Sumadijsko “istorijsko ne"

Zoran Radovanovic

Kragujevac je ponovo ljuljnuo tesku samarcinu rezimu Slobodana Milosevica. Voljom odbornicke vecine, kragujevacka Gradska skupstina je glatko odbila predlog potpredsednika Vlade Srbije i drugog coveka SRS Tomislava Nikolica da Skupstina grada pozove Sumadince da izadju na predstojeci referendum o Kosovu. Ovo “historijsko ne" kragujevacke politicke elite, ma sta ko o njoj misli, ima onu politicku tezinu koju ima i sam istorijsko-geografski pojam Sumadija. A Sumadija je u nacionalnoj (pod)svesti prosecnog Srbijanca “teska" (citaj: znacajna) taman koliko i Kosovo. Jer, ako je Kosovo kolevka prve (srednjovekovne) srpske drzave, onda je Sumadija kolevka i Pijemont ove sadasnje drzave Srbije.

Zajednicka zla kob obe kolevke srpske drzavnosti, duhovnosti, kulture, sadrzana je u cinjenici da su i jedna i druga vec decenijama u totalnom zapecku, odnosno van svih drustvenih tokova i glavnih puteva. Od Drugog svetskog rata naovamo na Kosmetu i u Sumadiji vodjena je politika izgona i bukvalnog fizickog unistavanja starosedelackog stanovnistva (ovo drugo narocito u prvim poratnim godinama). Cudovisnim idelosko-politicko-privrednim eksperimentima Kosmet i Sumadija svedeni su u minulim decenijama komunisticke vladavine Srbijom na zabite nedodjije u kojima je zivot polagano, ali sigurno zamirao. Ovakva politika - dodatno vesto kombinovana beskrupuloznom nacional-sovinistickim manipulacijama - dostigla je vrhunac krajem osamdesetih, usled cega je Kosmet danas fakticki izgubljen za Srbiju - ma sta ko o tome mislio - dok Sumadija i Sumadinci cile i nestaju kao “sareni konji".

Ovih cinjenica u potpunosti je svesna vecina preostalih autenticnih Sumadinaca i zasto bi onda njihovi politicki predstavnici u kragujevackom lokalnom parlamentu pristali na jos jednu manipulaciju aktuelnog srpskog rezima koja bez ikakve dileme ne znaci nista drugo do novu bedu, siromastvo, a mozda i definitivni srpsko-srpski obracun. Malo je ovde onih koji umeju politicki da misle a da ne shvataju da je Slobodanu Milosevicu - kao zednome vode - neophodna jedna nova i “dobro cementirana" izolacija zemlje ne bi li svoju licnu vlast sacuvao i od onih dasaka demokratije koji poslednjih meseci stizu iz Crne Gore i Republike Srpske. Ovo tim pre sto od onoga sto se u Srbiji doskora neopravdano nazivalo demokratskom opozicijom - nisu ostali ni cestiti tragovi.

U ovoj i ovakvoj Srbiji s aktuelnim rezimom ciju ksenofobiju i paranoju vesto neguje kandidat za novog (sve)srpskog vozda (dr Vojislav Seselj), Kragujevac i Sumadija su jednostavno u poziciji ocajnika - kao i Kosmet, uostalom - koji je izgubio svaku nadu i kojem je “sve ravno do Kosova". Zato su ovdasnji narodni predstavnici onako ostro rekli - ne referendumu o Kosovu.

Niko, naravno, nema iluzija da predstojece izjasnjavanje naroda nece da uspe. Naprotiv, jedina je dilema koliki ce procenat (izaslih) organizatori nove srpske tragedije da odrezu 23. aprila oko ponoci.