POZORISNE PREMIJERE

Biljana Srbljanovic "Porodicne price", rezija, scenografija i izbor muzike Jagos Markovic, kostimograf Bozana Jovanovic, produkcija Atelje 212

Sasvim je sigurno da ce najnovija predstava Ateljea 212, "Porodicne price" radjena po tekstu mladog pisca Biljane Srbljanovic, u buducnosti predstavljati neku vrstu testamentarnog pozorista ove generacije pozorisnih umetnika. Brojni su razlozi koji takvoj (pausalnoj) tvdnji daju sanse da ce sigurno biti ostvarena. Prvi je svakako medijski presedan, vezan za ovu predstavu.

Poznato je da u nasem pozoristu kritika i stavovi profesionalnih posmatraca teatarskih desavanja vec neko vreme ne predstavlja narocito obevezujuce misljenje i to bi, da nije bilo ovog presedana, ostalo i dalje tako. Medjutim, napis ciji je autor Bogdan Tirnanic govori da su stvari dosle do kraja. Od ove predstave koja nema sanse za neuspeh kod publike, vise nista nece biti isto: ono sto podrzi popularni Tirke, znamo to jos od vremena Zvezdinog pohoda po Evropi, mora proci dok je samo pitanje dana kada ce dnevne novine uvesti praksu objavljivanja kritika na dan premijere cime ce krug medjusobnih manipulacija definitvno biti zatvoren.

U cemu se dakle sastoje ostali razlozi buduceg uspeha predstave "Porodicne price"? Prvi je, naravno, tekst Biljane Srbljanovic. Njena najnovija drama predstavlja ugaoni komad aktuelnog dramskog trenutka iako je u pitanju drama-scenario ili cak prednacrt za ono sto bi trebalo da bude ozbiljno dramsko stivo. To, medjutim, svedoci i sa ovim komadom, postaje definitivno jasno, da se nalazimo u stanju u kome nije moguce pisati literarno relevantnu domacu dramu. Drama Biljane Srbljanovic je jednostavno izasla iz naroda. Vecinu replika, sadrzanih u izvesnom broju slika od kojih je sacinjen ovaj tekst, glumci nisu morali ni uciti napamet. Rec je o gomili tipskih mesta, gluposti odraslih koje, igrajuci se svojih roditelja, izgovara troje dece okupljenih oko simbola nase stvarnosti - nekog kontejnera na Vozdovcu. Najveca vrednost teksta Biljane Srbljanovic se, naime, sastoji u njegovom simbolickom karakteru. To sto je takva vrsta estetike odavno neistinita samo je jos jedan dokaz da mlada spisateljica senzorski tacno registruje stvarnost, koju, da bi napravila izvestan otklon, prevodi u decju vizuru.

Tako je, sto se tematskog plana tice, drama "Porodicne price" zapravo vise drama naseg vremena negoli drama po sebi, dok je njeno formalno odredjenje precizirano jednom drugom vrstom uslovnosti: u pitanju je drama pisana za pozoriste. To znaci da je rec o tekstu trenutnog i razornog dejstva. S druge strane komparativna prednost drame "Porodicne price" sastoji se u tome sto je ovim komadom demistifikovan Dusan Kovacevic, nas najznacajniji zivi dramski pisac. Motivacioni plan komada Biljane Srbljanovic, naime, dovodi do krajnjih posledica zaboravljenu metaforu kultne drame "Radovan Treci" koja se sastoji u dramskom razmatranju cinjenice da na ovim prostorima deca ubijajuci roditelje izbegavaju na taj nacin sopstvenu smrt od ruku svojih predaka. Biljana Srbljanovic je zbog toga nastavljac poetike Dusana Kovacevica koja "samo" dokazuje zasto je to danas tako.

Drugi razlog zbog koga je ova predstava osudjena na uspeh jeste cetvoroclana glumacka ekipa ubitacnih izvodjaca umetnickih radova. Svojom ulogom Vojina, dvanaestogodisnjeg decaka i "oca porodice", Sergej Trifunovic zapravo postavlja jedno vanumetnicko pitanje koje glasi gde su granice njegovih glumackih mogucnosti. Nacin na koji ovaj glumac komunicira sa svojom podsvescu, sopstvenom glumackom predizrazajnoscu s jedne i potencijalnom publikom sa druge strane, zapravo je jedna velika misterija koju nema smisla objasnjavati.

Svojom ulogom Nadezde, deteta sa tikom, Isidora Minic je verovatno iznenadila samu sebe ostvarenom kolicinom emocija realizovanu pretezno mimikom, pokretom i gestom. Dodamo li tome da su narocito Goran Susljik ali i Branka Selic bili na visini svog glumackog renomea jasno je da su glumci efektno sproveli u delo zamisao reditelja Jagosa Markovica cija je rezija ovom prilikom imala iskljucivo usluzni karakter.

Jasno je da je posredi predstava koja svoje prednosti crpi iz nasih perceptivnih slabosti i koja uocava prazninu koju je tesko popuniti dok je komad Biljane Srbljanovic samo jos jedan stepenik na putu ka pravoj drami koju ce ova mlada spisateljica, to je vec sigurno, napisati jednog dana.

Zeljko Jovanovic