Bujar Bukosi, predsednik “paralelne" kosovske vlade u egzilu

Postoji odredjena procedura oko pocetka pregovora. Ti pregovori prvo treba da se pripreme. Dakle, prvo ce biti pregovora o pregovorima. Drugo, albanska strana nece stupiti u te pregovore bez trece strane. Taj stav se nece promeniti. Za valjane pregovore treba stvoriti i odgovarajucu atmosferu. To podrazumeva hitno povlacenje specijalnih i paramilitarnih jedinica sa Kosova

Bahri Cani

“Predsednika kosovske vlade u egzilu, Bujar Bukosi s kojim smo se sreli u Bonu, spreman je za “razgovor bez rukavica". Pre pocetka razgovora, interesuje se za stanje u Beogrdu? Gde je trenutno pozicionirana “Nasa Borba" (mada imamo utisak da skoro sve o tome zna)? Sta se dogodilo sa napadima na nezavisnu stampu i da li su sudski organi podigli tuzbu protiv “Nase Borbe" zbog izvestavanja sa Kosova i pisanja o sukobima u Drenici?

Prostorije u koje su smesteni Kosovski informativni centar i kancelarija g-na Bukosija su poprilicno male, a nema ih ni puno. Kazu da su ranije imali jednu mnogo vecu kucu, ali da ih je puno kostalo. Bukosijev kabinet je bez ikakvih specijalnih “efekata". U kabinetu nije okacena nijedna fotografija. U rafovima gde su knjige, dominiraju fotografije Majke Tereze... Vrlo cesto zvoni telefon... Nekoliko puta je odgovarao na srpskom. I razgovor za “Nasu Borbu" je obavljen na srpskom.

- Vaznost proteklih izbora na Kosovu je u tome sto je izrazen jasan stav ili pozicioniranje citavog naroda - protiv opstanka Albanaca pod srpskom jurisdikcijom. Sporedni efekti su manje vazni. Srpski narod i srpska politika moraju da shvate, ili bi barem tako trebalo da bude, da se ne radi o izglasavanju Rugove ili nekog drugog, kao pojedinca. Ne radi se, dakle, o imenima, nego o masovnom glasanju Albanaca za ono za sta su se odavno opredelili - za nezavisnu drzavu, koja ce u buducnosti imati dobrosusedske odnose sa Srbijom i ostalim zemljama - kaze Bujar Bukosi.

Ovo su bili drugi albanski izbori. Prvi su odrzani jos 1992. godine. Medjutim, taj parlament nikada nije konstituisan niti je odrzao neko zasedanje. Da li ce se to ponoviti i sada?

- Uzrok tome je agresivna i opasna politika Srbije koja je upravo trazila predtekst - kao casus beli - da se ide u dalje avanture. Mi smo to izbegavali. Svesni smo, medjutim, i svojih slabosti oko odluke da se oformi parlament ili ne. Iako smo svesni da ce Beograd i ovoga puta uciniti sve da se to spreci, nakon ovih izbora nece se vise desiti da se parlament ne sazove i ne konstituise. Parlament jednostavno mora da se sazove i to ce se uciniti. Podseticu Vas samo na iskustvo baltickih zemalja, gde su parlamenti sazivani i pod sovjetskim tenkovima. To je nase legitimno i legalno pravo.

Prema poslednjim najavama lidera kosovskih Albanaca, vlada Kosova, ubuduce ne bi trebalo da bude u egzilu. To znaci da ste Vi “otpisani" kao premijer i da ce to mesto biti povereno nekom drugom?

- Prvo, ja nisam rodjen da budem premijer do smrti. Drugo, jako je dobro da se stvore sve pretpostavke da se oformi vlada na Kosovu, zato sto ce tamo, naravno, biti mnogo efikasnija. Ipak, bez lazne skromnosti, mogu da kazem da je ova vlada - iako je radila pod ekstremno teskim uslovima, bila hendikepirana, u svakom pogledu, kao svaka druga vlada u egzilu - svoj deo posla jako dobro obavila. Mi smo, figurativno receno, drzali front. Najave o promeni sastava vlade su sasvim normalna stvar i u skladu su sa demokratskom procedurom. Uprkos uslova okupacije Kosova, mi smo uspeli da odrzimo taj institucionalni zivot. I od strane medjunarodne zajednice vlada je dobila jako pozitivnu ocenu.

U kosovskoj javnosti vrlo cesto se govorilo o podelama izmedju Vas i Ibrahima Rugove. O tim neslaganjima Vi ste i javno govorili. Predstavnici Demokratskog saveza Kosova, optuzili su Vas da ste izmanipulisali sredstvima koje izdvajaju albanski radnici u inostranstvu, i da ste ta sredstva iskoristili za licno bogacenje. Kakvi su trenutno Vasi odnosi sa DSK i Rugovom?

- Moram prvo da kazem da je srpska propaganda, ukljucujuci stampu i ostale medije, uvek sa zadovoljstvom pravila konstrukcije o navodnom raskolu u albanskim redovima. To je logika lopova koji optuzuju ceo svet da krade. Raskol je upravo na srpskoj politickoj sceni. Naravno, mi se ne ustrucavamo da kazemo da ima malih nesuglasica oko taktike i strategije, kako da se dodje do cilja. Medjutim, kada se radi o globalnom cilju - nezavisnosti Kosova - tu nema nikakvih razlika.

Koja je taktika i strategija vlade da se dodje do takvog cilja?

- Strategija Vlade Republike Kosova je da se ucini sve da se nas cilj postigne politickim dijalogom. Medjutim, u poslednje vreme se sve vise vidi da Srbija ne pokazuje ni najmanju spremnost da zapocne razgovore. To je veoma zabrinjavajuce. Jedan deo Albanaca ocigledno je izabrao neki drugi put da se dodje do nezavisnosti Kosova.

Kada smo kod tog “drugog dela" albanskog naroda, u njujorskom “Tajmsu" ovih dana je objavljen tekst gde se tvrdi da Vi, zapravo Vasa vlada, finansirate “Oslobodilacku Vojsku Kosova". Da li je to tacno?

- To bi trebalo da pitate “Tajms". Na osnovu argumenata, cinjenica, dokumenata ili informacija, oni verovatno mogu da vam potvrde ili demantuju te navode.

Da preformulisem pitanje, da li je tacno da Vi finansirate tu organizaciju?

- Vlada Kosova nema sopstvenu armiju, policiju, niti teritorijalnu odbranu - iako su, kada je formirana vlada, obrazovani i ti resori. Medjutim, politicka odluka je bila da se ova dva resora (vojska i policija, prim. aut) drze samo na raspolaganju i nisu aktivirana. U poslednje vreme se, medjutim, sve vise vidi da su i druge opcije otvorene. Iskljucivo od Srbije zavisi kako ce se stvari odvijati dalje.

Mnogi politicki faktori na Kosovu tvrde da takva organizacija ne postoji. Sta Vi licno mislite o toj organizaciji?

- Ne radi se tu samo o mom licnom misljenju. Upravo avanturisticka i agresivna politika Srbije stvara sve preduslove da se omasovljuje Oslobodilacka Vojska Kosova. Da napomenem samo poslednji masakar u Drenici. To je kao u fizici - svaka akcija ima i svoju reakciju. Prema tome, ova reakcija na dugogodisnju srpsku provokaciju je sada fakat. Fakat je da je OVK realnost. Fakat je da ona postepeno biva sve masovnija. Na osnovu nasih informacija, OVK ima masovnu podrsku svih slojeva stanovnistva na Kosovu. Ako izuzmemo politicku mimikriju pojedinih politickih subjekata, mislim da ima, cak, i podrsku svih politickih subjekata na Kosovu.

Pominjane su razne brojke oko materijalne i finansijske pomoci za kosovsko stanovnistvo, nakon poslednjih sukoba. Koliko je vasa vlada izdvojila sredstava za kosovsko stanovnistvo?

- Mi smo hitnim postupkom odobrili i poslali odredjenu svotu novca kako bi se otklonile posledice, kako bi se - koliko je to moguce - pomoglo nastradalima. Sredstva smo prikupili zahvaljujuci kolosalnoj solidarnosti Albanaca u zapadnoevropskim zemljama, koji su jednostavno pohrlili da nude i daju finansijska sredstva. Ova sredstva mi prikupljamo i saljemo. Destinacija sredstava je da se pomogne Kosovu u svim vidovima?

Sta znaci u svim vidovima?

- To znaci pomoc u svim vidovima.

Da li to znaci i finansiranje ljudi pod oruzjem?

- Ne. To je stvar politicke odluke. Vlada Kosova radi iskljucivo na osnovu Ustava Republike Kosovo. Ako bude doneta politicka odluka da se i to radi. Vlada Kosova ce biti u stanju da adekvatno uradi i taj deo posla.

Da li ste svesni da finansiranje takvih aktivnosti moze dovesti do otvorenog rata na Kosovu?

- Mi smo jako svesni cinjenice da do rata moze dovesti samo kriminalna politika Srbije. Ponavljam, mi radimo iskljucivo na osnovu Ustava Republike Kosova. Najsvesnji smo cinjenice, medjutim, da kada se radi o pravu na zivot, necemo nikoga da konsultujemo. To je legitimno i prirodno pravo svakog naroda koji je fizicki ugrozen, a albanski narod na Kosovu je fizicki ugrozen od srpskog fasistickog rezima.

Kako ocenjujete pocetak realizacije dogovora Milosevic-Rugova o normalizaciji obrazovanja na Kosovu?

- Od pocetka to je bio propali dogovor. Nakon dve godine, Milosevic se dosetio i taj dogovor izvadio iz zamrzivaca. Takvo ponasanje je tipicno za Milosevica. Sada jednostavno zeli da dobije malo na vremenu i da poboljsa imidz pred svetom o navodnoj kooperativnosti Beograda. Potpisivanje se dogodilo na samo dva dana pred sastanak Kontakt grupe. Nista novo. Medjutim, to je samo kap u moru. Ne verujem da je iko toliko entuzijasta pa da poveruje u takve mere.

To sto je protokol potpisan samo dva dana pred sastanak Kontakt grupe, u pojedinim albanskim krugovima se prokomentarisalo kao neki “dil" Milosevica i Rugove?

- To je siroka tema. Ali, sam pocetak toga famoznog dijaloga izmedju Pristine i Beograda jako je neozbiljan od srane Srbije. Srbija ocigledno nije spremna za prave pregovore. To su samo politicke igre i akrobacije koje ce, u krajnjoj instanci, najvise stetiti samoj Srbiji. Mi smo godinama trazili pregovore i politicki dijalog, medjutim, pregovori se ne mogu zamisliti pod istovremenom artiljerijskom paljbom i napadanjem albanskih civila. Mi ne otkrivamo nista novo. Samo malo treba da se osvrnemo na ranija iskustva oko resavanja ovako slozenih medjunarodnih problema - a Kosovo i jeste jedan od takvih. Postoji odredjena procedura oko pocetka pregovora. Ti pregovori prvo treba da se pripreme. Dakle, prvo ce biti pregovora o pregovorima. Drugo, albanska strana nece stupiti u te pregovore bez trece strane. Taj stav se nece promeniti. Za valjane pregovore treba stvoriti i odgovarajucu atmosferu. To podrazumeva hitno povlacenje specijalnih i paramilitarnih jedinica sa Kosova. To je pretpostavka za pregovore, a ne uslovljavanje pregovora, kako tvrdi Beogrd. Treba da se stvori situacija gde ce pregovarati dva ravnopravna partnera.

Da li bi, u tom slucaju, albanska strana bila spremna za pregovore sa srpskom delegacijom?

- Ne. Srpska delegacija vec deseti put nastupa teatralno. Pravi neke rituale i cirkus.

A sta znaci pokazivanje spremnosti za razgovore sa odgovarajucim partnerima na jugoslovenskom nivou? Da li to znaci da je albanska strana spremna da odstupi od cilja za nezavisnost Kosova?

- Ne. Mi smo uvek do sada tvrdili da ne zelimo da prejudiciramo konacne rezultate pregovora. I od druge strane trazimo da se tako ponasa. Ako srpska strana kaze da razgovore treba poceti, ali da albanska strana treba da zna da je Kosovo deo Srbije, cemu onda pregovori. U tom slucaju, pregovora nema. Mi zelimo da dijalog pocne, da svako iznosi svoje stavove i argumente i da objasni svoje pozicije. U medjunarodnoj praksi, cilj pregovora je da dve suprotstavljene strane pokusavaju da priblize stavove. Treca strana je ta koja treba da bude garant postignutog dogovora.

Insistiranje albanske strane na pregovorima sa jugoslovenskom stranom, moze da se shvati i kao prvi korak ka otcepljenju od te drzave. Da li je to krajnji cilj albanskog rukovodstva?

- Vidite, kada se rodi jedno dete, alogicno je poci od pretpostavke da to dete nece da odraste i da nece da zavrsi fakultet.

Kako ocenjujete referendum koji je, na inicijativu predsednika Milosevica, raspisala Skupstina Srbije?

- Dovoljno je pogledati, procitati i slusati kako se prema tome odnose cak i pojedine politicke partije u samoj Srbiji i kako se prema tome odnosi medjunarodna zajednica i velike sile. To je nesrecna odluka, cirkus koji je jako poguban i za samu Srbiju.

Vi insistirate na nezavisnosti Kosova. Medjunarodna zajednica je, medjutim, jasno rekla da su spoljne granice nepromenljive i da resenje treba da se nadje u direktnim pregovorima sa Beogradom?

- Odbojna pomisao medjunarodne zajednice o nezavisnosti Kosova je u stvari dokaz da medjunarodna zajednica jos nije spremna da se suoci i bavi u pravom smislu problemom Kosova. Drugo, medjunarodna zajednica je svesna da se tu ne radi samo o Kosovu. Kosovo je samo deo ledene sante u tom regionu. Radi se o borbi za stabilizaciju i mir u tom regionu. Da vas podsetim da je, kada je Slovenija proglasila nezavisnost, medjunarodna zajednica bila kategoricki protiv. Sada vidimo da i ova treca “groteskna" federacija Srbije i Crne Gore, ima velike probleme. Gradjani Kosova nisu poklonili suverenost toj drzavi koja tek pokusava da se medjunarodno konsolidira. Bez postovanja volje tog naroda, tesko je zamisliti jednu stabilnu drzavu na tom regionu. S druge strane, Srbija treba da bude svesna da nesto sto je nametnuto i okupirano nece trajati uvek.

Vi dakle, ocekujete da ce medjunarodna zajednica promeniti stav?

- Da. Nas zadatak je da nasim aktivnostima i pozicioniranjem ubedimo i medjunarodnu zajednicu da dugorocnog resenja nema bez pravednog resenja i da bez toga nece biti mira u tom regionu. Albanci su tokom ovih godina dokazali - do izmorenosti - da zele da se taj problem resi mirnim putem, bez rata. Albanci jako vole mir, ali vise od toga vole svoju slobodu.

Kada se sve sabere, sta ocekujete: da li ce na Kosovu poceti rat ili pregovori i kakav status ocekujete za Kosovo?

- To su vrlo teska pitanja. Zahtevaju veoma dobrog prognozera, a svako ko je davao prognoze oko jugoslovenske krize, prevario se. Kada se logicno razmislja, smatram da ce pocetak pregovora biti jako mucan i mukotrpan, sa puno ovakvih taktiziranja. Sam proces pregovora ce biti jako tezak, na sta smo mi Albanci ipak spremni. Ocekujem da ce Srbija - koja je u poziciji jedne Etiopije, koja je ekonomski propala, ali uobrazava da je neka mini supersila na Balkanu - sve vise i vise praviti ovakve greske i da ce biti protiv medjunarodnih tokova i pravila igre. Sve dok je Milosevic na vlasti ici ce se tom geometrijskom progresijom losom po Srbiju. To nam ne daje povoda da budemo neki preterani entuzijasti, jer smo zemlja koja je dugo godina okupirana i izlozena teroru i aparthejdu. Kosovo je takodje ruinirano, ali cemo mi izdrzati. Ipak, mislim da necemo imati neki konflikt poput Bosne, jer bismo u tom slucaju imali balkanski sukob, koji bi bio jako komplikovan. To bi ugrozilo mir ne samo na Balkanu, nego i sire.