Cirkuski repertoar

Osecam da se ne bi trebalo smejati dok se pomocu televizije i stampe kopaju one iste jame i znam da je planirano se u njima nadju mnogi od nas, ili ono najbolje sto je od nas ostalo

Pise: Stojan Cerovic

Mnogo puta tokom poslednjih godina bivao sam u istoj vrsti nedoumice povodom raznih poteza Slobodana Milosevica. Smejati se i terati sprdnju, ili besneti i ocajavati? Da li prevagu ima budalastina ili opasnost i zlo. To je, otprilike, kao kad bi u cirkusu klovn izvodio tacke akrobata, hodaca po zici ili stavljao glavu u lavlju celjust. Ovo s referendumom je jedan od takvih poteza.

Vidimo, recimo, klovna s glavom rascepljenom sekirom, ali sekira je, mozda, prava a glava je, verovatno, nasa. Pa, ko ce sad da kaze da nije uzasno? Ali zar nije i smesno? Da li ovo vise boli, ili golica? Pre svega, sama ideja da Slobodan Milosevic u Srbiji raspisuje referendum o bilo cemu, smesna je i zastrasujuca. Po svakoj normalnoj logici, on bi od zahvalne Srbije morao da ocekuje odbacivanje svega sto on zastupa i zagovara, makar pitao da li se ljudi slazu da sutra ponovo izadje sunce. Posto on ocigledno ocekuje nesto sasvim drugo, eto razloga da se najezimo. Po svoj prilici on namerava da ponovi neke od najuspelijih tacaka s pocetka karijere. Ako ne bas Gazimestan, onda nesto sto bi u malom podsecalo na tu slavu. A posle bi opet dobio nekoliko godina da nas na miru dokrajci. I njegovi mediji ocas su se podsetili starih podviga. Ponovo se sirom zemlje skupljaju i namestaju izjave o "mudrom drzavnickom potezu" i novom istorijskom NE.

Osecam da se ne bi trebalo smejati dok se pomocu televizije i stampe kopaju one iste jame i znam da je planirano se u njima nadju mnogi od nas, ili ono najbolje sto je od nas ostalo. Ali, kako da se ne smejemo gluposti i to ponovljenoj na identican nacin? I to prizor je iz cirkuskog repertoara jer, u krajnjoj liniji, oni to rade sebi. Tek sto se iskobeljaju iz jedne jame, vec kopaju novu, istu onakvu. Najzad, ako je sam Milosevic, mozda, vise za plakanje no za smeh, vec njegova supruga je sasvim drugaciji slucaj. U poslednje vreme cini mi se da prepoznajem njen rukopis u mnogim dirljivo svirepim, sentimentalno ubilackim potezima dvora, ukljucujuci i ovaj referendum. Zar ne pomisljete ponekad kako ce to izgledati jednog dana kad sve prodje i kad se budemo prisecali kako je bilo i sta je ko radio u vreme dok je Srbijom gospodarila Mira Markovic?

A referendum bi, dakako, valjalo bojkotovati i priznajem da sam gajio izvesnu nadu da bi se oko toga mogle malo konsolidovati, aktivirati i povezati ove krpe i ostaci opozicionih stranaka. To naravno ne bi uticalo na zvanican rezultat, o kojem je, verujem vec postignut dogovor. Ali, umetnicki utisak bi bio nesto povoljniji. A i ona buduca secanja na ove dane bila bi manje neprijatna.