TRAGOM (NEZVANICNE) INFORMACIJE DA SU ZA VIZE NEOPHODNI PLAVI PASOSI

U ambasadi SAD napominju da se vlasnicima plavih pasosa vize ne daju na putnoj ispravi vec na posebnom formularu

Na pitanje kojim se "Nasa Borba" obratila u nekoliko ambasada i konzulata, da li se vize izdaju vlasnicima crvenih pasosa ili je neophodno imati novi, plavi, kako se poslednjih dana moglo cuti, odgovor je bio isti: ukoliko su vazeci (i nisu popunjeni), svi pasosi se viziraju, bez obzira na boju.

Identicne odgovore dobili smo u ambasadama zemalja koje su za nase gradjane tradicionalno "najatraktivnije", u australijskoj, austrijskoj, u nemackom konzulatu, kao i u ambasadama Ceske i Italije. Najsadrzajnije obavestenje dobili smo u ambasadi Sjedinjenih Americkih Drzava, gde napominju da se vlasnicima plavih pasosa vize ne daju na putnoj ispravi, vec na posebnom formularu koji ide uz pasos.

Jos jedna napomena iz ambasade SAD je da se prilikom podnosenja zahteva za turisticku ili poslovnu vizu placa 45 americkih dolara ("iskljucivio americkih, jer nam ljudi donose svasta"), predaje se fotografija i, ako je putovanje sluzbeno, potvrda firme koja osobu salje. "Nije lose", podsecaju sluzbenici ove ambasade, "da se popuni i dodatna dokumentacija, na osnovu koje se utvrdjuju socijalni i ekonomski uslovi zivota podnosioca zahteva, odnosno da na neki nacin pokaze da ima razloga da se vrati" (primera radi, zbog bracnog druga, posla, privatne imovine). Zahtevi se podnose od 8 do 11 casova i, ukoliko su uslovi ispunjeni, viza se dobija istog dana, izmedju 15 i 15.30 casova.

Po vazecem, zvanicnom obavestenju saveznih vlasti, crveni pasosi "vaze do datuma utisnutog u pasosu, ali nikako posle 31. 12. 1999. godine".

U praksi, odnosno pred diplomatskim predstavnistvima Nemacke, Svajcarske i Italije, u Bircaninovoj ulici, situacija je sledeca: najveca guzva je ispred nemackog konzulata, gde stotine ljudi svakodnevno cekaju da predaju "papire". Od ulaza u zgradu deli ih ograda od metalnih sipki, povezanih lancima, a o tome da medju ljudima vlada red, brine se policija.

Ljudi u prvim redovima u rukama vec drze neophodnu popunjenu dokumentaciju (formular je besplatan, za pruzenu pomoc u popunjavanju cena je 15 dinara) i, u velikom broju, pasose plave boje. I desetak osoba kojima smo se obratili, a ima ih svih godina starosti (nekoliko izbeglica, s crvenim pasosima, trojica Albanaca, neraspolozenih za siru pricu, kao i svi drugi, zbog, uopste, nelagodne atmosfere), dalo nam je identicne odgovore: "Idem u posetu, kod rodjaka".

Mladog sveta isped nemackog konzulata i italijanske, svajcarske i americke ambasade bilo je srazmerno malo. Da li su, kako bi cinici rekli, svi koji su imali gde da odu vec otisli ili, ako postoji uteha, jos veruju da je lagodan zivot u belom svetu samo iluzija?

LJ. Gogic