NEKI NOVI OBICAJI

Sad, sta je tu je. Drug Tito se vratio i podmladio. Posto nikoga nismo uverili da smo nesto drugo i da zasluzujemo bolju sudbinu, nema se kud nego ponovo petokrake na kape, deci oko vrata pionirske marame, pa u nove radne pobede. Ne zaboravite na prvomajski uranak

Pise: Stojan Cerovic

U subotu uvece mogli smo na televiziji gledati prizor nepomucene bracne srece u formi svecane akademije povodom pedesete godisnjice pocetka izgradnje Novog Beograda. Bilo je ovacija Predsedniku, pozdravnih govora, aplauza, cestitki; bilo je radnika i seljaka, udarnickog humora, vere u buducnost, horova i himni; bilo je podsecanja na “istorijsko NE", a procitan je i mali lirski sastav na temu levog i desnog Beograda. Mislim da su Predsednik i njegova supruga bili zadovoljni. Za razliku od njega, ona to ume i da pokaze. Lice joj se topilo i videlo se da je dobila ono sto je htela. Sve je bilo po njenom ukusu, cak mi se cini da je bas zbog nje ovoj priredbi i godisnjici dat veliki znacaj. Bio je to prosto znak paznje. Suprug koji zna sta ona voli, poklonio joj je ovu melanholicnu svecanost.

Ali, dok sam gledao, primetio sam da se osecam kao da sam i sam deo tog poklona. Kao da joj je on poklonio sve nas, nase zivote, narod, drzavu i deo njene istorije. Potrudio se da zaustavi hod vremena i vrati film do onih scena na kojima ona uvek najvise uzdise. Dakle, ako je tako, sve ove godine, ovo tumaranje koje pokusavamo da razumemo, samo su jedna stara projekcija. Mi smo jedna privatna, porodicna kinoteka. Priznajem da mi je sve postalo malo sumnjivo kad sam shvatio da je ovo, u stvari, pedesetogodisnjica onog “istorijskog NE". Da li je moguce da ove referendumske ekstravagancije ne bi ni bilo da ove godine ne pada bas pola veka IB-a? Ni svecanost u Centru “Sava" nije izgledala sasvim kao private partdz, ali to je sitno pri ideji da se za potrebe nostalgicnog bracnog para organizuje prizor velikog narodnog otpora spoljnoj agresiji.

Sad, sta je tu je. Drug Tito se vratio i podmladio. Posto nikoga nismo uverili da smo nesto drugo i da zasluzujemo bolju sudbinu, nema se kud nego ponovo petokrake na kape, deci oko vrata pionirske marame, pa u nove radne pobede. Ne zaboravite na prvomajski uranak. Ako vam se cini da je to sve isto i da napretka nema, onda molim da uocite da sad kazemo NE Americi, a Rusima se izvinjavamo za ono od pre pola veka. Njima sad kazemo DA. Ako nas ne cuju, sami su krivi. Nama je jedino vazno da ugodimo gospodji Markovic.