KONFERENCIJA ZA STAMPU NA BEOGRADSKOJ BERZI

Vidan je veliki pad prodaje drzavnih hartija od vrednosti. Montenegro berza ocekuje pojavu akcija nakon skorasnje podele vaucera gradjanima

Beograd. -Tendencija pada prometa nastavlja se i dalje na Beogradskoj berzi, a osnovni razlog je niska likvidnost banaka koja tokom aprila iznosi oko 200 miliona dinara. To je u jucerasnjem redovnom razgovoru sa novinarima istakla Pava Zecevic, direktor Beogradske berze. Konferenciji je kao gost prisustvovao Milasin Borovic, direktor Montenegro berze.

- U prvom ovogodisnjem tormesecju ukupan promet na Beogradskoj berzi iznosio je 1,6 milijardi dinara i on je ostvaren kroz 1.808 transakcija. U strukturi prometa najvise su zastupljene drzavne hartije i to obveznice Narodne banke sa 43 procenta i obveznice savezne drzave sa 22 odsto. Blagajnicki i komercijalni zapisi su ucestvovali sa 28 odsto. Mesecna kamata na drzavne kratkorocne hartije bila je tri, a na komercijalne i blagajnicke zapise oko sedam procenata, rekla je Zecevic. - Na berzi se kotira sve veci broj akcija, trenutno 39, a njihovi emitenti su 26 banka i jedno preduzece.

U prvih osam dana aprila, zbog niske likvidnosti banaka, znacajno je opao promet drzavnim hartijama, tako da je prodaja komercijalnih zapisa banaka iznosila 36,6 miliona dinara ili 62 procenta ukupnog prometa u tom periodu. Zecevic je istakla i da devalvacija sama po sebi nije u sustini imala uticaja na smanjenje interesa za trgovanjem, vec je problem nelikvidnost.

Na Montenegro berzi takodje dominira trgovina drzavnim hartijama, ali je i tamo ona u silaznoj liniji, objasnio je Borovic.

- Mada je u Crnoj Gori proces privatizacije nesto vise odmakao nego u Srbiji, na Montenegro berzi ipak nema akcija. Nevolja je u tome sto postoji slaba povezanost izmedju procesa vlasnicke transformacije i finansijskih trzista. Tome nije kriv zakon, vec njegovo sprovodjenje u kome je napravljen pogresan redosled poteza. Tako je privatizacija krenula, a mi jos nemamo centralni registar akcija. Njegova izrada je u toku. Zavod za obracun i placanja vec je obradio oko 50 odsto emitovanih akcija i ocekujemo da ce taj posao veoma brzo biti priveden kraju, kaze Borovic. - Dobar znak je to sto postoji interes stranih i domacih partnera za kupovnu akcija crnogorskih preduzeca, ali je nevolja u tome sto jos nema akcija.

On je rekao i da se u toj republici uskoro predstoji masovna podela vaucera koje bi trebalo da dobije oko 450.000 punoletnih gradjana koji ce onda te vaucere u Fondu za razvoj menjati za akcije, koje ce potom prodavati, odnosno kupovati na berzi. Ocekuje se da ce to bitno doprineti razvoju finansijskog trzista u Crnog Gori.

Borovic kaze da je nedavna devalvacija uticala da se smanji promet na berzi i da ce taj zastoj potrajati dok emitenti i kupci ne vide da li ce novi kurs dinara mozi da se brani.

J. Kesic