DUSAN MAKAVEJEV NA PROMOCIJI PUBLIKACIJE “MIRKO TEPAVAC - SECANJA I KOMENTARI"

Prepricavajuci okupljenima na nedavnoj promociji publikacije “Mirko Tepavac - secanja i komentari" autora Aleksandra Nenadovica, opasku nekih poznanika da je rec o knjizi dva postena coveka, Dusan Makavejev se zapitao, prethodno se slozivsi sa pomenutom kvalifikacijom knjige, treba li “mi zaista da se divimo sto se u ovih hiljadu-dve knjiga koje su izasle pojavila konacno knjiga postenih ljudi".

Po Dusanu Makavejevu ono sto tera na razmisljanje posle citanje knjige je u stvari njena prava tema - vaznost autenticnog, licnog ucestvovanja u onome sto je istorija i drustveni dogadjaj. Najdragocenija je u ovoj knjizi, po njegovoj oceni, Tepavceva licna hijerarhija vrednosti, odnosno suptilna vestina da se razume objektivno istorijsko, spoljno i veliko, i istovremeno odgovori na pitanje - koliko ja mogu da uradim u raskoraku izmedju zeljenog i moguceg.

Podsecajuci na Tepavcevu recenicu iz knjige “Vazniji je covek od Srbina, dom od domovine i vaznija je sloboda od drzave", Dusan Makavejev zakljucuje da je “u svoj ovoj zbunjenosti i sludjenosti u kojoj zivimo moguce jednostavno to isto reci nasuprot onome sto su nam do juce trubili da je vazniji Srbin nego bilo sta drugo i da ceo svet mozemo da sprzimo".

Makavejev se prisetio kako je Tepavac, pre sedam godina na sesiji Beogradskog kruga, rekao da je Srbija ostala narod bez prijatelja, drzava bez saveznika i drustvo bez buducnosti.

- Na pitanje da li je moguca druga Srbija, Tepavac je tada rekao da je moguca, jer ovakva kakva je vise nije moguca zato sto Srbi ne smeju dozvoliti da u istoriji ostanu zabelezeni kao narod koji nije druge od sebe odbranio. Moguca je zato sto narod, koji tako skupo plati cenu svojih iluzija, nema vise drugog izbora nego da se okrene sebi, razumevanju susedima i velikom svetu. Mirko Tepavac je to rekao pre sedam godina, dok je ova drzava bila citava. Bilo je tek ponesto srusenih kuca i tek su radili male carke. I posle toga smo doziveli nesto za sta jos uvek ne znamo da li je uvod u treci svetski rat. U svakom slucaju bio je to treci balkanski rat, jer jos uvek traje - ispricao je Makavejev.

On istice da je velika lekcija koju bi svi trebalo da uce od Tepavca - upravo ona kad se od surove realnosti obicno brane pitanjima da li je na nas zaista pala bozja kazna, zasto nas svi mrze ili primedbom da je nasa dnevna politika mocvara prostakluka - da u svemu sto se zbiva postoji nasa licna odgovornost.

- Kada se raznim izjavama spasavamo od onog sto nam se dogadja, pojavi se Mirko Tepavac koji nam kaze da se pomenutim definicijama covek ne moze osloboditi od onog sto se zbiva njegovom narodu, njegovom gradu, njegovom jeziku i da u svemu tome, bez obzira sta radi i da li je ostao izvan svega toga, postoji covekova licna odgovornost - zakljucak je Dusana Makavejeva.

O. M.