EVROPSKI I JOS NEKI FESTIVALI HVATAJU ZALET, ILI:

Sirom Starog kontinenta, ali i u drugim delovima “gadne, ljigave i neprincipijelne Babaroge”, poznatije na ovim prostorima kao svetska zajednica, ljubitelji umetnosti ce do mile volje moci da se naslusaju vrhunskih izvodjenja svake zamislive muzike, da se nagledaju prvoklasnih izlozbi, da prisustvuju briljantnim pozorisnim i baletskim predstavama...

Ivica Bizetic

Tokom poslednjih nekoliko godina postali smo rutinirani svedoci sta znaci i kako izgleda kada se vodjenja svega - politike, diplomatije, ekonomije, kulture, zdravstva, poslova vezanih za procenu kvaliteta necije odanosti sopstvenoj naciji... - prihvate specijalizovane ili univerzalne analfabete, provincijalci i grlate “profi-busadzije u grudi” minornih sposobnosti. U nedeljama za nama (a - sudeci po nagovestajima - jos gori period tek sledi) primecuje se dodatno jacanje izolacionizma, sprovodjenog od strane spodoba kojima su mrska sudba i surovo vreme (ali - da se ne zavaravamo - i biracko telo) omogucili da nas posto-poto guraju u tor, iz kojeg normalne drzave i narodi sa uzdahom olaksanja izlaze sto pre i sto brze mogu.

Ipak, manimo se nase otuzne lokalne svakodnevice i predjimo u svet (necije tudje) primamljive sutrasnjice. Jer (prilicno sucmurasto) prolece je stiglo, sto u prevodu znaci da ce neki narednih meseci imati tusta i tma prilika da prisustvuju pravim culnim bahanalijama - umetnickim festivalima, koji uveliko hvataju zalet. Ovo se, naravno, odnosi na srecnike koji ce (prvenstveno po Evropi, ali i u drugim delovima te “gadne, ljigave, neprencipijelne Babaroge”, poznatije na ovim prostorima kao svetska zajednica) moci do mile volje i u monumentalnim kolicinama da se naslusaju vrhunskih izvodjenja svake zamislive muzike, da se nagledaju prvoklasnih izlozbi, da prisustvuju briljantnim pozorisnim i baletskim predstavama...

Obelezavanje velikih kulturnih jubileja

Bez zelje da se zadrzavamo na pojedinacnim festivalima - sto bi, uostalom, zahtevalo pozamasan prostor - pomenucemo samo da su u centru paznje nekolicine kulturni jubileji, na prvom mestu stogodisnjica rodjenja Frederika Garsije Lorke i Dzordza Gersvina, koje ce razlicitim programima biti adekvatno proslavljene. Uz to, festival u Jerusalimu ce se na odgovarajuci nacin ukljuciti u obelezavanje pet decenija postojanja Izraela, dok ce festival u Estorilu podneti svoj deo tereta (podsecamo da ce se od maja do septembra u obliznjem Lisabonu odrzavati EXPO 98), pobrinuvsi se da - najvise ucescem mladih i talentovanih izvodjaca umetnicke muzike, kao i gostovanjem velikog broja folk-ansambala iz Evrope, Azije, Afrike i Amerike - pospe kulturni “slag” po velikoj izlozbi najnovijih naucnih i tehnoloskih dostignuca.

Takodje, bilo bi nepravedno ne pomenuti jedan festival u nasoj neposrednoj blizini - onaj u Bukurestu, koji ce verovatno iznenaditi mnoge zabrinjavajucim koncentratom muzicara - solista i ansambala - iz prve svetske lige. Pored probranih domacih izvodjaca, u “komsiluku” ce izmedju ostalih nastupiti Lorens Foster, Paskal Roze, Gari Bertini, Viktorija Mulova, kvartet “Alban Berg”, Filip Antrmon, (svuda prisutni) Gidon Kremer, Tereza Berganca, Jehudi Menjuhin, Zoltan Kocis, Leonard Slatkin, Piter Donohju, Serz Bodo, Salvatore Akardo, Vladimir Spivakov, Barbara Hendriks, Slomo Minc, Daniel Barenbojm, Misa Majski, kao i nekoliko vrhunskih evropskih orkestara, plus Cikaski i Jerusalimski orkestar. Nije lose, za 2-3 nedelje.

Naravno, niko valjda ne sumnja da ce oni najveci festivali ostati na dosadasnjem nivou i da ce - svaki od njih - svojim programom nabiti komplekse ostatku sveta i sire. Festivali u Bajrojtu (Vagner, Vagner iber ales) i Veroni (Verdi, Verdi sopratuto) opet ce privuci razdragane horde operskih zaludjenika. S druge strane, po raznolikosti programa znatno sareniji festivali u Londonu, Salcburgu, Edinburgu, Berlinu, Lucernu, “zdruzenim flamanskim gradovima” i Cirihu, jos jednom ce izgledati kao dajdzestirana verzija “Ko je ko u savremenoj umetnosti”; mada, naglasavamo: ni ostali nisu mnogo slabiji.

Zestok “meni" Dubrovcana

Ohrid ne moze da se poredi sa pomenutim “morskim” kolegama iz Hrvatske, ali je festival u ovom jezerskom gradicu ipak bio i ostao sasvim solidan. Za odrzavanje zavidnog renomea festivala, narednog jula i avgusta ce se pobrinuti pre svega solisti - sopran Elena Obrascova i temperamentni violinista Vadim Rjepin - iako nista manju paznju nece privuci Hor “Glinka”, nama dragi Trio “Wanderer” i Kamerni orkestar Bukurestanske filharmonije. Pozorisni deo programa takodje obecava, a posebno zeljno i sa interesovanjem se iscekuje dolazak sarajevskog “Teatra ’55", koji ce izvesti predstavu “Ugursuz”. Na kraju, Ljubljancani ce ove godine svoj Medjunarodni letnji festival imati 48. (ne preterano jubilarni) put. Priznajemo da nas je program malo razocarao, sto je verovatno rezultat nesvesnog poredjenja sa nekim ranijim festivalima, kada su u Ljubljanu dolazili znatno atraktivniji umetnici. Tek, period od 27. juna do 29. avgusta ce ipak imati svojih zvezda, medju kojima su sigurno najvece neumorni Jehudi Menjuhin, hiperneumorni Gidon Kremer, pod stare dane aktivirani Lazar Berman, odmereni Pavel Kogan i nepredvidivi Pjer Amojal, katkad nepravedno zapostavljeni sopran Nensi Ardzenta i mnogo, mnogo dobrog dzeza.