POVODOM RASPISIVANJA REFERENDUMA U SRBIJI O (NE) PRIHVATANJU STRANOG POSREDOVANJA U RESEVANJU KOSOVSKE KRIZE

Ako se, zbog najavljenog bojkota, ponovi neuspeh iz 1992. godine - kada su cak dva referenduma u istom danu propala, i pored velike kampanje koja im je prethodila - posledice bi mogle da budu i finansijske i politicke prirode. Cena referenduma i dalje - nepoznata, ali se pretpostavlja da ce se kretati oko nekoliko miliona maraka

Koliko su opravdane strepnje da ce srpski referendum o (ne) prihvatanju stranog posredovanja u resavanju kosovske krize propasti? Uprkos zestokoj kampanji koju drzavni mediji vec naveliko sprovode, ima jos onih koji ne odbacuju i takvu, teoretsku, mogucnost, znajuci da neke manje politicke stranke i nacionalne manjine vec najavljuju bojkot, a po vazecem Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, ovaj vid izjasnjavanja smatra se punovaznim tek ako mu se odazove natpolovicna vecina punoletnih gradjana republike. Ni to, medjutim, nije dovoljno, jer referendumska odluka moze biti doneta ako je podrzi vecina izaslih na glasanje.

One, pak, koji smatraju da su raspolozenje vecine gradjana vec iskazali njihovi predstavnici u republickom parlamentu (javno se opredelivsi, pred TV kamerama, protiv stranog uplitanja u nase unutrasnje stvari), opominje iskustvo iz ne tako davne proslosti. Naime, ni visemesecna nastojanja vlasti, naucnika svih profila, heraldicara i drugih da nametnu ideju o vracanju izvornim drzavnim simbolima, nisu pomogla da se narod, pre sest godina, opredeli kakvu himnu, zastavu i grb zeli da ima.

Istog dana kada su odrzani prvi izbori za Vece gradjana Skupstine SRJ po novom Ustavu, 31. maja 1992. godine, odrzana su i dva referenduma sa tri grupe predloga. Na prvom referendumu trebalo je da se gradjani izjasne “o likovnom prikazu zastave Republike Srbije radi potvrdjivanja amandmana 1. na republicki Ustav", a na drugom se ocekivalo tzv “prethodno izjasnjavanje" o izgledu i sadrzini republickog grba i himne. Oba referenduma su propala, jer nijedno predlozeno resenje nije dobilo dovoljan broj glasova.

Od 55,14 odsto gradjana koji su se odazvali pozivu, samo je 48 odsto bilo za zastavu bez petokrake. Buduci da amandman 1. na republicki Ustav nije potvrdjen, to je doneta Preporuka da se trobojka bez zvezde, ipak, koristi.

Nijedno od dva predlozena resenja za grb nije proslo. Za prvo - crveni stit sa cetiri ocila - izjasnilo se 43,03 odsto gradjana od ukupno 53,19 odsto onih koji su glasali, a za drugo - isti stit u varijanti sa orlom - izjasnilo se 39,71 odsto.

Bila su i dva predloga za himnu: pesma “Boze pravde", koja je dobila 46,67 odsto glasova, i “Mars na Drinu" - samo 40,20 odsto.

Posle tolike buke, u kojoj su ucestvovali najveci umovi u republici, narod Srbije ostao je bez svojih autenticnih znamenja, iako je dobio novi Ustav. Stoga se cine opravdanim strepnje da bi i predstojeci referendum mogao slicno da prodje.

Da to nije ni sasvim bezazleno u vremenu kada nedostaje domaceg novca u opticaju, opominje i detalj da je za organizovanje i odrzavanje minulih predsednickih i poslanickih izbora, cija je procedura slicna kao za referendum, potroseno oko 31,072 miliona dinara. Buduci da su ti izbori dva puta ponavljani, onda bi se moglo reci da je jedan krug, prema gruboj racunici, kostao oko 10 miliona dinara. To su, zapravo, bili samo troskovi Republicke izborne komisije, jer su predsednicki kandidati i politicke stranke koje su ucestvovale u parlamentarnim izborima dobijali za kampanju i posebnu sumu iz republickog budzeta.

Optimisti tvrde da ce, uz sva moguca poskupljenja, troskovi referenduma biti neuporedivo manji od izbornih, jer je i procedura prostija, samim tim sto se na terenu, za tu priliku, angazuje manje ljudi, a nema ni tzv. pridruzenih clanova koji predstavljaju politicke stranke. Po pravilu se radi samo jedan dan, a manje je i papirologije koja, takodje, ima svoju cenu. Pretpostavka je da su sa proslih izbora sacuvane kutije i paravani, cija je nabavka kostala cak dva miliona dinara.

Najzad, referendum ce sprovoditi clanovi Republicke izborne komisije koji su “stekli poverenje svojim velikim iskustvom i uspehom u sprovodjenju predsednickih i parlamentarnih izbora". Eventualni neuspeh predstojeceg referenduma nece imati pravnih posledica, buduci da ga ne prati nikakav akt o kojem bi Skupstina Srbije trebalo naknadno da se izjasnjava. To ce biti cista politicka odluka ciji ce se pravi efekti tek videti, a vec sad joj mnogi analiticari “proricu" neslavnu prodju.

M. Torov