SVE TANJE GRANICE IZMEDJU ZAKONODAVNE I IZVRSNE VLASTI U SRBIJI

Prof. Pavle Nikolic: “ Na to pitanje nikada nisam dobio odgovor, iako su i Savezni i Crnogorski ustav izriciti u tome da clanovi Vlade ne mogu obavljati drugu javnu funkcijku". Prof. Dragoljub Popovic: “Vise je podlozno kritici sto su ministri direktori koji mogu da trguju u domenu svojih resora"

Za razliku od ranijih srpskih vlada, u kojima su “kolo vodili" mahom direktori dobrostojecih drzavnih firmi, novu ministarsku garnituru cine, uglavnom, savezni i republicki poslanici od kojih neki imaju i znacajne funkcije u oba parlamenta (a ima i onih koji, pride, vode i neko preduzece). Tako se, od ukupno 36 clanova cak polovina preselila iz poslanickih klupa u ministarske fotelje, ukljucujuci i samog premijera. Od njih 18 cak je 11 narodnih poslanika, od kojih su neki zauzeli potpredsednicka i mesta predsednika radnih tela i poslanickih grupa u Republickoj skupstini. Vlada ima i sest direktora, sest doktora nauka od kojih se neki bave i profesurom, i tri magistra. Samo je devetoro tzv. diplomiranih inzenjera i pravnika, bez akademskih zvanja.

Toliki broj ministara - parlamentaraca navodi na pomisao da nestaje granica izmedju zakonodavne i izvrsne vlasti. Postavlja se pitanje ko koga nadzire, a ko kome za svoj rad odgovara, kad isti covek u svojstvu ministra smislja, Skupstini predlaze i za govornicom brani zakone koje, na kraju, kao poslanik, usvaja. Ispada da sam sebi, odnosno sam pred sobom, odgovara!

(Ne)ravnoteza vlasti

Brise se neka prirodna granica koju je nametnula potreba da Skupstina kontrolise rad clanova Vlade. Pod ravnotezom vlasti podrazumeva se i pravo poslanika da smenjuju ministre, ukoliko nisu zadovoljni njihovim radom, sto takodje predstavlja svojevrstan vid demokratije. Tesko je, medjutim, pretpostaviti da bi jedan ministar, u svojstvu poslanika, glasao za svoju smenu, kao sto bi bilo suvisno ocekivati da bude nepristrastan prema svojim zakonskim predlozima.

Vladina nedodirljivost prilicno derogira kontrolnu funkciju parlamenta, cime pitanje: mogu li ministri biti poslanici, i obrnuto, ponovo dobija na aktuelnosti. Slicno pitanje postavio je Vladi SRJ, pre nesto vise od cetiri godine, tadasnji savezni poslanik, ekspert za ustavno pravo, profesor Pavle Nikolic. Odgovor, tvrdi za nas list, nikada nije dobio!

Razlog nije tesko naslutiti, buduci da savezni Ustav, kako ukazuje profesor Nikolic, izricito kaze da “ clan Savezne vlade ne moze obavljati drugu javnu funkciju, niti profesionalnu delatnost". Kome nije jasno znacenje pojma “javna funkcija", odgovor moze da potrazi u Crnogorskom ustavu koji precizira da “clan Vlade ne moze da vrsi poslanicku i drugu javnu funkciju, niti profesionalno obavljati drugu javnu funkciju". Svaka dilema da li je ministarska ili poslanicka funkcija “javna" - postaje suvisna.

Krsenje Ustava Jugoslavije

Profesor Pravnog fakulteta Dragoljub Popovic (koji je “blagodeti" naseg parlamentarizma takodje iskusio kao narodni poslanik) smatra da je pojava ministara-parlamentaraca iz vise razloga “klizav teren". Umesto komentara, ukazuje na razlicito svetsko iskustvo. U Britaniji koja, kao kolevka parlamentarizma, predstavlja obrazac za mnoge zemlje, postoji, istice Popovic, “cvrsto pravilo" po kome ministar mora da bude uzet iz reda poslanika. To je, cak, tradicija. Neke druge parlamentarne drzave nemaju tu obavezu. Kao primer, profesor Popovic navodi Francusku ciji su ministri mahom predsednici opstina.

Stoga, smatra profesor Popovic, “samim tim sto su ministri parlamentarci ne mora da bude lose, jer se polazi od toga da je taj ko je postao poslanik prosao kroz neku proveru. Vise je podlozno kritici sto su ministri direktori koji mogu da trguju u domenu svojih resora".

Iz tog ugla gledano, retki ministri u Vladi Srbije, koji su se odrekli bar nekih od svojih nagomilanih funkcija, ucinili su, besumnje, dobar gest.

M. Torov