PRES-KONFERENCIJA U SAVEZNOJ VLADI

Predstoji korekcija cene mleka i hleba, PTT i zeleznickih usluga. U aprilu rast cena od 3,5 do 7,5 procenata, a do kraja godine u granicama od oko 20 odsto

Beograd. - Operativnim programom mera za uspostavljanje makro-ekonomske stabilnosti, koji je usvojila Savezna vlada, a zbog cije realizacije je formiran i poseban Koordinacioni tim, u potpunosti se ostaje na konceptu ovogodisnje ekonomske politike. Rast drustvenog proizvoda bi iznosio 10 odsto, izvoza 30 odsto, uz realno povecanje zarada i drugih primanja za oko 8 procenata i ukupan rast cena koji se u 1998. godini procenjuje na 27 odsto. Napravljeni konsolidovani bilans javne potrosnje obezbedjuje njeno ucesce od 48,3 odsto u novoutvrdjenom drustvenom proizvodu i ona ce biti nominalno pokrivena, a realno smanjena. U svoj uspeh Savezna vlada ubraja cinjenicu da po prvi put prilikom devalvacije nije doslo do povecanja novcane mase koja je zadrzana na oko 9,2 milijarde dinara, istakao je na jucerasnjoj konferenciji za stampu dr Jagos Zelenovic, savezni ministar za nauku i razvoj.

Po njegovim recima za svaku meru iz ovog programa pripremljeni su ili se pripremaju odredjeni zakoni, uredbe ili drugi propisi. Tako su "uveliko u toku" aktivnosti na uvodjenju jedinstvenog poreskog sistema u zemlji, a ponovno i najavljivanje Zakona o oporezivanju ukupnog prihoda gradjana. Uspesno sprovodjenje ovog programa, pre svega zahteva odrzavanje rasta cena u preostalom delu godine u granicama od oko 20 odsto, uz njihovu kontrolu i pracenje na dosadasnji nacin, kao i uz sprecavanje indeksacije zarada. Izvrsena je korekcija cena derivata nafte i lekova, a postupno ce se otklanjati dispariteti cena energenata, odnos cena uvoznika i preradjivaca nafte, a izvrsice se i korekcija cena mleka i hleba. Takodje ce se postupno korigovati cene PTT i zeleznickih usluga, kaze Zelenovic.

Na ovaj nacin on je doveo u pitanje izjavu Milorada Miskovica, saveznog ministra za unutrasnju trgovinu, koji je rekao da nece biti ekonomskih razloga za rast cena hleba, brasna, mleka i mlecnih proizvoda, posto ce se smanjiti troskovni imput u njihovim proizvodnjama, tako sto ce se nastaviti s intervencijama iz robnih rezervi, regresirati cene energenata i ambalaze za mleko.

Miskovic, inace, procenjuje da se nakon prvog psiholoskog poremecaja stanje na trzistu relativno stabilizovalo i da je potrosacka psihoza splasnula. Posledica je da su prevashodno bile povecane cene u privatnom sektoru, dok se drustveni od toga uglavnom uzdrzao, ali su zato neki isporucioci smanjili isporuke svojih roba, mada imaju zalihe, sto ce ubuduce biti posao za inspekcije.

Da bi se izbegle nestasice i poskupljenje secera republicka Direkcija za robne rezerve je intervenisala sa 20.000 tona secera, a ocekuje se da se u to ukljuce i savezne robne rezerve. Iz republickih rezervi je na trziste pusteno 10.000 tona jestivog ulja i takodje se ocekuje da ce intervenisati i savezne rezerve. Kod deterdzenata, ciji su proizvodjaci vec uputili zahtev za poskupljenjem, obecanje je manje precizno - republicke vlade ce za koji dan naci resenje da trziste bude snabdeveno po priblizno slicnim cenama. Kuriozitet je predstavljala tvrdnja da niska i vranjska fabiraka cigareta dostavljaju nesmanjene kolicine, a to sto ih nema na trzistu pripisuje se pojacanoj traznji za domacim cigaretama. Zahvaljujuci smanjenju marzi i uvoznih opterecenja cene 50 lekova sa posebne liste povecane su za 4 odsto. Ovi lekovi u proizvodnji i plasmanu ucestvuju sa 56 procenata. Za ostale lekove poskupljenje ce iznositi 27, 8 odsto. Sve u svemu, ovo ministarstvo procenjuje da u aprilu, po svim osnovama ne treba racunati na veci rast cena od 3,5 do 7,5 procenata.

Po recima viceguvernera NBJ Ratka Banovica u prvom tromesecju Centralna banka je vec donela 95 odsto mera iz operativnog programa i tako se na monetarnom planu pripremila za devalvaciju. Banovic je bio zadovoljan rezultatima deviznih transakcija sa gradjanima kojima banke prodaju devize iz deviznih sredstava koja su od njih otkupile. Pozitivan neto efekat za proteklih desetak dana je pet do sest miliona maraka. Po njegovim recima, bitnije je da je ovaj dvosmerni proces otvoren od pitanja zasto u svim bankama gradjani ne mogu da kupe devize. Inace, Banovic tvrdi da je ova devalvacija izvedena s vecim stepenom pokrivenosti primarnog novca sa disponibilnim deviznim rezervama nego sto je to bilo na startu u (Avramovicevom) Programu 1 i Programu 2. Na ovaj nacin on je relativizirao nedavnu izjavu guvernera NBJ Dusana Vlatkovica da je ukupna novcana masa pokrivena sa deviznim rezervama. U ovom trenutku nije moguce proceniti efekte od prodaje benzina za devizna potrazivanja, a ovaj sporazum bi tokom iduce nedelje trebalo da pocne da funkcionise, kaze Banovic, odbijajuci da prokomentarise koji propisi u zemlji omogucavaju takvu operaciju.

B. Jager