BIVSI GUVERNER NBJ DRAGOSLAV AVRAMOVIC PROGNOZIRA

Beograd, Beta. - Devalvacija dinara nosi sa sobom opasnost od inflacije, jer vlasti verovatno nemaju na raspolaganju dovoljno rezervi niti pristup stranom kapitalu da stabilizuju cene i realne dohotke, izjavio je u intervjuu agenciji Beta Dragoslav Avramovic, arhitekta jugoslovenskog antiinflacionog programa 1994.

"Dinar je devalviran, sredstva iz inostranstva za podrsku novom kursu izgleda da nisu obezbedjena, a ako vlasti pokusaju da obore realna primanja stanovnistva, sve bi moglo da se zavrsi vrlo bolno", rekao je Avramovic, bivsi guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ).

Prema njegovim recima, vlasti u ovom trenutku signaliziraju da ce izbeci inflaciju kontrolom cena, mobilizacijom zaliha i povecanjem izvoza, i pritom tvrde da imaju dovoljno deviznih rezervi. "Deo zaliha je vec iscrpljen od 3. februara naovamo, od govora premijera Mirka Marjanovica i potonjeg uvodjenja kontrole cena, izmedju ostalog i zbog visoke kamate od 150 odsto godisnje, koja sprecava drzanje zaliha", rekao je Avramovic, dodavsi da je sama kontrola cena unapred izgubljena bitka.

"Bice vrlo tesko povecati izvoz cak i da nema sankcija. Jugoslavija je lisena trgovinskih preferencijala Evropske unije, a analize pokazuju da nasa roba ne odgovara trazenom asortimanu i kvalitetu u 60 odsto slucajeva. Vrednost izvoza u Kinu trebalo je da bude 300 miliona dolara, a ostvareno je 5-6 miliona", rekao je Avramovic.

Povodom najava da bi centralna banka mogla da ogranici kamate, Avramovic je rekao da ne veruje u takvu mogucnost, ili bar u njene povoljne posledice, jer se posle devalvacije kamate moraju drzati visokim da bi posedovanje dinara ucinile privlacnim.

Avramovic je upozorio da je prva stvar kojom je zapocela hiperinflacija 1993. bilo drasticno obaranje kamatne stope u aprilu te godine, sa preko 100 na 30 odsto mesecno, posle cega je "nastao uzas".

Avramovic je rekao da ce sada verovatan ishod devalvacije prvo biti pad realnih primanja za oko 30, mozda i 40 odsto (ona su od pocetka godine po pojedinim analizama vec pala za 15-20 odsto). "Vlasti nece povecavati nominalne plate, pustice da realne plate padnu, onda ce doci do velikog socijalnog pritiska, strajkova, pa ce povecati nominalne najamnine, i onda moze da dodje do masivnog stampanja para", rekao je bivsi guverner.

On je izneo pretpostavku da je odluka o devalvaciji doneta na precac, pod uticajem urgentne potrebe za novcem, i da dakle nije ishod nekog strateskog plana.