SRJ osporava medjunarodno pravo

Otezanje ne odgovara posebno jugoslovenskoj strani. Cak i da je spisak od 9.050 objekata, koji po jugoslovenskom predlogu pretenduju da budu proglaseni drzavnom imovinom, sasvim tacan, verovatno bi prosle godine da se to utvrdi i pretoci u konkretan deobni bilans

Bojana Jager

Medjunarodna zajednica nam nije naklonjena, a cetiri novonastale drzave iz bivse SFRJ u “koaliciji" to koriste da bi progurale svoj legalisticki pristup, u kojem i neobavezujuce medjunarodno pravo o sukcesiji nastoje nametnuti kao obavezujuce u skladu sa svojim interesima, objasnio je nedavno sef jugoslovenskog pregovarackog tima akademik Kosta Mihajlovic po njegovom misljenju sustinu neuspeha u sestogodisnjim pregovorima o sukcesiji nekadasnje zajednicke drzave. Igra na kartu nesavrsenog medjunarodnog prava u ovoj oblasti, medjutim, moze biti i donkihotovska varijanta, u kojoj ce vetrenjace biti jace od usamljenog viteza, posebno ako se uzme u obzir sadasnji politicki polozaj SRJ u medjunarodnoj zajednici. O tome smo razgovarali sa dr Konstantinom Obradovicem, profesorom medjunarodnog prava na Fakultetu politickih nauka u Beogradu.

- Postoje dve mogucnosti da se problem sukcesije resi, kaze dr Obradovic. Prva je da se o tim pitanjima postigne sporazum medju zainteresovanim drzavama i u tom slucaju medjunarodna zajednica nema ni potrebe ni interesa da se mesa. Doduse, i u tom slucaju u medjunarodnom pravu postoje dva uslova: da takav sporazum ne ugrozava interese trecih drzava i da ne krsi imperativna pravila medjunarodnog prava koja obavezuju sve drzave, a to ujedno znaci da se mora postovati korpus ljudskih prava i da ne mogu biti ostecena stecena i druga prava drzavljana bivse drzave. Upravo iz tih razloga bile su napravljene dve becke konvencije, od kojih je na snagu stupila Konvencija o sukcesiji medjunarodnih ugovora, a nije stupila na snagu i Konvencija o sukcesiji drzavne imovine, dugova i arhiva, jer je ratifikovana od malog broja drzava. Ipak, danas preovladava shvatanje da i ova konvencija, s obzirom na to da ju je radila Komisija UN za medjunarodno pravo i da je prihvacena od jednog broja znacajnih zemalja, predstavlja obicajno pravo u ovoj oblasti, te se stoga obe ove konvencije preporucuju kao osnova za pregovore o sukcesiji. Boljeg prava od njih nema i zato se ovi dokumenti ne mogu potcenjivati.

Posle visegodisnjih bezuspesnih pregovora, koji se vode i uz medjunarodno posredovanje, izgleda da medjunarodna zajednica pomalo gubi strpljenje i da se moze dogoditi da se problem sukcesije SFRJ resava upravo na takav losiji nacin. Koliko je to u interesu SRJ?

- Medjunarodna zajednica se bavi nama od pocetka jugoslovenske krize i zaista nije iskljuceno da se pritiscima sukcesori pokusaju naterati na arbitrazu, sto nije dobro, jer su takvi procesi dugotrajni, skupi i mogu izazvati niz drugih problema, pri cemu se nikada ne zna kako ce se sve zavrsiti. U svakom slucaju bilo bi pametnije da se problemi sukcesije pokusaju resiti mimo takvog spora, sporazumno i na osnovu pravicnosti, ali u ovom trenutku izgleda da je udario celik na kamen i da su suprotstavljeni usanceni stavovi SRJ i cetiri drzave sukcesori koje imaju suprotne zajednicke stavove. Bez obzira sto javnost nije upoznata sa detaljima ovih pregovora, jasno je da je u interesu svih strana da se problem sto pre resi. Smatram da otezanje ne odgovara posebno jugoslovenskoj strani. Cak i da je spisak od 9.050 objekata, koji po jugoslovenskom predlogu pretenduju da budu proglaseni drzavnom imovinom, sasvim tacan, verovatno bi prosle godine da se to utvrdi i pretoci u konkretan deobni bilans.

Prema signalima iz medjunarodne zajednice referendum o Kosovu ce samo pogorsati politicki polozaj SRJ u medjunarodnom okruzenju. Kako ce to uticati na sukcesiju, s obzirom na to da se priblizava i trenutak kada ce medjunarodni pregovarac ser Artur Vost morati da podnese izvestaj o tome dokle se stiglo u ovim pregovorima svom “poslodavcu" Karlosu Vestendorpu?

- Sam referendum nece direktno pogorsati medjunarodni polozaj SRJ. Bez obzira na to sto ce njegovi rezultati ocito biti pozitivni, to medjunarodnu zajednicu uopste nece impresionirati, ali ce u svakom slucaju doprineti generalnom zatezanju odnosa, sto nece ici u prilog brzom i pravicnom resenju problema sukcesije. Ne radi se samo o medjunarodnom pravu i njegovom tumacenju, vec o cinjenici da nam trenutno nije naklonjen centar medjunarodne moci i da to dodatno slabi nas ionako los pregovaracki i opsti medjunarodni polozaj koji je takav iz poznatih razloga. Jugoslovenska strana postavlja, na primer, pitanje u kojoj meri su u pregovorima o sukcesiji obavezujuce (tvrdeci da nisu) i sta u medjunarodno-pravnom smislu znace odluke iz Sintre ili odluke Kontakt grupe. SRJ, medjutim, na medjunarodnoj sceni nema gde da postavi to pitanje, jer nema mogucnosti da kakav medjunarodni sudski organ resi pitanje obaveznosti tih odluka. Cak i da je to moguce, opet se postavlja pitanje koliko bi se SRJ isplatilo da se spori sa celim svetom u isterivanju pravde, pri cemu bi i to bio dugotrajan proces, koji bi mnogo kostao.

Zato verujem da ce Kontakt grupa vec naci nacina da nas prinudi na sudovanje, ukoliko ne bude drugih mogucnosti za sporazum o sukcesiji. Uostalom, tu se postavlja i pitanje ljudskih prava, koja su u ovakvom odugovlacenju ugrozena, a na sta je medjunarodno pravo izuzetno osetljivo. Nedavno sam cuo da samo u SRJ ima oko 300.000 neresenih zahteva za drzavljanstvo. Ti ljudi koji su do juce imali drzavljanstvo, zaposlenja, penzije, licnu imovinu i slicno, danas su apatridi i minimum moralnih nacela nalaze da se ova pitanja u odnosu na takve ljude sto pre rese medju drzavama sukcesorima.

Na planu sukcesiju postignut je na pocetku dogovor da se ne raspravlja o pitanju kontinuiteta SRJ sa bivsom drzavom, ali se ipak stice utisak da se i jugoslovenski stavovi i osporavanja druge cetiri drzave sukcesora zasnivaju na njegovom podrazumevanju, odnosno osporavanju. Koliko to objektivno utice na sukcesiju i da li bi priznavanje kontinuiteta jugoslovenskoj strani zaista donelo velike prednosti, kako to politicari i dalje tvrde?

- Sa stanovista sukcesije potpuno je ista situacija i nema razlike u pogledu toga da li je doslo do raspada zemlje ili su se neki delovi od nje odvojili, sem kada je rec o nasledjivanju mesta u medjunarodnim organizacijama i o zgradama i imovini, koja se nalazi u inostranstvu. Kod prvog, cinjenica da su ostale novonastale drzave vec osigurale mesto u medjunarodnim organizacijama, a SRJ nije, takodje, u tom smislu dosta govori sama za sebe. Uostalom, priznavanje kontinuiteta zavisi od dobre volje trecih drzava i politicke ocene clanica u medjunarodnoj zajednici i to se ne moze nametnuti, kao sto se niko ne moze tuziti zato sto vam nije rekao “dobar dan". Sa stanovista sukcesije priznavanje kontinuiteta nam ne bi donelo neku stvarnu korist. U svakom slucaju mislim da je sporazum na tom planu moguc i da je pogresno sa bilo cije strane, pa i jugoslovenske, preterano zatezanje, jer to samo uvecava ionako ogromne gubitke, a sa protekom vremena i konkretna imovina koja danas moze da se deli sve je manja.