STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Onomad citam da je, pod prilicno cudnim okolnostima, osnovana nova opoziciona stranka, nekakva "Srbija Zajedno". Pre nego sto ce osnovati stranku, clanovi Inicijativnog Predsednistva iskljucili su iz stranke njenog osnivaca. Dolazio je, kazu, na sastanke Predsednistva naoruzan, i pretio onima s kojima se nije slagao.

Osnivac i buduci predsednik ove demokratske opozicione stranke tvrdi, medjutim, da su clanovi njegovog Predsednistva agenti sluzbe koje brine o bezbednosti drzave. Otkud jedan prononsirani demokrata na zajednickom zadataku s njima? Tvrdi, takodje, da na sastanke Predsednistva nije dolazio pod oruzjem, a i sta ce mu ono, kad u Predsednistvu ima vecinu. Bilo kako mu drago, osnivac nove stranke otisao je u svoj rodni grad i tamo odrzao izbornu skupstinu "Srbije Zajedno". Delegati su osnivaca svoje stranke najpre vratili u clanstvo, a potom ga, bogme, izabrali i za prvog predsednika stranke. Novi predsednik se, kao sto je red, zahvalio na izboru i rekao da stranka ubuduce treba da "postavi strozi filter" kroz koji ce prolaziti njeni novi clanovi. Ako vec nije unutra, SB ce se sad tesko ubaciti. Na redu su nove i drukcije integracije: predsednik Demokratske stranke je, u ovom listu, rekao da ce "vrlo brzo sa 'Srbijom Zajedno' uspostaviti zajednicke sluzbe". Onda, valjda, niko iz te stranke nece moci ni izaci, a kamoli uci.

Jedva cekam da naidje neki stranac koji ce me pitati kako stoje stvari sa srpskom opozicijom. Odgovoricu mu kao onaj Kusturicin klinac: svakog dana, u svakom pogledu, sve vise napredujemo.Prvi predsednik Demokratske stranke kaze da bi ujedinjenje opozicije bilo veliki korak, ali da ce do ujedinjenja tesko doci jer su lideri postojecih stranaka odvec sebicni. Svi oni smatraju da bi trebalo da budu vodje nove, velike, opozicione stranke, a samo jedan od njih moze to da postane, i to onaj "koji ima najmanje protivnika". Interesantan kriterijum. Ako dobro razumem, Slobodan Milosevic nikad nece biti u opoziciji. Ima suvise protivnika i zato ce doveka ostati na vlasti.

Opredeljenje za politiku je, nema sumnje, i stvar sujete, ali ako je ono samo stvar sujete, kao sto je to u srpskoj opoziciji izgleda slucaj, onda se opoziciji ne pise dobro. Ovde nema dovoljno biraca koji mogu tolikim sujetama dati za pravo. Dokle god se u nas opoziciona politicka partija i njen program budu shvatali kao "kolektivna jednina" politickih nazora njenog vodje, kao licna misao koja se objavljuje u formatu politicke stranke, ne vidim ozbiljnog razloga da se menja vlast koja vec funkcionise na tim principima. Iako se svi slazemo da ne funkcionise dobro, nismo svi spremni da je menjamo: cak i politicki jedva pismeni ljudi razumeju da feudalizacija politickog prostora nije isto sto i njegova pluralizacija, da ne kazem demokratizacija.

Otuda je visak prvog lica, koji karakterise vecinu nastupa nasih opozicionih prvaka, u grotesknoj nesrazmeri s manjkom "opste volje" da se podrzi mnostvo individualnih projekata koji jedan drugog iskljucuju ili ponistavaju. Srbija nije umorna od lidera, kao sto su tvrdili ceremonijal-majstori aktuelnog totalitarizma, nego od iscrpljujuce borbe za prevlast medju njima. Prva generacija opozicionih politicara koja bude to shvatila, svakako ce doci na vlast. Ovi sadasnji ce, bojim se, neprestano morati da poboljsavaju saopstenja u kojima ce objasnjavati zasto im to nije uspelo.