INTERVJU: SRDJAN RADOJKOVIC, FILMSKI REDITELJ

"Nije vazno razvijati 'nove' vizuelne mogucnosti, vec realnosti u kojoj zivimo dati oblik naracije." Koliko god (ne)odobravali navedenu konstataciju Valerio Adamija (od pre gotovo pola veka), nemoguce je "legitimisati" u celosti vizuelnu umetnost koja je tako bedno podbacila, do najmizernijeg antikulturalnog stadijuma. Da li je uopste smisleno razgranicavati konvencije umetnosti od antiumetnosti? Mozda, ali bi u tom slucaju jednako smisleno bilo poentilizovati umetnike u antiumetnosti, i obrnuto, antiumetnike u umetnosti. Pitanje razlikovanja postalo je presudno pitanje identiteta. Srdjan Radojkovic jedan je od malobrojnih snaznog izraza, i jedan od retkih sa dostojanstvom. Istovremeno, jednostavan i veoma kompleksan. Ozbiljan i izuzetno duhovit. Posmatrajuci ovog veoma inteligentnog i obrazovanog mladog coveka u svakodnevnoj komunikaciji sa saradnicima, nemoguce je ne primetiti konstantne tragove humora, lucidnost i strpljenje. Naglaseni dzentlmenski manirizam, takodje. Ne tako davno, upravo je ovaj gospodin znatno "popravio" losu koncepciju jedne televizijske emisije, pojavivsi se u "pepito" sakou. Nije bilo tesko prepoznati "saucesnika", dostojnog sagovornika. Ovo je ekstrakt naseg razgovora.

Dubravka: Tvoje interesovanje za muziku zapocelo je sa sastavom The Clash. Koji album favorizujes?

Srdjan: Prvi album. Tada su jos bili na CBS etiketi. Zatim, London Calling, album koji sam godinama slusao s odusevljenjem. U stvari, najpre sam, sa desetak godina, kod jednog rodjaka cuo Led Zeppelin. Kasnije sam "otkrio" The Clash i presao na punk.

D.: Da li si video Joe Strummera u filmu "Mdzsterdz Train"?

S.: Ne, iz jednostavnog razloga sto ne volim filmove Jima Jarmusha. Da li je vec tada Joe Strummer imao "uradjene zube"?

D.: Da! I fantastican akcenat! Da li su "posmatraci" (prosecna televizijska publika) sposobni da razumeju tvoju inteligentnu rediteljsku zamisao, sadrzanu u specificnom, gotovo ironicnom smislu za humor?

S.: Cesto ni sami akteri spota ne razumeju smisao. Svojevremeno sam uradio spot za duo Mobdz Dick i napravio repliku Twin Peaksa, sa crvenim zavesama i crno-belim podom. Oni to nisu razumeli i bilo je ocigledno da ne treba da saradjujemo. Saradnja sa sastavom URGH! bila je pun pogodak. Dragoslav je vec imao zamisao sa kojom sam se ja u potpunosti slozio.

D.: Kako komentarises cinjenicu da je Gus Van Sant nagradjen "Oskarom"?

S.: Konacno, da se to i njemu desi! Good Will Hunting jos nisam pogledao, ali jedan od njegovih filmova koji se meni jako dopada jeste "To Die For".

D.: Da li posecujes festival dokumentarnog i kratkometraznog filma?

S.: Vec dve godine ne idem na festival, zato sto kvalitet ponudjenih radova ne zadovoljava moje kriterijume. Mislim da sve to moze da bude mnogo bolje, premda i sam imam veliko iskustvo u domenu "kratkog metra". Pored studentskih filmova koje sam stvarao na fakultetu, svojevremeno sam snimio dokumentarni film o kontroverznoj alternativnoj underground umetnickoj grupi F. H., ciji su pripadnici iscrtavali skandalozne grafite po gradu i izazivali burne reakcije deklarisanih feministkinja. Nesto kasnije svirao sam gitaru u sastavu pod nazivom "Porno" (punk rock). Cak smo nastupali u SKC-u, na grupnoj svirci. U to vreme su i Darkwood Dub pocinjali.

D.: Kako posmatras fenomen generacijskih filmova - River's Edge, Slacker, Drugstore Cowbodz, Romper Stomper, Trainspotting...

S.: Svi jednako tretiraju "bol odrastanja". Svaka generacija mora da prodje kroz fazu neuklopljenosti u drustvo, da bi na kraju i sama postala isto to drustvo. "Do poslednjeg daha" je takodje generacijski film.

D.: A sta je sa namerno "vidljivim" mikrofonom u vecini takvih filmova? Da li je i to deo koncepta?

S.: To ne mora da bude smisleno, bar ne u americkim filmovima, zato sto je kod njih drugaciji odnos formata slike na projektoru.

D.: Za koje si bendove radio video spotove?

S.: Za Dza ili Bu, DLM, Familiju, K2, Grua, ORGH!, DZukele itd. Uradio sam i veliki broj reklama. Za Saatchi & Saathci, na primer. Radio sam na televiziji (RTS) i tako savladao tehniku rediteljske profesije. Zatim sam presao na reziranje video spotova i tako ostao u kontaktu sa muzikom.

D.: Trend u svetskoj produkciji ukazuje na svojevrsno "prociscenje". Dobar primer je video za pesmu "Little Trouble Girl" sastava Sonic Youth...

S.: Da, odlican spot, razlicit od svega "prljavog", tipicnog za Sonic Youth. Bez bljutavih momenata i puno manekena koji nemaju nikakve veze sa muzikom, sto je slucaj u domacim video spotovima. Takav koncept, ukoliko se zahteva od mene, cesto dovodim do apsurda.

D.: Dobio si dve nagrade na "ozloglasenoj" MTS-ovoj dodeli nagrada...

S.: Za spotove URGH!-a i Grua. Citav dogadjaj je farsa! Uopste se nije znalo ko je u komisiji, odnosno, ziri nije ni postojao!

D.: Sta volis od nove muzike?

S.: Prodigdz i Nine Inch Nails. Sve sto oni urade deluje fenomenalno!

D.: Film?

S.: Od starih Capru, pa nesto kasnije De Palmu, Scorcesea, Copolldz itd.

D.: A Hitchcock?

S.: Da. "Ozloglasena" i "Ptice".

D.: "Rope"?

S.: Savrsen film, prvi dugometrazni snimljen u jednom kadru.

D.: Noviji autori...

S.: Definitivno Cameron! Drago mi je sto je nagradjen za najbolju reziju. Kao da sam ja licno dobio "Oskara"!

(... zatim smo, moj dobro raspolozeni sagovornik i ja, na dosta cudnim uredjajima za reprodukciju zvuka, preslusali raznovrsnu muziku. Ovo su njegovi komentari na muzicke numere cije je autore bez teskoce prepoznao...)

A) The Jon Spencer Blues Explosion - "Weil" - Kada sam poceo da sviram gitaru, najpre sam se orijentisao ka bluesu. Ovo je odlican primer najsavremenije upotrebe bluesa u devedesetim, u kombinaciji sa dosta starim zanrovima. Odlicna rock muzika!

B) Dream Citdz Film Club - "Perfect Piece of Trash" - Tesko je poverovati da su Englezi! Zvuce kao rani The Stooges i MC5! Dobar underground zvuk.

C) Nick Cave and Anita Lane - "I Love You... Nor Do I" - Uspesna obrada. Savrseno za "stiskanje" po zurkama!

D) Yo La Tengo - "Blitzkrieg Bop" (instrumentalna obrada) - Zvuci kao originali onih pesama koje su Ramonesi obradjivali. Zabavna reciklaza!

E) Babes In Todzland - "No Stopping" - Zvuci dobro i podseca na Sonic Youth. Mislim da su cak i svirali zajedno.

F) Suicide - "Kung Fu Cowbodz" - Iako veoma staro deluje dosta alternativno, premda ne znam koliko je u skladu sa ostatkom albuma.

G) Sean Deason - "Endomorphine Machine" - Prilicno minimalisticka tema, ogoljena na tri kompjuterska, odnosno sinteticka zvuka. Za one sa nesto duzim stazom ili u techno muzici, ili u konzumiranju raznih stimulansa!

Dubravka Ristic