VOJIN DJUKANOVIC, POTPREDSEDNIK SAVEZNE VLADE

Ne mozemo ocekivati da cemo da pocnemo da zivimo bolje dok ne povucemo neke radikalne poteze koji su veoma bolni i traze otreznjenje. Mnogi, medjutim, pokusavaju da sakriju tu istinu da bi opstali na vlasti

Jasna Kesic

Rasprostranjeno je misljenje da jugoslovenska Savezna vlada ne obavlja svoje ustavne funkcije, da ne vodi unutrasnju i spoljnu politiku zemlje, te da je samo jos jedan privezak saveznog predsednika Slobodana Milosevica i produzena ruka srpske vlade Mirka Marjanovica. Argumenata za to ima napretek, a mozda najjaci je taj da ni dve godine nakon ukidanja sankcija nije donela program za pregovore sa medjunarodnom zajednicom o ukidanju spoljnog zida sankcija, da je odluka o devalvaciji dinara donesena bez saglasnosti crnogorske vlade i tako redom. Najkrace receno da se ne mesa bas mnogo u svoj posao. Zato odmah na pocetku razgovora pitamo potpredsednika te vlade Vojina Djukanovica da li je tacan utisak da oni iskljucivo ispunjavaju zelje Slobodana Milosevica?

Vojin Djukanovic: Nije, mislim da nije. Mi pokusavamo da radimo ono sto nam je Ustavom SRJ dato u nadleznost, mada tu ima dosta problema koji su nasledje proslosti i nasledje sankcija, tako da imamo mnogo teskoca i ekonomskih i drugih. U takvoj situaciji tesko je voditi politiku, a da ne bude i mnogo problema i mnogo kritike. Problem je kako skinuti spoljni zid sankcija, jer je to vezano za ispunjavanje odredjenih uslova koje je postavila medjunarodna zajednica. Ja sam odavno govorio da se oko tih uslova treba dogovoriti, odrediti minimum, napraviti jedan program i sesti i razgovarati da bi nam skinuli spoljni zid sankcija, jer sve dok se to ne uradi, mi cemo imati puno problema i dalji pad standarda ljudi.

NB: Zasto to nije ucinjeno do sada, sankcije su ukinute pre vise od dve godine?

V. Dj.: Ocito je da ne postoji konsenzus kako i na koji nacin to uraditi. Jedan broj ljudi, pre svega privrednika, zalaze se da se to sto prije uradi, a jedan broj ljudi koji dugo ili nikad nijesu bili u privredi, zalaze se da se ostane pri sadasnjim stavovima. Mislim da to nije dobro, jer su posljedice po narod veoma velike. Smatram da se tu mora naci neko srednje rjesenje. Zahtjevi prema nasoj zemlji su veliki, ali je ocito da se jedan broj tih zahtjeva mora ispuniti. Mora se napraviti jedna platforma koja ce biti prihvatljiva i za Jugoslaviju, ali i za Evropu i ostali svijet. Ovakvo stanje ocigledno ne moze da vodi napretku, vec samo moze da stvara jos vece probleme u poslovanju privrede i doprinosi daljem pada standarda.

Ogromni deficiti

V. Dj.: Najveci dio radnog staza sam proveo u privredi i tako se i osjecam. I uvijek sam govorio da svaka vlast, bilo republicka, bilo savezna, vrijedi toliko koliko poveca standard svojih gradjana. Ja ne mogu da budem zadovoljan ucinkom ove vlade, jer ce najnovija devalvacija uticati da standard padne na nizi nivo nego sto je sada. Ne mozemo, medjutim, ocekivati da cemo poceti bolje da zivimo dok ne povucemo radikalne poteze koji su veoma bolni i traze otreznjenje. Mnogi pokusavaju da sakriju tu istinu da bi opstali na vlasti. Ja sam poznat kao covjek koji je uvijek govorio istinu, pa svidjalo se to nekome ili ne. Zbog takvog ponasanja covjek ima dosta neprijatnosti.

U ovom trenutku mi imamo spoljni dug od 11 milijardi dolara koji je stvoren do 1990. godine. On se ne otplacuje, a kamate stalno idu. Jednog dana kad se budemo vracali u medjunarodne organizacije, moracemo da razgovaramo i o tim dugovima i kako da ih reprogramiramo. Reprogramiranje ne bi trebalo da bude problem, ali ce najveci problem biti kamate po tim kreditima, jer ce iznositi gotovo milijardu dolara godisnje i opterecivace i buduce generacije.

Drugi problem je stara devizna stednja koja iznosi oko 4,5 milijardi dolara, koja je takodje "pojedena" do 1990. godine. Stabilnosti ove zemlje i poslovanja nema dok se ne vrati ta stednja i zato je Savezna vlada predlozila Skupstini zakon koji bi trebalo na prvom zasedanju da bude usvojen.

Treci problem je u ogromnim budzetskim deficitima, jer je javna potrosnja u prosloj godini ucestvovala u drustvenom proizvodu sa 55 odsto, s tim sto postoji i dug od 11 milijardi dinara. Kad se i ta obaveza prema zdravstvu, skolstvu, vojsci isplati, potrosnja ce iznositi oko 65 odsto drustvenog proizvoda. To je neprihvatljivo, jer ni u zemljama u tranziciji koje imaju ogromne ekonomske probleme ona ne prelazi 40 procenata. To znaci da mi i u ovom trenutku zivimo mnogo bolje, bez obzira sto je stanje lose, nego sto su realne mogucnosti koje stvara nasa privreda.

Cetvrti problem su ogromni gubici u privredi koji su prosle godine iznosili oko 15 milijardi dinara. Kad se tome dodaju i krediti koje je privreda uzela od banaka i koje ne vraca i 2,5 milijardi dolara trgovinskog deficita, onda je jasno da je ekonomsko stanje veoma lose. Sve ukazuje da ce biti veoma tesko u ovoj godini ostvariti sve ono sto smo zacrtali i zato je neophodan politicki i privredni konsenzus da treba da zivimo gore nego sto smo zivjeli da bi nam sutra bilo bolje. Tog politickog konsenzusa u ovom trenutku nema. Jer, ako se stalno pokusava destablizovati stanje u Crnoj Gori, onda to znaci i pokusaj destabilizovanja Jugoslavije i mislim da je to veoma pogresna politika. Meni je neshvatljivo da se uporno pokusava negirati aktuelana vlast u Crnoj Gori koja moze biti samo od koristi narodu i u Crnoj Gori i u SRJ. Opasno je i ne vodi napretku forsiranje nekih snaga koje su potpuno retrogradne, koje hoce partijsku umesto pravne i parlamentarne drzave.

Standard ce pasti za cetvrtinu

V. Dj.: Sagledavajuci stanje koje sam iznio, logicki se namece zakljucak kako treba vuci poteze i ja kao ekonomista i inzenjer tvrdim da je jedino bila moguca ova devalvacija, bez obzira na posljedice. To de facto nije devalvacija, jer smo jedan duzi period imali ziralni kurs od 5,80 dinara za marku. Dinar je prakticno devalviran samo za 0,20 da bismo stimulisali izvoz, jer je deficit ogroman. Kad se sve realno ugradi u sistem, povecanje cijena ne bi trebalo da bude vece od 27 do 28 odsto. Moram da kazem, medjutim, ako pritisci na plate budu veliki, da se i one ravnaju prema novima cijanama, onda od devalvacije nece biti nista. Onda bi to bio uvod u veliku inflacionu spiralu, uvod u 1993. godinu, sto niko ne bi zelio.

Narodu treba objasniti da je ekonomsko stanje zaista tesko i da nema realnih izvora za finansiranje zarada mimo onoga sto se stvori. Ukoliko ne postoji raspolozenje da se prihvati pad standarda za 25 procenata, onda od reformi koje smo planirali nece biti nista. Ova vlada je cvrsto odlucila da ne dozvoli dalje stampanje novca i zato je oformljen koordinacioni tim kojim predsjedava predsjednik vlade i koje ce se sastajati svake sedmice. Ukoliko se ma i jedan dinar bude stampao, onda smo mi iznevjerili nas narod i najbolje bi bilo da odemo. Ja sam prije neki dan sasvim odgovorno rekao da cu upoznati cijelu jugoslovensku javnost ukoliko bude stampan ma i jedan jedini dinar. Znam da ce biti tesko, ali to je jedini izlaz iz svega ovoga.

NB: Niste mi odgovorili kako to da je odluka o devalvaciji donesena mimo volje Vlade Crne Gore.

V. Dj.: Mi smo morali uraditi ono sto smo uradili, a Crna Gora je imala dvije kljucne primjedbe. Jedna je zasto nijesmo utvrdili ko je doveo do ove situacije. A nismo, jer bismo izgubili dosta vremena. Ima dosta problema koji se vuku od ranije, dijelom je kriva Narodna banka koja je popustala bankarskom sistemu da ulazi u minuse i da banke daju kredite, a da ih privreda ne vraca. Prema tome, sigurno je da ima krivice i tu, ali to nije stvar vlade, vec Skupstine Jugoslavije, jer guverner iskljucivo za svoj rad odgovara saveznom parlamentu. Mislim da bi Skupstina morala da postavi to pitanje i da raspravlja o njemu.

Druga primjedba Crne Gore je bila da nijesu stvoreni preduslovi da se brani novi kurs dinara, sto znaci da po njihovom misljenju devizne rezerve nijesu dovoljne i da moze doci do spiralnog povecanja cijena. Vidimo, medjutim, da je kurs dinara sada stabilan na sest i 6,20 dinara i treba samo izdrzati. Tu je cijeli problem. Mi treba jasno i glasno da kazemo narodu da je u ovim uslovima, kako nasa privreda sada posluje, to maksimum. Jasno i glasno treba reci da ce ova devalvacija znaci nizi standard. Ali to je neophodan uslov da nam kasnije bude bolje.

Sankcije traze ostavke

V. Dj.: Mislim da mi, ako pustimo da cijene odu gore mimo onoga sto je projektovano (27 do 28 odsto), treba da damo ostavku. Sto se mene tice, ja cu to uraditi, a za druge ne znam.

NB: Ako bi Jugoslaviji ponovo bile uvedene sankcije, a Crna Gora bude izuzeta iz toga, koliko bi to bilo sustinsko olaksanje za manju federalnu jedinicu?

V. Dj.: Prvo, sankcije u klasicnom smislu ni u kom slucaju nece biti uvedene. Mislim pre svega na zabranu trgovine sa svijetom. Dovoljno je bilo iskustvo iz proslih sanakcija da se to ne desi ponovo. Opasno je medjutim, a to moze da se desi, da ne dodje strani kapital u nasu zemlju, a mi smo planirali 1,5 milijardi dolara stranog kapitala. Toga se treba plasiti. Drugo sto se moze dogoditi je da bude prosiren krug ljudi kojima ce biti zabranjeno da idu u inostranstvo. Najgore bi bilo kad bi nam zamrzli sredstva u inostranstvu. To bi stvarno bio krah. Ako bi izuzeli Crnu Goru iz toga, onda bi olaksali polozaj njene privrede. Ne treba ni pomisljati na nove sankcije, vec treba sve uraditi da do toga ne dodje. To znaci da u ovih dvadesetak dana moramo sjesti i razgovarati sa medjunarodnim predstavnicima. Ukoliko se to ne dogodi i uvedu nam sankcije, onda sigurno odgovornost snose sve institucije u zemlji, a posebno sef savezne drzave, sefovi dviju republika, pa i Savezna vlada.

NB: Kako ce se ova devalvacija odraziti na savezni budzet i da li ce on biti povecan?

V. Dj.: I dalje ce ostati gep koji je postojao u budzetu. Sa ovom devalvacijom mi ne mozemo nista sem da pokrivamo tekuce rashode. Budzet ce se nominalno povecati, jer je povecana osnova za naplatu carine, ali se realno nece povecavati. Bitno je da se nece povecati licna primanja budzetskih korisnika. To ce biti veoma tesko, jer su te plate male. Mi imamo zaostajanje od dvije plate i ono ce i dalje ostati neisplaceno, a realne plate ce biti smanjene.

NB: Namerava li i kada savezni budzet da izmiri dugovanja prema crnogorskom fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje koja su dostigla 290 miliona dinara, pa zbog toga kasne penzije u toj republici?

V. Dj.: Ako to potvrdi inspektorat i usaglasi sa crnogorskom vladom, onda to ima prioritet u budzetu. Razlog dugovanja nije nehtijenje da se to izmiri, vec sto nema dovoljno sredstava u budzetu i sto, pod broj jedan, moramo servisirati potrebe Vojske Jugoslavije. Mislim da cemo morati ucinjeti vise napora da to ubuduce izmirimo.

NB: Da li postoji raskol u Saveznoj vladi?

V.Dj.: Postoje razlicita misljenja. Mi imamo kancelarski tip vlade na cijem je celu predjsednik. Dr Kontic svojim dosadasnjim radom nije pokazao da je napravljen ustupak ili steta jednoj ili drugoj republici ili nekoj stranci, bila ona na vlasti ili ne. Sta misle sami clanovi vlade koji su iz razlicitih partija i imaju razlicita misljenja, to ne znam. Mislim da svi u vladi moramo konkretno da radimo i da se rad ministara ocijenjuje zavisno od toga kako njegovo ministarstvo radi.