cetvrtak, 9. april 1998. | |||
ANGAZOVANJE SPC U PROTEKLIH DESETAK GODINA (2)Razocaranje i u vlast i u opoziciju
“... Podsecamo sve na vlasti, posebno u Srbiji, da nicija stolica nije vaznija od sudbine i slobode celog naroda i da niko nema monopol nad narodom i buducnoscu nase dece. Postojece vlasti nisu bile na visini svoje medjunarodne odgovornosti, niti su bile u stanju da na pravican nacin odbrane vitalne interese srpskog naroda" (Memorandum sa Sabora SPC 1992). Vladika Atanasije u otvorenom pismu Vuku Draskovicu 1993: “Tek sto ste izasli iz zatvora, a vec biste hteli nas Srbe u BiH pod zatvorski protektorat Zapada, gde smo vec bili i znamo kako se to zavrsilo. Niste li, koliko juce, Vi i Vas suparnik sa Dedinja trazili od nas da se potcinimo Vens-Ovenovom planu, pa se sad pravite nevesti... a samo mi znamo sta bi bilo da smo se pokorili diktatu i nepravdi"
Jasminka KocijanOd recenice da Slobodanu Milosevicu na cast sluzi to sto je shvatio vitalne interese srpskog naroda koju je 1990. izgovorio mitropolit Amfilohije do one izrecene cetiri godine kasnije povodom uvodjenja embarga Srbije prema bosanskim Srbima: “Prokleta da je ruka koja podize zidove izmedju sebe i brata u nevolji" stosta se promenilo i u drzavi i u stavovima crkvenih velikodostojnika. Nije zato suvisno podsetiti sta su arhijereji iz godine u godinu porucivali srpskom narodu i politicarima, sa kim su bili, prestali ili ostali u bliskim odnosima. Srpska pravoslavna crkva je prvi put javno i vrlo ostro osudila vlast u Srbiji i licno Slobodana Milosevica u Memorandumu sa Sabora odrzanog u Beogradu 1992. godine. U Memorandumu se istice da partije na vlasti u Srbiji i Crnoj Gori, nasledjujuci strukture i organe, sredstva i nacela posleratnog komunistickog sistema, ni danas ne omogucuju ravnopravni demokratski dijalog, nisu spremne da prihvate nacionalno pomirenje i stvore preduslove za duhovni preporod. “Zato se srpska Crkva otvoreno ogradjuje i distancira od ove i ovakve vlasti i njenih nosilaca, kao i od njihovog bez naroda donetog Ustava i od pripremanih izbora, koji ne ulivaju poverenje kako svojom ishitrenoscu tako i nacinom na koji se pripremaju... Podsecamo sve na vlasti, posebno u Srbiji, da nicija stolica nije vaznija od sudbine i slobode celog naroda i da niko nema monopol nad narodom i buducnoscu nase dece. Postojece vlasti nisu bile na visini svoje medjunarodne odgovornosti, niti su bile u stanju da na pravican nacin odbrane vitalne interese srpskog naroda". U Memorandumu se osudjuju svi zlocini bez obzira na to od koje vojske, nacije ili vere pocinjeni. Na medjunarodnu zajednicu se apeluje da ravnopravno tretira sve strane u sukobu na prostoru bivse Jugoslavije.
Svi su “deca Crkve"Sa vanrednog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora odrzanog u decembru 1992. godine, pred izbore, vernicima i narodu upucena poruka da su svi Srbi, bez obzira na politicku opredeljenost “deca Crkve", ali da “ne bi trebalo glasati za one stranke koje se zalazu za bezboznistvo". Ova godina ostace upamcena i po Vidovdanskom saboru na kome je, na poziv opozicije, govorio i patrijarh Pavle.Otvorena kritika vlasti u Srbiji izrazena je i na zasedanju Sabora 1993. godine, ali tada se vec podjednako kritikuje i razjedinjena i posvadjana opozicija. SPC je pozvala opoziciju i vlast na stvaranje Vlade narodne sloge. “Vlasti koje su najodgovornije za stanje u koje smo svi dovedeni nemaju snage ni istinskog poverenja, ni pokrica da narod izvedu na pravi put. Treba ustupiti mesto boljima i to mirno i trpeljivo", navodi se u apelu sa Sabora SPC. Ta godina obelezena je, izmedju ostalog, posetom patrijarha Pavla Vuku Draskovicu koji se u junu nalazio u zatvoru.
U javnosti se od vladika najvise eksponirao vladika zahumsko-hercegovacki Atanasije koji je napadao predsednika Srbije Slobodana Milosevica ali i lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draskovica. Preko stranica NIN-a episkop Atanasije Draskovicu je uputio otvoreno pismo povodom njegovog predloga da se Bosna i Hercegovina stave pod protektorat Ujedinjenih nacija. U pismu se, izmedju ostalog, kaze: “Tek sto ste izasli iz zatvora, a vec biste hteli, nas Srbe u BiH pod zatvorski protektorat zapada, gde smo vec bili i znamo kako se to zavrsilo. Niste li, koliko juce, Vi i Vas Suparnik sa Dedinja trazili od nas da se potcinimo Vens-Ovenovom planu, pa se sad pravite nevesti... a samo mi znamo sta bi bilo da smo se pokorili diktatu i nepravdi". (Treba li podsecati da je ponudjeni Vens-Ovenov plan SPC odlucno odbacila i stala na stranu lidera bosanskih Srba). Vladika Atanasije tada je napisao da je za Srbe lazna dilema izbor izmedju Milosevica i Draskovica i njima slicnih u ovoj zemlji koju je nazvao “Lipsandrijom". Sledeca - 1994. godina obelezena je kao godina u kojoj su se arhijereji SPC suprotstavili i mirovnom planu “kontakt grupe" i njihovim mapama podele BiH. Najzesci medju vladikama u osudi mirovnog plana bio je mitropolit Amfilohije koji je u pismu poslanicima crnogorske skupstine napisao da se radi o izdajnickoj presudi srpskom narodu u Republici Srpskoj. “Nasa braca u Republici Srpskoj mogu glavu izgubiti, ali obraz nece, a mi cemo, nastavimo li putem vasih drzavnih vodja, i obraz i glavu izgubiti", pisao je mitropolit Amfilohije.
Podrska KaradzicuNa episkopskom savetovanju 1994. godine, vladike SPC su se javno i odlucno distancirale od mirovnog plana “kontakt grupe", za Bosnu, a uvodjenje sankcija od strane Srbije prema RS nazvali su sramnim. Iste godine u novembru u Banjaluci je odrzano vanredno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC i ponovo pruzena podrska Radovanu Karadzicu i Ratku Mladicu. U saopstenju za javnost srpske vladike su iz Banjaluke porucile: “Srpski arhijereji kao pastiri i duhovne vodje ne poistovecuju sebe sa vlastima na bilo kojoj strani Drine ali, isto tako, ne mogu se odvojiti od svog, iako gresnog, ali ipak Bozjeg naroda..."Naredne - 1995. godine u maju je pala Zapadna Slavonija, a vladika slavonski Lukijan u izvestaju Saboru SPC napisao je: “Sa Njegovom svetoscu patrijarhom Pavlom i episkopom backim Irinejom otisao sam jos jedino gde sam mogao - kod Milosevica zeleci da on pomogne da se Zapadna Slavonija proglasi zasticenom zonom UN. Odgovor je bio da je to dugacka procedura i da nema potreba za brigom jer je, rece, “autoput otvoren, a narod se evakuise uz pratnju snaga UN" i da “sve tece po planu". “Dok je Zapadna Slavonija nestajala u krvi svoje dece, Beograd se zabavljao prvomajskim programom i sportskim utakmicama. Sve ide po planu, kako rece predsednik Srbije povodom masakra i pogroma u Zapadnoj Slavoniji, gde zivi zavide mrtvima, a zavidim im i ja", napisao je vladika Lukijan. Kazu, plakao je dok je podnosio izvestaj, a plakao je i ceo Sabor. Nazalost, iste godine pao je i Knin, sto, uzgred budi receno, drzavni mediji Tanjug i RTS ni do dana danasnjeg nisu objavili. Patrijarh je nakon pada Knina i masovnog odlaska Srba iz Republike Srpske Krajine prognanima porucio da saucestvuje u njihovom bolu i nesreci ali da ih moli da ne klonu duhom i da se u velikoj nesreci uzdrze od netrpeljivosti prema pripadnicima drugih nacija.
Sabor potpis patrijarha proglasio nevazecimTe godine patrijarh je vrlo cesto odlazio u Republiku Srpsku pokusavajuci donekle da utice na Radovana Karadzica koji je uporno odbijao sva ponudjena mirovna resenja. Uoci Dejtonskog mirovnog sporazuma bilo je potrebno da se Milosevic ovlasti da o miru pregovara u ime svih Srba. Za to je blagoslov trazen i od patrijarha i on ga je dao. U decembru je odrzano vanredno zasedanje Sabora, vladike su (nakon sto je u Dejtonu potpisan mirovni sporazum) porucile da pozdravljaju mir ali da osudjuju medjunarodnu zajednicu zbog neravnopravnog tretiranja strana u sukobu. Potpis patrijarha Pavla na srpsko-srpski sporazum, medjutim, Sabor je proglasio nevazecim jer je, kako je objasnjeno, patrijarh bio izmanipulisan.Na 1996. godinu pala je, kako su govorili u SPC “crna senka Dejtonskog diktata" i stvorene su nove deobe medju Srbima. Izborne manipulacije na lokalnim izborima u Srbiji SPC je ostro osudila, a povodom tromesecnih demonstracija u Beogradu zbog izborne kradje, Crkva je punu podrsku dala studentima. Kriticnu situaciju na beogradskim ulicama u januaru 1997. godine, kada su danima i nocima jedni naspram drugih po ostroj zimi stajali studenti i policija, prekinuo je patrijarh Pavle odlucivsi da svetosavskom litijom ulicama glavnog grada “probije" policijski kordon i ublazi napetost. Strasti su, medjutim, samo trenutno smirene, a sukobi i prebijanje naroda od strane policijeje nastavljeno. Patrijarh je, tim povodom, 3. februara 1977. godine porucio: “Sve se pokazalo uzaludnim, ali to ne sme i ne moze umanjiti nasu evandjelsku obavezu i odgovornost pred zivim gospodarom, da zacutimo i da se sili priklonimo samo zato sto ona Boga ne moli". Patrijarh je apelovao na gradjane da se uzdrze od provokacija, a “predstavnike vlasti koja tako tragicno po sve nas sve vise tone u neznanju", molio da ne cini nasilje jer “ne zna sta radi". Sutra: Danas ponovo Kosovo (3)
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |