Poslednji ekser

Levica i radikali su normalno branili i glasali za svoj referendum o kraju sveta, a SPO je govorio jedno a glasao za drugo. Na taj nacin je ova izgubljena stranka sustinski doprinela utisku o punoj politickoj homogenosti, sto treba da ostavi utisak na spoljni svet, a i da obezbedi uspeh referenduma

Pise: Stojan Cerovic

Period konfuzije je prosao. Mislim da smo sad vec dobili jasnu sliku neposredne buducnosti Srbije. Pocinje nova etapa iste stare politike cupanja Srbije iz svoje okoline i svog vremena. Novo otkrivanje starih svetskih zaverenika i unutrasnjih neprijatelja. Bice, valjda, i starih sankcija, jer su pristigle nove generacije koje su o svemu tome samo slusale i misle da je lako biti Srbin. Na neki nacin Milosevic je naknadno priznao da je Seselj zapravo pobedio na poslednjim izborima.

Milutinoviceva parola "I Srbija i svet" je odbacena kao prevazidjena; svet nam vise nece trebati, a nece ga ni biti posto ce ga Seselj ukinuti. To znaci da ce drzava ustedeti trosak za Ministarstvo spoljnih poslova, a referendum ce pokazati koliko je narod svim tim odusevljen. Ne znam je li ovo zasluzeno i pravedno, ali jeste razumljivo i logicno. Seselj zbilja izgleda kao krajnji produkt jedne negativne evolucije koja ima svoje korene i ne pocinje ni s Milosevicem. Moglo nam se ciniti da je bas Milosevicev rezim poslednji stadijum, ali evo ispada da i od toga ima vise.

Ponekad covek pozeli da sve shvati kao bajku. Slusam, recimo, kako Seselj besni sto se ti stranci (Gelbard) u Pristini grle s Rugovom. Dakle, u tome je stvar. Zavist i ljubomora. Neko treba da dodje i poljubi Seselja, pa bi od zabe postao predivni princ. Svet najpre treba da prizna da se divi Srbiji, ovakvoj kakva je, pa ce ona onda postati dostojna tog divljenja. Ali, gde u ovom bezdusnom svetu naci nekoga ko je u stanju da celiva Seselja?

Na Skupstini je, inace, SPO zakucao poslednji ekser u sanduk. Levica i radikali su normalno branili i glasali za svoj referendum o kraju sveta, a SPO je govorio jedno a glasao za drugo. Na taj nacin je ova izgubljena stranka sustinski doprinela utisku o punoj politickoj homogenosti, sto treba da ostavi utisak na spoljni svet, a i da obezbedi uspeh referenduma. Pitanje je, naime, da li bi levica i radikali uspeli da vecinu biraca dovedu do kutija, sto znaci da bi opet moralo da se krade, kao onda kad su trcali Milutinovic i Seselj. Dakle, sta god pricao i objasnjavao, Vuk Draskovic je zapravo dao glas nikom drugom do Vojislavu Seselju. On sigurno vrlo dobro zna zasto je to uradio, a zakleo bih se da razlog nije politicke prirode. U svakom slucaju, Draskovic je stigao tamo odakle nema kud dalje.