Politicko pozoriste handzara i sabljara

Patoloski tipovi, koji su se dograbili vlasti i tesko je zloupotrebljavaju, koji su okrvavili ruke u zlocinima koje su izazvali, uspeli su da “kolektivizuju" i odgovornost! To je vrhunac cinizma i njihove patoloske superiornosti

Filip Obradovic

Samo je naivne mogao iznenaditi trik u vezi “referenduma" i samo se zluradi ili nerazboriti mogu diviti ovom triku. On prozilazi iz prirode vlasti koju trpimo i od koje stradamo, sve nemocniji da je se resimo i da se na razuman nacin odnosimo prema otvorenim pitanjima naseg vremena i nase buducnosti. Razumna manjina se, medjutim, oseca sve nemocnije. Kao da su istroseni svi argumenti, da su izlizane sve reci u ovim procesima duboke socijalne patologije. U njima se gubi i nada. Ima li jos smisla uopste registrovati i analizirati sav uzas u kojem zivimo? Moze li se uopste sta novog reci? Kome se obracati i rasta?

Ukoliko i posle sveg iskustva, neposredno dozivljenog i jos prisutnog, nema nikakvog ozbiljnijeg pomeranja u participiranju ove stvarnosti od ogromne vecine, onda je to doista situacija beznadja. Tako postupno, gle apsurda, i optuzivanje samo pojedinca ili pojedinaca za ovaj nas cemer - gubi smisao. Sve je “kolektivizovano", pa i patologija. “Narod" je prihvatio takvo stanje duha i zato mora, nazalost, platiti jos visu cenu svoje nezrelosti. Kakva ce i kolika ona biti - moze se samo nagadjati, ali je izvesna. Izvesno je i to da sutra nece moci drugog optuzivati za ovo sto mu se desava i sto ce mu se jos desiti. Patoloski tipovi, koji su se dograbili vlasti i tesko je zloupotrebljavaju, koji su okrvavili ruke u zlocinima koje su izazvali, uspeli su da “kolektivizuju" i odgovornost! To je vrhunac cinizma i njihove patoloske superiornosti. Manjina nas, moze samo intimno patiti i pitati se dokle, gde je kraj ovoj neumstvenosti.

Igra se zavrsnica

Ovo sa “referendumom" vise nije ni cinizam - to je ludost. A ona u politici kosta. Zna se ko placa tu cenu. Olako shvacena makijavelisticka logika (uzgred, vrlo sarlatanski primenjivana) dosla je do svog vrhunca. Mesto povoda i zavrsnice je isto. Ovde vise nije rec o politickom moralu ili nemoralu, vec o bezumlju. U bezumlju nema nikakve svesti, pa ni moralne. Postoji samo iskrivljena svest. Ta “politika" je u svojoj genezi vec bila osudjena na katastrofu i na to da bude generator katastrofe. Vrlo je malo onih koji su to odmah videli, a danas je takodje malo onih koji su to naknadno uvideli. Tvorac “referendumske" ideje to dobro zna u svom iskrivljenom umu. Ta se “politika" od pocetka i kasnije stalno zasnivala na logici, iskljucivosti, dijabolicnom dualnom principu da postoje samo opozicije na ovom svetu i da je “sasvim jasno" sta je svetlo, a sta tamno: dobro - zlo, istina - neistina, MI - vi, JA - ti, DA - NE, za - protiv. To je i “referendumska", dakle djavolska logika. Zato je “referendum" sasvim ocekivana stvar. On je rezultat jednog modela vladanja ljudima i bice sredstvo vladanja njima. Posledice su, dakako, kobne. Zasto tu kob ne vide upravo oni kojima je nametnuta. To je tesko objasniti. Ovde se ne zivi i ne ponasa racionalno, ne od juce. Ova “zajednica" je vremenom postala jedno veliko sabiraliste socijalne patologije dubljeg znacenja. Veliko NE, koje se unapred zna, u znaku je patoloske auticnosti jedne doista poremecene vlasti, ali i poremecenog “naroda" koji se lako okuplja pod kisobran jedne “ideje". Neka vrsta opste blesavosti povodom krucijalnih pitanja sopstvenog opstanka i civilizovanog zivota. Silna nesigurnost, nespokojstvo, nepostojanje samoidentifikacije racionalno zasnovane, tj. civilne, uzrok su i posledica “referendumskog" i aplaudirajuceg politickog diskursa i praksisa. Zloupotreba jedne pravne i politicke ustanove kakva je referendum, samo je sirih i prethodnih zloupotreba raznih institucija: policije, pravosudja, ustavnog sudstva pa i parlamenta.

Poraz kao cilj

Politika koja se vodi sa niskim i drugim iracionalnim predznacima ne moze imati racionalan rezultat. I njeni nosioci su iracionalni, ponekad do mere ocigledne licne patologije. Pogledajmo samo tu scenu, to politicko pozoriste u koje su, za politiku doista iscaseni, violentni likovi, sabljaskog i handzarskog mentaliteta, ostrascene krstonose i kopljanici, duhovno uniformisane delije bez elementarnog civilizacijskog manira, pa ustirkane skorojevice koji glume evropski gradjanski duh bez elementarnog liberalnog supstrata. I jezik im je cesto surov i sirov. Mnogi medju njima nisu u stanju da saslusaju coveka, tj. da razgovaraju s njim. Za njih, dijalog je uvek svadja. Ta samoziva svadjalacka logika je gotovo opste mesto u nasem komuniciranju. A na ovim prostorima najvise nam je potreban upravo dijalog. Bez njega, a sa “referendumskom" legitimacijom najizvesniji je put ka jos snaznijom internacionalizacijom aktuelne konfliktne situacije, koju je internacionalizaciju inace i stvorila nerazumna politika koja sada hoce “referendum".

Ocigledno je da “referendumska" logika ne nudi dijalog vec diktat. Tako se problem ne moze resiti, tako ce on biti prisutniji i intenzivniji. U nemogucnosti da ga rese ucesnici, konflikt ce resavati neko drugi, zbog sebe. U takvoj situaciji lako je moguce da jedino resenje bude - uspostavljanje neke vrste medjunarodnog protektorata, kao i u BiH uostalom, a mozda jos ponegde. Ne zato sto neko nekog mrzi ili voli (to je u politici besmislica), vec zato sto to lako moze biti jedino racionalno.

Strasi ova “referendumska" usplahirenost, iskljucivost i euforicnost, jer nagovestava moguce zlo, za koje su i ranije bili hitri aktuelni hitaci, vodje i kolovodje. Mozda ce intimno moliti da se njihovim naumima sto hitnije i sto efikasnije stane na put, da se obuzdaju. Tada ce nam biti svejedno ko ce ih obuzdati, ako to ec nismo u stanju ili nismo voljni da sami sada ucinimo.

Dakle, u ovakvom toku stvari, u kojem se dijalog nece, tzv. referendum ne pomaze. On samo ubrzava procese, jer zaostrava, jer radikalizuje, jer pojacava konflikte i tenzije. Prica o njemu je jos jednom predstavila i tzv. opoziciju. I prica o “regionalizaciji" je vec vidjeno i cuta. Danas, vise nego ikad ranije, procitana je vrlo dobro upravo od onih kojima bi se htela uspesno ispricati. To je za njih vec odavno - politicki lilihip. Toliko nezreli nisu, da ga prihvate.

“Referendum", ocigledno, izbegava dijalog. To mu je smisao. A sta ostaje bez dijaloga? Ostaje ili genocid ili aparthejd. U Evropi na kraju XX veka, a u sklopou ostalih procesa vezanih za ovaj prostor, to se jednostavno ne moze tolerisati. Posebno zbog toga sto su tvorci ovakvih projekata tu skoro i tu blizu, vec iskusani. Oni moraju biti spreceni u svom naumu sa strane, kada to vec nije moguce iznutra.