"Angazman, nacionalizam, knjizevnost", izlaganje Drinke Gojkovic na Institutu za filozofiju i drustvene teorije (3)

Izraelska okupacija zapadne obale i pojasa Gaze, krahira ne zato sto neki mladi momci bacaju kamenice na nas, nego zato sto su popucali temelji razloga na kojima pociva okupacija. Jos dok su Palestinci mahali barjakom unistenja izraelske drzave u Izraelu se vec razvijala rasprava o tome je li vredno ostati u Gazi, da li zaista nema drugog puta". Jos jedan citat iz teksta "Tragedija, komedija i kognitivni blok". "Mislim da je izraelsko-palestinski sukob nasuprot izraelsko- libanskom ili izraelsko-irackom, tragedija u pravom smislu reci. To je komedija izmedju jednog veoma snaznog zahteva i drugog, nista manje snaznog. I krajnje je vreme da posteni ljudi izvan ovog regiona shvate to kao tragediju a ne kao neku priredbu na Divljem zapadu u kojoj ucestvuju 'dobri' i 'losi momci'. Tragedije mogu da se razrese na dva nacina. To je sekspirovsko resenje i postoji cehovljevsko resenje. Na kraju Sekspirove tragedije pozornica je prekrivena mrtvim telima, a negde sasvim u visini, lebdi, mozda, neka pravda. Cehovljevska tragedija, na drugoj strani, zavrsava opstim padom iluzija, gorcinom, slomljenim srcima, razocarenjem, apsolutnim potresom, ali su svi i dalje zivi. Za izraelsko- palestinsku tragediju, ja zelim cehovljevsko, ne sekspirovsko resenje. To je, u nekoliko reci, moja politika".

Moram da skrenem paznju na koji nacin se kod nas govorilo o slicnom problemu. Naravno, ne zelim da kazem da je rec o identicnom problemu, niti identicni problemi postoje. Ali, ne treba bezati od toga da su problemi na razlicitim geografskim sirinama slicni jedni drugima, da su neke istorijske situacije srodne medju sobom, iako su potpuno drugaciji akteri u pitanju i cini mi se da nije rdjavo preuzimati neka iskustva tamo gde ona mogu da doprinesu tom cehovljevskom resenju. Citiracu dvojicu nasih autora, jer mislim da je to karakteristicno za nacin na koji se kod nas govori o problemu Kosova. Kao sto svi znamo Kosovo je ponovo postalo aktuelno sad, posle desetak godina, kada je bilo aktuelno na drugi nacin, a onda se problem zamrznuo. Ono sto mi sada cujemo od nasih uglavnom politicara to je jedna recenica koja glasi: "Kosovo je Jerusalim srpskog naroda". Ta recenica ne samo sto je jezicki kljakava i prosto neprijatna za uvo zato sto vec jezicki ima bezbrojne mane, spotice se iza svake od tih malobrojnih reci, ona nista ne govori. Ona je jos jedan aksiom koji ne samo da covek moze da prihvati ili ne prihvati, pa cak i kada prihvati ne zna sta bi sa njim. Jer se u toj recenici, za razliku od, cini mi se, recenica, cak i ovih malobrojnih koje sam navela, uopste ne vidi sta je problem. Da li je problem da je Kosovo Jerusalim ili, recimo, Pariz srpskog naroda? Ta vrsta izjava morala bi da ima neku znacenjsku viseslojnost da bi ikako mogla i da bi imala, najzad, pravo da udje u usi toliko ogromne publike koje se to toliko ogromno tice. Ta vrsta retorike izasla je, po mom osecanju, iz retorike koju su nametnuli pisci. Volela bih vise da nije tako ali prosto jeste. O problemu Kosova 1987. godine Dobrica Cosic je ovako pisao: "Pitanja na koja treba odgovoriti, savesno, istinito i hrabro, onako kako zahteva tragedija srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, taj nas po beznadju najtezi nacionalni poraz posle 1813. godine, to su pitanja koja ulaze u kosovsku dramu. Resavanje kosovskog pitanja je novo sudbonosno iskusenje srpskog naroda. Zasto i kako smo mi svi decenijama, tokom istorijskog bivstovanja dosli u vreme nacionalne i ideoloske zablude, u rajetinskom podanistvu i pokornosti, u gradjanskom kukavicluku, moralnom ravnodusju prema stradanju srpskog naroda na Kosovu, razaranju nacionalnog bica, gubljenju svoje maticne zemlje i citave epohe". Ne dovodim u pitanje cinjenicu da su Srbi i Crnogorci na Kosovu zaista bili u problematicnom polozaju. Medjutim, iz ovoga ne vidimo koordinate tog problematicnog polozaja, a takodje ne vidimo nesto sto je u to vreme, u toj knjizevnickoj i staleskoj organizaciji bilo jasno isticano, da su, naime, kosovski Albanci, najbrojniji politicki zatvorenici u Jugoslaviji. Dakle, tu je problem postojao a iz ovih reci mi taj problem uopste ne prepoznajemo. Vidimo samo da je neko u strasnom polozaju potpune ponizenosti, a cini mi se da ta ideja i to nametanje ideje o potpunoj ponizenosti nema drugih puteva - najcesce izaziva ili samo depresiju ili samo agresiju, ili, sto je jos gore, i depresiju i agresiju. Matija Beckovic 1989. godine, i to je najpitoresknije sto se culo o Kosovu kod nas, pisao je ovako: "Kosovo je polutar srpske planete. Krov donjeg i gornjeg sveta. Tu se cvet srpskog naroda presekla na ono pre i ono posle Kosova. Kosovo je posrbljena prica o potopu, srpski Novi zavet. Jezik je jedino sto na Kosovu nije pokoseno, jer jezik ne gori, niti se topi, ne mogu mu nista, ni secivo, ni olovo. Kosovo je najvaznija misao, najkrupnija zamisao, najslozenije zaumljenje srpske kulture. Ime za ono najvrednije sto smo dali hriscanskoj civilizaciji. Kosovo je prestonica srpskog umetnickog carstva. Ostavstina i zavestanje srpske umnosti i duhovnosti covecanstvu. Legenda uz koju raste srpski narod. Kosovo nije samo polje na kome se odigrala kosovska bitka, ni pozornica poraza i izdaje, ni grobnica dva cara. Vec Sion, mesto ukazanja, stajna tacka sa koje smo krenuli uvis i pokazali sposobnost da poverujemo u nesto veliko i vaznije od nas. Kosovo je rec koja je otrovala srpski narod. Na Kosovu se nasa sudbina promenila, nasa istorija razmrsila, dusa ocistila, otpoceo novi zivot srpske nacije. Njime je sve pocelo i njime ce se sve zavrsiti".

(Nastavice se)