FINANSIJSKO TRZISTE PRED VELIKIM SPREMANJEM

Berza ce ponuditi zvanicno organizovani kliring, odnosno knjigovodstveno vodjenje svih emisija kratkorocnih hartija od vrednosti, kako bi se dovela u red kompletna dokumentacija i omogucilo normalno trgovanje vrednosnim papirima

U vreme kada se operacije na otvorenom trzistu, dakle sa hartijama od vrednosti, proglasavaju za jedan od stubova monetarne politike, koji treba da drzi pod kontrolom novcanu masu, stanje na domacem finansijskom trzistu poznavaoci karakterisu kao poprilicnu dezorganizaciju. Zaobilaze se odredbe Zakona o berzama i berzanskim posrednicima, trguje se uglavnom u okvirima internog trzista, gde ni jedan celi procenat dnevnog prometa ne predstavlja trgovina medju brokerskim kucama, vec se uglavnom vrsi interno povezivanje kupaca i prodavaca hartija od vrednosti. Pri tome postavlja se pitanje formalno pravne ispravnosti dokumenata koje izdaju berzanski posrednici, dok kompanije koje ucestvuju na finansijskom trzistu i banke koje investiraju nemaju nikakve pouzdane osnove za procenu rizika ili cene kapitala.

Po recima Ivana Maricica, rukovodioca odelenja za listing Beogradske berze, berzanski posrednici naloge ponude i traznje ne iznose javno na trziste, sto doprinosi neregularnosti kod utvrdjivanja cene hartija od vrednosti. Posto ne postoji obaveza da jedan berzanski posrednik zastupa jednog klijenta, odnosno posto klijent moze imati vise posrednika koji realizuju njegove naloge ponude i traznje na trzistu, ne postoje ni uslovi za precizno pracenje realizacije emisija hartija od vrednosti. Tako se i desava da se jedna emisija komercijalnih zapisa prodaje vise puta, sto prakticno znaci da se prodaju nepostojece hartije od vrednosti. Kompanije o tome ne vode racuna, a ne postoji ni objedinjeno knjigovodstveno pracenje ovih emisija, tako da se desava da se moraju emitovati nove emisije da bi se naknadno pokrio visak prodatih hartija od vrednosti, objasnjava Maricic.

Po njegovim recima, zakljucnice koje izdaju berzanski posrednici ne sadrze tacno definisan predmet trgovine, recimo o kojoj emisiji je rec, pod kojim serijskim brojem i slicno, tako da je sama dokumentacija koja prati ovakvu trgovinu i prodaju hartija od vrednosti cesto falicna. Emitentu to omogucava da dodje do novca bez pokrica u hartijama kad mu zagusti, a investitor nema u rukama vrednosni papir, koji moze da protestvuje za naplatu, ukoliko je u situaciji da tuzi nekoga zato sto nije u roku otkupio svoje papire. Doduse, u praksi se retko desava da, kada dodje do problema, stvar stigne do suda, i sve se pokusava resiti na racun dobrih poslovnih obicaja. Koliko sve ovo moze biti vazno pokazuje i poslednji sok koji je na finansijskom trzistu bio izazvan krizom u koju je zapao “Ineks Intereksport" AD, gde je olaksavajuca okolnost bila upravo to da je sama ova firma svojima investitorima, uz kupoprodajni ugovor, urucila i urednu dokumentaciju, na osnovu koje su imali pokrice u svojim potrazivanjima.

Na sve ove probleme vise puta su upozoravale Beogradska berza i Komisija za hartije od vrednosti, uz sugestiju da se preduzmu i odgovarajuce mere, o kojima se upravo razmislja. Na Berzi su spremni da jos jedanput ponude zvanicno organizovani kliring, odnosno knjigovodstveno vodjenje svih emisija kratkorocnih hartija od vrednosti. To bi trebalo da omoguci berzanskim posrednicima da imaju urednu i ispravnu trgovacku dokumentaciju, kakva je do sada bila obezbedjena samo poslovanjem u okviru sistema trgovanja na Berzi. I ne samo to, bile bi omogucene i sustinske informacije o poslovanju emitenata, koje mogu da budu osnov za procenu rizika ulaganja u pojedine hartije od vrednosti. Sadasnja praksa dovodi u nezavidan polozaj investitore, jer osim toga sto nemaju cvrste instrumente obezbedjenja naplate duga, takodje nemaju ni osnovu za procenu rizika, jer emitenti u ovakvom organizacionom ustrojstvu finansijskog trzista nemaju obavezu prema brokerskim kucama detaljnog informisanja o svojim poslovnim rezutlatima. Investitorima cesto nisu poznati ni podaci o ukupnom zaduzenju firme koja emituje vrednosne papire. Sve to je, uz tesku situaciju u privredi, takodje razlog sto opada promet na finansijskom trzistu, ne samo vrednosno, vec i po broju transakcija, jer investitori koji bi se i usudili da prave poslove, u postojecim uslovima nisu spremni da brzopleto ulaze u rizik.

Bojana Jager