ODBOR ZA POLJOPRIVREDU SKUPSTINE SRBIJE RASPRAVLJAO O PROLECNOJ SETVI

Za setvu je potrebno 1,5 milijardi dinara a u agrarnom budzetu ove godine je obezbedjeno 950 miliona. Kljucno pitanje za nas je obnova mehanizacije, rekao je dr Jovan Babovic, ministar poljoprivrede

Prosle godine je proizvedeno robe u vrednosti 36 milijardi dinara svi fondovi imaju suficit pa se ocekuje da ce se ostvariti predvidjeni izvoz poljoprivrednih proizvoda od 600 miliona dolara", rekao je na jucerasnjoj sednici Odbora za poljoprivredu u Skupstini Srbije na kojoj se raspravljalo o proizvodnji i prolecnoj setvi dr Jovan Babovic, ministar za poljoprivredu.

Do sada je zasejano 821 hiljada hektara psenice, 100 prolecnog zita, 176 krmnog bilja, 50 secerne repe (planirano 60), 40 suncokreta (planirano 200), deset soje (80 hiljada) i 20 hiljada hektara kukuruza (1,4 miliona hektara). Planirano je da se povrcem zaseje 260 a duvanom 48 hiljada hektara. Ukupno ce biti zasejano 2,4 miliona hektara oranicnih povrsina za koje je neophodno obezbediti 3,5 milijardi dinara. Od toga je za prolecnu setvu potrebno 1,5 milijardi dinara. U agrarnom budzetu ove godine obezbedjeno je 950 miliona dinara.

Za prolecnu setvu je obezbedjeno dovoljno goriva, semena i zastitnih sredstava, mada oni nisu srazmerno rasporedjeni, a najveci problem ce biti obezbedjenje mesanog (NPK) djubriva, rekao je Babovic . “Kljucno pitanje je obnova mehanizacije. Dogovorili smo se da Program “dva" bude realizovan do kraja juna. Deo teske mehanizacije trebalo bi da se obezbedi i preko aranzmana sa Belorusijom. Drzava ce ove godine finansijski pomoci i 600 krupnih proizvodjaca", rekao je Babovic.

Na primedbe vise clanova Odbora da fabrike mineralno djubrivo daju prvenstveno privatnicima koji ga prodaju po astronomskim cenama, da se ovih dana mogu videti gomile dzakova na pumpama, da su neispravni dozatori za aktivne materije i da djubrivo zbog toga nije kvalitetno kao i da su dzakovi umesto 50 teski 45 kilograma, Babovic je odgovorio: “Inspektori neprekidno kontrolisu u fabrikama i na terenu. Oni su cestiti ljudi. Medjutim propusta, sigurno, ima. Sem fabrike u Prahovu, Pancevu i Sapcu, ostale fabrike ne rade, nego spavaju jer su navikle da im drzava daje pare da bi pokrenule proizvodnju i podelile plate od tri hiljade dinara, a to nigde nema".

Babovic se slozio i sa primedbama da domaca proizvodnja nije dovoljno zasticena vec se uvozi i ono sto moze da se proizvede. “Stav ministarstva je da se domaca proizvodnja mora stititi, ali to se ne postuje", rekao je Babovic.

Poslanici su istakli i da se seljacima prinudno naplacuje porez iako im nisu isplaceni predati viskovi (placeno svega 30 odsto repe i 70 odsto suncokreta), a Babovic je odgovorio da drzava ne duguje proizvodjacima nista, vec preradjivaci i da se ministarstvo zalaze da se ovim fabrikama obezbedi kredit kod banaka kako bi mogle da plate seljacima kupljene proizvode.

S. Jovicic