, osnovna uloga menadzera je usmerena na izvrsavanje osnovnih zadataka kojima se postizu pozitivni rezultati poslovanja i razvoj preduzeca. Prema jednoj podeli koja se, s manjim razlikama, cesto pojavljuje u literaturi, menadzer ima sledece glavne uloge: integrator, komunikator, vodja, donosilac odluka i kreator atmosfere.

Menadzer ima veoma znacajnu ulogu da radi na povezivanju i koordinaciji svih ucesnika u realizaciji odredjenih poslova i zadataka. On mora da integrise napore svih ucesnika i sve raspolozive resurse u postizanju zajednickog cilja. Njegova uloga integratora je od izuzetnog znacaja za postizanje osnovnih ciljeva preduzeca.

Menadzer, po prirodi stvari, prima veliki broj informacija o poslovanju i predstavlja vazno komunikaciono mesto u preduzecu. Zato je i veoma vazna njegova uloga da prima, analizira i selektira potrebne informacije i da ih distribuira onim ucesnicima kojima su neophodne za obavljanje njihovih poslova i zadataka. On neprekidno prima i distribuira informacije i na taj nacin uspostavlja komunikacione veze i odnose izmedju pojedinih izvrsilaca, ostvarujuci tako izuzetno znacajnu ulogu komunikatora.

S obzirom da je jedan od osnovnih zadataka menadzera da rukovodi radnicima u izvrsavanju njihovih poslova i zadataka, on ima i veoma znacajnu ulogu vodje koji radi na upravljanju izvodjenjem razlicitih poslova i procesa. On uskladjuje i usmerava ljudske i druge resurse, resava probleme i konflikte i daje zadatke i naloge u cilju efikasnog vodjenja i zavrsetka poslova. Za obavljanje ovih poslova on poseduje i formalna ovlascenja, ali i odgovornost za efikasno obavljanje poslova.

U toku obavljanja svojih upravljackih zadataka menadzer donosi veliki broj odluka. Ove odluke proizlaze iz njegovih ovlascenja, kao osobe koja rukovodi drugim radnicima a, takodje, i iz izvrsavanja upravljackih procesa koji mu spadaju u osnovni zadatak. Posto upravlja izvrsavanjem velikog broja procesa i zadataka, menadzer ima znacajnu ulogu stalnog donosioca odluka. Za donosenje ovih odluka njemu na raspolaganju stoji veliki broj informacija koje neprekidno prima u toku rada i, najcesce, dobre mogucnosti obrade informacija i pripreme odluka.

Pored dobre komunikacije i dobre koordinacije rada, menadzer treba da stvara dobru atmosferu medju izvrsiocima, kako bi oni sto bolje obavili svoje zadatke. On treba da motivise radnike i doprinese zainteresovanosti radnika da sto bolje obave svoje poslove, bez pritiska i pretnji, a kroz valjanu takmicarsku atmosferu.

Veoma detaljan i interesantan prikaz uloge menadzera dao je H. Mintzberg. Prema ovom autoru uloge menadzera se mogu grupisati u tri osnovne grupe: interpersonalne, informaticke i uloge donosioca odluka. Svaka od ovih grupa sadrzi nekoliko osnovnih uloga koje menadzer ima u obavljanju svoje upravljacke funkcije. To su sledece uloge:

a) Interpersonalne uloge: celnik, lider, povezivac; b) Informaticke uloge: savetodavac, distributer informacija, predstavnik; c) Uloge donosioca odluka: preduzetnik, covek koji resava probleme, alokator resursa i pregovarac.

Da bi neko postao menadzer, pored sticanja znanja i prakticnih iskustava, treba da se posebno priprema. Kao sto su potrebne dugotrajne vezbe i pripreme da bi neko postao vrhunski umetnik ili sportista, tako i profesija menadzera zahteva dugotrajne pripreme i vezbe.

Buduci menadzer treba da analizira sopstvene mogucnosti i slabosti, pozitivne osobine i nedostatke i da u tom smislu pocne da se priprema, da radi na izgradjivanju svoje lilcnosti i da poboljsava svoje osobine i razvija potrebne sposobnosti.

Pored ovih manje ili vise opstih stvari, buduci menadzer treba da se priprema na posebna nacin za menadzersku profesiju i da sebe izgradjuje i usmerava ka menadzerskoj profesiji. U tom smislu daje se jedan broj saveta koji mogu da pomognu da se postane i ostane dobar menadzer.

1. Odlucite danas da li zelite da postanete menadzer.

2. Vasa zelja da postanete dobar menadzer mora biti veoma jaka i postojana.

3. Dobro proucite dobre i lose strane menadzerskog posla.

4. Analizirajte svoje mogucnosti i ocenite da li ste sposobni da budete menadzer.

5. Budite odlucni i samopouzdani.

6. Treba da budete samouvereni i da verujete u sebe i svoj uspeh.

7. Morate biti dobro “potkovani" znanjem.

8. Budite stalno zeljni znanja i spremni da stalno ucite.

9. Morate da budete medju najboljima i da se isticete u svakom poslu.

10. Trudite se da se isticete u svemu, ali pazite na sredinu u kojoj se nalazite.

11. Naoruzajte se strpljenjem, bez strpljenja nema rada s ljudima.

12. Budite spremni da se suocite s velikim izazovima i problemima na poslu.

13. Analizirajte da li ste spremni da resavate velike probleme.

14. Budite spremni i na eventualne neuspehe.

15. Ako hocete da budete dobar menadzer, za vas ne sme da postoji nemoguc poduhvat.

Zato za menadzera ne sme da bude neresivih problema i prepreka. Od menadzera se ocekuje da stalno resava probleme, da uklanja prepreke i vodi firmu ka pozitivnim rezultatima. Menadzer je kao dobro pripremljen i obucen komandos. Za njega nema nesavladivih prepreka i nemogucih misija, i na to se treba pripremiti ako zelite da budete menadzer.

(Autor je profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu)