DRUGI DAN SAVETOVANJA O REFORMI BANKARSKOG SISTEMA U JUGOSLAVIJI

Predlozeni koncept koji podrzava Komisija Savezne vlade za reformu finansijskog sistema “ima aromu parcijalnih interesa", tvrdi predsednik Beobanke

“Privatizacija poslovno gotovo umrlih preduzeca samo je tehnicki jednostavna dok ekonomski moze da znaci i potapanje njihovih poverilaca, a to su nase najvece banke. Zato sam uveren da, ukoliko se ne aktiviraju najpre programi temeljnog rekonstruiranja preduzeca najvecih duznika, koji su ujedno i vlasnici banaka, kao i samih banaka, gotovo sa sigurnoscu se moze tvrditi da indirektna privatizacija velikih banaka, prema postojecem zakonu o svojinskoj transformaciji, nece resiti kljucne probleme u njima", rekao je Zlatan Perucic, predsednik Beobanke, na savetovanju u JUBMES o reformi bankarskog sistema u Jugoslaviji.

Govoreci o programu sanacije banaka koji podrzava Komisija Savezne vlade za reformu finansijskog sistema, Perucic je naglasio da u njemu provejava pristup da se sanacija obavlja preko drzavne agencija i to uz oprostaj dugova preduzecima duznicima. “Kao clan te Komisije nisam mogao prihvatiti da budem saucesnik jednog promasenog koncepta restruktuiranja banaka, pogotovo sto taj koncept ima aromu nekih drugih parcijalnih interesa koji sa osnovnim zadatkom imaju samo finansiranje projekta kao zajednicki imenitelj. Proces rekonstruiranja banaka i duznika, prema konceptu za koji se zalazem zahteva formiranje Banke za rekonstrukciju, promenu i adekvatnu primenu postojece regulative i koncentraciju bankarskog sektora formiranjem jezgra cvrsto struktuiranih banaka", naveo je Perucic, isticuci da je vazno da rezultat objedinjavanja bude jedinstvena banka koja ce imati jedno ime, jedan bilans i jedno rukovodstvo, a ne labave asocijacije kakve imamo. Da ovaj proces ne bi vodio u monopol neophodno je da na domacem trzistu postoje cetiri do pet snaznih banaka. Perucic je pozvao stucnjake da se ukljuce u izbor optimalnog modela rekonstruiranja banaka i privrede naglasavajuci da se nijednom modelu, ma ko bio njegov potpisnik, ne dozvoli automatska prohodnost i monopolski tretman.

Dok se ne obezbede uslovi za vracanje stare devizne stednje poverenje gradjana u drzavu i banku, prema misljenju dr Branislava Soskica, najlakse se moze vratiti stimulisanjem dinarske stednje. Za to su neophodne ugovorene realno pozitivne kamatne stope i to iznad stope rasta trzisnog deviznog kursa, ali one treba da budu dovoljno privlacne za gradjane i tako ugovorene da se ne mogu jednostrano menjati pre ugovorenog perioda orocenja. “Ako bi realno pozitivne kamate na orocene depozite trebalo pokrivati delom i iz primarne emisije novca to bi bilo ekonomski racionalnije od pokrivanja sve vece potrosnje i sve vecih nominalnih licnih dohodaka primarnom emisijom. Povoljnije kamate na dinarsku stednju od onih na devizne uloge doprinele bi prodaji deviza od gradjana za dinare i ulaganje u stednju, smanjivanje potraznje za devizama, stabilizovanje deviznog kursa i stabilizaciju cena", smatra Soskic.

Branko Colanovic, bivsi guverner NBJ, uporedio je stanje jugoslovenskog bankarstva sa Gordijevim cvorom. “Nije dovoljno jasno odakle i kako razumno i izgledno treba zapoceti dresenje, ali je jedno sigurno - treba zauvek zaboraviti realno negativnu kamatu".

Sve dok je ispred Jugoslavije samo osam zemalja u koje je rizicnije ulagati ne moze se racunati na priliv stranog kapitala, upozorio je dr Mladjen Kovacevic.

N. Vukovic