STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Svako malo u Hag banu novi gosti. Juce su, recimo, stigli gospoda Kvocka i Radic, poznat pod nadimkom Krkan. Gospodin potpredsednik srpske vlade bi rado tamo otisao, ali ga, kaze, ne zovu. Nema smisla da se namece. Gospodina doktora Karadzica zovu, ali on ne daje glasa od sebe: jedni misle da je u Rusiji, drugi da je na Palama. Ulica Sumski put, pristup slobodan. Portparol Stejt Dipartmenta pozvao je, tim povodom, dr Karadzica da se pridruzi gospodi Kvocki, Krkanu i ostalim jaranima, ali odgovora, zasad nema. Gospodja Ren se nada skorom sudjenju Karadzicu u Hagu, “izvor blizak bivsem predsedniku Republike Srpske" misli da hapsenja nece biti dok se ne stabilizuju “demokratske promene" u RS. Njemu cuvari nisu ni potrebni, kaze ovaj izvor. Cuvaju ga, dakle, porodjajne muke demokratije u drzavi koju je stvorio.

Kad prelista novine ili ukljuci televizor, Radovan Karadzic, pesnik i drzavnik, mora zakljuciti da mu prilike u svetu ne idu na ruku. U Francuskoj je osudilo svoga bivseg ministra za ono sto je cinio za vreme Drugog svetskog rata. Ministar ima danas 87 godina, a iz zatvora treba da izidje pre nego sto dozivi stotu. Iz Argentine hoce da posalju na sud komandanta Jasenovca, iako njegova supruga Nada, zvana Esperanca, kaze da je njen muz “nevin kao novorodjence". Ali, pravda je, kao sto je poznato, slepa, pa se i sisancetu iz Jasenovca moze desiti da od tog slepila nastrada.

Za razliku od onih koje je pravda stigla, dr Karadzic je u znacajnoj prednosti: njemu se nudi mogucnost da dokaze kako ga pravda nije imala rasta ni goniti. On i njegovi istomisljenici tvrde da je nevin, Tribunal u Hagu im se stavlja na raspolaganje da to i dokazu. Sudu u Hagu su dosad svasta zamerali, i pravnici i patriote, ali nisam zapazio da je neko osporio korektnost i valjanost procesa koji se pred njim vode. Kad je u pitanju optuzeni Karadzicevog formata i publiciteta, tesko mi je da zamislim da bi sudije svoj ugled i karijeru stavljale na kocku.

Od Karadzica bi, razume se, bilo prirodno ocekivati da se brani. Posto je on na listu optuzenih dosao, pre svega, kao politicar, pretpostavljam da bi odustao od teze da je “nevin kao novorodjence", ali bi, po prirodi posla koji je obavljao, morao dokazivati da to nisu bili ni njegovi politicki istomisljenici, mentori i, domaci i strani, partneri. Sudjenje Karadzicu bi se, lako, moglo pretvoriti u sudjenje citavom jednom politickom poretku, koji je delovao lokalno ili regionalno, ali je nastao zahvaljujuci globalnom nemaru i nehaju prema potencijalnom zlu koji je u sebi nosio. Kao sto bi Karadzicev tuzilac dokazivao da je tuzenik “znao ili mogao znati" sta se sve cinilo u ime borbe srpskog naroda za slobodu, tako bi i nesrecni Karadzic morao pred sudom reci ko je sve znao ili mogao znati kako se ono sto je on cinio moglo spreciti. I zato se moze desiti da Karadzic u svom sklonistu saceka i demokratiju u Srpskoj, ali i izbore u nekoliko drugih zemalja.

U ovom smislu su u pravu oni koji tvrde da je Haski tribunal i politicki sud. Tamo se, zaista, sudi zlocinima protiv covecnosti, koji su politicki motivisani, ali i politicki tolerisani. To znaci da se i sami motivi moraju razmotriti i oceniti, ali ne znaci da su ti zlocini manji ili veci zato sto su pocinjeni u ime srpske, muslimanske ili hrvatske pravde i politike. Ili stranih intresa da jedna od tih politika i pravdi, u datom trenutku, nadvlada.

Ovim nije receno da ce Karadzic doziveti stotu, pre nego sto svrati u Hag. Kao pravi patriota, trebalo da se tamo sto pre pojavi i progovori o svemu sto misli da mu ide u prilog. Siguran sam da bi pomogao nekima od onih sto su vec tamo, a neke odavde sprecio da za Hag pripreme novu generaciju klijenata.