sreda, 8. april 1998.

(Samo)ubijanje opozicije

Mihal Ramac

Srbija se jednoglasno vraca u proslost. Secajuci se starih dobrih vremena svog uzleta, Milosevic je pozeleo da vaskrsne kraj osamdesetih i pocetak devedesetih (kad li to bese?). Bile su to godine kad je on bio obozavani i nedodirljivi vladar, kad se punom parom pripremao za rat i kad je tek rodjena opozicija ucila da rec protiv vlasti nije i rec protiv naroda i otadzbine.

U predvecerje rata doista nije bilo uputno zucnuti nesto protiv Slobodana i njegovih postupaka, jer je to proglasavano izdajom nacionalnih interesa, nozem u ledja prekodrinskih Srba, itd. Samo je manji deo opozicije tih godina i kasnije, u ratu, imao kurazi da se suprotstavi ludilu. Tacnije, opozicije je bilo samo onoliko koliko je bilo suprotstavljanja bezumlju.

Danas se ponavlja ista tuzna prica. Na radiju i televiziji se satima redjaju oni koji papagajski ponavljaju besmislene recenice o zbijanju redova i odbijanju svega razumnog. Referendumska halabuka pokazuje da u Srbiji ponovo nema opozicije, odnosno da je ima samo onoliko koliko ima hrabrosti da se javno kaze "da" stranom posredovanju. Vrlo malo, dakle.

Svako "da" se unapred proglasava za izdaju, svaka spremnost za dijalog je noz u ledja. Iako u Skupstini moze da pruzi samo simbolican otpor obnovljenoj ratnoj crveno-crnoj koaliciji, opozicija ne cini ni to. Kao da se unapred pomirila sa svojom nemoci i s opstim srljanjem u jos jedan ambis. Ne oglasavaju se ni stranke koje su se opredelile za vanparlamentarno delovanje opredeljene, valjda, za cekanje da inadzijska politika padne sama od sebe.

Lako je biti opozicija kada su na ulicama stotine hiljada ljudi. Lako je drzati zapaljive govore o priblizavanju Evropi u trenucima kad su antievropske snage u misjoj rupi. Lako je izjasnjavati se protiv rezima onda kad se on ljulja. Tesko je, sto rece pesnik, na strasnom mestu postojati. A upravo sada je Srbija na strasnom mestu ili, kako to govore uspaljeni socijalisticko-radikalski propagandisti, na istorijskom raskrscu.

Jedan put vodi u proslost, ne samo onu s pocetka devedesetih, vec i mnogo dalju. Tim putem, samo malo sa strane, idu i oni koji smatraju da je danas najvaznije svenarodno izjasnjavanje o zastavi i grbu. Ako oni koji se smatraju opozicijom ne smognu snage da krenu drugim putem, pozovu gradjane da zaokruze "da", ili makar da masovno bojkotuju besmisleno izjasnjavanje - znaci da su se opredelili za politicko samoubistvo. Rezim ce im u tome rado pomoci.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /