BORA COSIC, NA PROMOCIJI NOVIH DELA U IZDANJU RADIJA B 92

- Ovde se osecam veoma dobro zato sto je ovo odabir ljudi iz ovog podneblja, iz ove istorije. Posle sest godina sam u Beogradu, video sam oronule fasade, raspadnute autobuse. Dosao sam u grad koji je u 19. veku i ljudi se bore da to tako ne bude, ali su okolnosti protiv njih. Ljudi su veoma raspolozeni da me vide i tu nema veceg okrnjenja. Dobro se taj svet i drzi s obzirom na elementarne nepogode koje po fasadama udaraju - neke su od impresija Bore Cosica, koji je nakon sest godina ponovo dosao u Beograd, a povod su objavljivanje njegovih novih knjiga u izdanju "Apatrida" Radija B92, kojim je povodom juce u Medija centru odrzana konferencija za novinare na kojoj je pored autora govorio i urednik "Apatrida" Dragan Velikic. "Nova dela" Bore Cosica, kako glasi naziv kola, cine sest dela ciji je zanr, kako je rekao Dragan Velikic, tesko odrediti: "Dnevnik apatrida", koji se od prvog izdanja razlikuje po Apendiksu, "Barokno oko", "Privatna praksa", "Novi stanar", "Starost u Berlinu" i "Projekat Kaspar".

- Nema velike razlike izmedju onoga sto sam do sada pisao, mozda samo neke stilske kombinacije. U ovih 40 naslova koje sam objavio vidim jednu knjigu, isti rukopis, u pocetku mozda infantilniji, sada starackiji rekao je Cosic. Ono sto zelim da opisem jesu iste stvari. Nema novih namera od onih koje sam imao pre 20, 30 godina, osim da je 20, 30 godina proslo i da se desilo stosta - rekao je Cosic i dodao "i na zalost, desavace se. A mozda ne na zalost. Mozda na srecu mladih generacija."

Uvek sam pisao o porodici, obratio se Cosic novinarima, ali i drugim brojnim posetiocima koji su iskoristili ovu priliku da cuju autora romana "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji", dobitnika Ninove nagrade, zapravo klasika domace knjizevnosti, bez obzira sta rec "domaca" znacila u njegovom slucaju. Cosic se indirektno dotakao i tog pitanja odgovorivsi da je "stanovnik mnogih gradova: Berlina, Rovinja, od Amsterdama do Beca". A na pitanje o jeziku kojim pise Cosic je rekao da ne zna koji je to jezik, zato sto je mesavina kojom se on sluzi nepriznata u Beogradu i Zagrebu.

Cosic je odgovarao i na druga pitanja: "pripretio" je izdavacu sa novim, vec spremljenim rukopisima, o svom zivotu i radu u Berlinu ("imao sam srece da ne budem obucar", nasalio se aludirajuci na Crnjanskog), prevodima knjiga ("objavljivao sam u evropskim zemljama, a ne kao neke kolege u Mongoliji i Izraelu", "u Kini", dobacio je neko iz publike), te o nemackoj knjizevnosti i nemackom knjizarstvu. Citaoci ce imati priliku da cuju nesto vise i od Cosica i od kritike vec sutra, u Cinema Reksu (Jevrejska 16), u 19 casova, kada ce biti predstavljena njegova dela.

R. S.