Godisnjica ubistva Radovana Stojicica Badze

Procene su da bi istrazni posao tekao mnogo uspesnije da ne postoje “kocnice" u vidu “nedodirljivosti" odredjenih lica. Iako ni sam Stojicic nije priznavao postojanje organizovanog kriminala u Srbiji, svakom pazljivom pratiocu zbivanja na “krimi" sceni jasno je da ovde mnogi zlocini nikada nece biti reseni ako se drzava ne uhvati u kostac sa korumpiranim delom establismenta

Dragoljub Petrovic

Na danasnji dan prosle godine, bio je petak 11. april, veseli taksista vozio je tek razbudjenog novinara ovog lista prema redakciji i uporno mu objasnjavao svoju teoriju zasto je prethodne noci u restoranu “Mamma mia" ubijen general pukovnik Radovan Stojicic Badza. Teorija prozeta neizbeznim narodskim lajtmotivima kada su u pitanju ljudi od vlasti (“taj se nakro ko niko moj") i povremenim ogradjivanjem (“ko ce ga znati sta je u pitanju"), zavrsila se decidnom tvrdnjom (“znas kad ce ovo da otkriju - NIKAD!") koja svakako dokazuje da su tog dana svi znali sled dogadjaja osim vlasti i policije. Ovi drugi su, naime, tvrdili “da je u pitanju poslednje upozorenje na koje ce se reagovati jos cvrscim i organizovanim suprotstavljanjem ovakvim teroristickim napadima i slicnim napadima kriminalaca na institucije drzave i njene gradjane", te da “ce ubice pronaci".

Cinjenica da do danas - godinu dana posle - policija nije saopstila ni jedan jedini detalj vezan za rezultate istrage o ubistvu zamenika ministra policije Srbije i sefa resora javne bezbednosti, osim fraza “ima pomaka", “to je nas prioritetan zadatak" i “istraga je stigla do nigde", moze navesti javnost na samo tri razmisljanja - ili je ubistvo izvedeno toliko perfektno da tu nema pomoci, ili policija nece da rasvetli zlocin, ili je policija nesposobna.

Odmah po ubistvu Vlada Srbije imenovala je i svog “specijalnog izvestioca" za koordinaciju i pracenje istrage o ubistvu generala Stojicica. Mr Nikola Sainovic kome je poveren ovaj odgovorni zadatak, obavljao je u zivotu, cini se, sve moguce funkcije ali se nije bavio kriminalistikom, sto ga naravno nije sprecavalo da prisije sebi jos jedno zaduzenje. U pojedinim specijalizovanim odeljenjima policije tih dana uveden je trosmenski rad, i pocelo je “prekopavanje" neba i zemlje.

U beogradskoj policiji oformljeno je upravo tada radno telo sa nazivom - stab za otkrivanje neresenih ubistava - kome je prvenstveni zadatak bio rad na rasvetljivanju detalja vezanih za ubistvo policijskog generala (kasnije je tome pridodato i ubistvo generalnog sekretara Jugoslovenske levice Zorana Todorivica Kundaka). Na celo tog staba postavljen je Milutin Gerasimovic Gera, nekadasnji nacelnik Odeljenja za suzbijnje krvnih i seksualnih delikata i Odeljenja za potrage, a sada zamenik nacelnika Uprave kriminilisticke policije SUP Beograda. Ni postavljanje iskusnog Gerasimovica, poznatog i cenjenog policajca (svojevremeno je, kazu, prodao pistolj koji je dobio kao nagradu da bi poslao dete na ekskurziju) za nezvanicnog sefa istrage nije pomoglo policiji u lutanju oko ovog slucaja. U istragu je bila involvirana i Drzavna bezbednost. Saslusano je na hiljade onih koji su bili u kontaktu sa Stojicicem ili su nesto mogli znati o ubistvu, pravljene su kontrole na vise strana. Jedno vreme, recimo, “jurio" se “opel kadet" koji je po izjavama ocevidaca te noci posle zlocina prosao General Zdanovom ulicom, pa su ispitivani svi vlasnici “opel kadeta" na podrucju grada (i sire). Balisticki nalazi utvrdili su da je veoma moguce da ubica nije koristio “hekler" kako se prvobitno pretpostavljalo, vec automatski pistolj “ingram", dosta nepopularan, koji je medjutim koriscen i kod nekih ranijih likvidacija (recimo cuvenog “bossa" podzemlja Radeta Caldovica Cente). Neko u policiji se cak setio da bi trebalo postaviti strazu kod groba Radovana Stojicica u Aleji velikana na Novom groblju, i ispred njegovog stana u novobeogradskom bloku 45. I dan danas, kako saznajemo, redovne pozornicke patrole OUP Novi Beograd imaju zadatak da obrate paznju na zgradu u kojoj stanuje Stojiciceva porodica. Sve to, ipak, nije predstavljalo radikalnije pomake u istrazi jer se u mestu tapkalo sto se tice motiva, narucioca i izvrsioca.

Upuceni su odmah iskljucili mogucnost da je u pitanju “ubistvo funkcije" tj. politicko ubistvo, jer se posle takvih zlocina obicno oglase pojedine organizacije koje preuzmu odgovornost. Pravljeno je sijaset varijanti koje su se kretale u nekoliko pravaca. Ispitavano je poslovanje Stojicicevog brata i supruge koji se bave privatnim biznisom, preispitivane intervencije koje je Badza cinio za svog sina, cesto upletenog u nevolje, ponekad i sa kriminalcima. Vracan je “film" mesecima unazad, ne bi li se u pojedinim naredbama sefa javne bezbednosti pronasao moguci motiv za ubistvo od strane nekoga kome su bili krajnje ugrozeni poslovni (i drugi) interesi. Ni sam Stojicic, medjutim, nije vazio sa preterano postenog coveka - bar su o njemu u vise navrata tako govorili policajci koji bi napustali ili bili izbacivani iz sluzbe (a da ne pominjemo novinske spekulacije o torbi punoj deviza ispod stola gde je Stojicic sedeo prilikom ubistva). Sve u svemu - policija nikako nije uspevala da dobije bilo kakvu relevantnu informaciju kada je u pitanju pozadina citavog slucaja.

“Ubica je mogao Stojicica likvidirati na nekoliko mesta te veceri gde ga niko ne bi ni primetio. On je to mogao uciniti ispred kuce, kad je ulazio u kola ili na najmanje pet drugih nacina. Ubistvo u prepunom restoranu, dokazuje da je to bilo savrseno organizovano. Ima jedna stvar koju policija do danas nije uspela da objasni i koja bi po mom misljenju bila kljuc za resavanje ubistva, a to je: kako je ubica znao da ce Badza te veceri sedeti bas u tom restoranu. Kada se otkrije ko je to dojavio ubici, slucaj ce poceti da se resava", kaze privatni detektiv Bozidar Spasic. On dodaje kako sumnja da je u organizaciju ubistva umesano bar jedno lice zaposleno u MUP Srbije koje je moralo obavestavati “zainteresovane" o Stojicicevom kretanju posto je nemoguce da neko non-stop prati zamenika ministra a da se to ne primeti. “Posle svih nerazjasnjenih ubistava u nasoj zemlji, ja opravdano mislim da srpska policija ne zna da vodi istragu. Tacnije, oni su ostali raspadom Jugoslavije i odlaskom mnogih ljudi iz sluzbe bez necega sto se zove saradnicka mreza. Preko saradnicke mreze se nekada saznavalo puno znacajnih podataka. U krajnjoj liniji, ne postoji ni jedan slucaj organizovanog zlocina a da se neko iz organizacije kad tad ne izlane u nekom kaficu ili drustvu o tome sta je uradio, makar indirektno. Zadatak dousnika iz saradnicke mreze je da to dojavi", kaze Spasic.

I sama policija priznaje da je rad na rasvetljavanju “jako tezak i da postoji puno poteskoca". Osnovni problem, kako se nezvanicno cuje, predstavlja nemogucnost policije da “nagazi" makar i jedan opipljiv trag. Procene su da bi istrazni posao tekao mnogo uspesnije da ne postoje “kocnice" u vidu “nedodirljivosti" odredjenih lica. Iako ni sam Stojicic nije priznavao postojanje organizovanog kriminala u Srbiji, svakom pazljivom pratiocu zbivanja na “krimi" sceni jasno je da ovde mnogi zlocini nikada nece biti reseni ako se drzava ne uhvati u kostac sa korumpiranim delom establismenta, koji se prethodnih godina, svakako ne postenim putem, enormno obogatio. Takvi u svakom trenutku, u piramidalnoj strukturi policije kakva postoji u Srbiji mogu preusmeriti ili, pak, obustaviti istragu oko nekog slucaja. Do potpune depotilizacije policije, nemoguce je ocekivati bilo kakvu perspektivu na planu suzbijanja organizovanih oblika kriminala. Policija je, doduse, na jednoj od konferencija za stampu dala sebi dvadeset godina “fore" dok ovaj slucaj pravno ne zastari. Naveli su primere ubistava Ulofa Palmea i Dzona Kenedija u prilog svoj tezi da se ubistva politicara uvek tesko rasvetljavaju. Jedno su ipak zaboravili - u poslednjih osam godina MUP Srbije nije rasvetlio nijedan slucaj ubistva vidjenijih pripadnika podzemlja, a sva su imala slican “rukopis". Tesko je zato ocekivati da ce se klupko odmotavati od ubistva Radovana Stojicica ili Zorana Todorovica, cije su likvidacije bile vrhunac price o totalnoj kriminalizaciji drustva u kome je mafija postala, ako ne jaca, onda bolje organizovana od drzave.