Pisma

NOVO NA KOSOVU - ALBANSKA ZENA

Pod ovim nebom ima svega i svacega. Puno mesta za sve, a i ljudske gluposti u izobilju. Ima i jedna paradoksalna pojava. Balkan, gde su zacete prve evropske civilizacije, kulture, gde su prozborili prvi demokrati, danas ostaje u mraku i corsokaku, mlateci se ti drevni narodi nabijeni medjusobnom mrznjom. Rest-Evropa, sa gadjenjem i podrugljivo, sa cudjenjem okrece glavu, jer nema objasnjenja za sve ovo sto se dogadja na "brdovitom Balkanu" ili kako neko rece "mali svracji zakutak".

Sad da se malo spustim na zemlju. Konkretno, srpsko-albanski sukob. Logika vladanja jednog naroda (Srba) nad drugim (Albancima) zaista je prava glupost. To je prevazidjena logika "gazde" i "roba". Nece ici. Samo, bojim se silnih zrtava. Molim Boga da do toga ne dodje. Svi se bojimo, svi ga ne zelimo, ipak, dogadja se.

Ovih dana svedoci smo izlaska oba naroda na ulice. S izrazito razlicitim zahtevima. Na albanskim protestima, dozvolite da primetim, trazi se: "Stop nasilju", "Mi nismo teroristi", "Ne ubijajte majke i decu", "Srpska policija van s Kosova", "Evropo, NATO, gde ste?", itd. Dok nijednom, ama bas nijednom, nije primeceno nista protiv srpskog naroda. Nije trazeno oruzje i druga hladna orudja.

S druge, pak, strane, vec vidjeno, peva se... zaklacemo, ko to kaze, ko to laze... dajte oruzje, smrt siptarima, ne dajte olovke i nacrtan neki kolt. Zalosno, jer mislila sam da se srpski studenti nece uloviti na tu udicu.

Ovde na Kosovo ima nesto novo - Albanke. Jos mi je sveza konstatacija o "siptarkama", kako neko rece, "masinama za radjanje dece". Stvarno, ta masina je anatomski gradjena za "pravljenje" dece, ali danas pod sasvim drugom "tehnologijom". Jer, danas albanska zena je skolovana i emancipovana i pored toga sto "proizvodi" decu, ona studira, ona je novinar, inzenjer, lekar i to svakim danom sve vise. Uhvatila je ritam.

Jer, uvrede, omalovazavanja, ponizenja, nadvikavanja, nisu instrumenti civiliziranog nacina komuniciranja. Sve je to bolno, zalosno i moralno bolesno. Na kraju, setih se one narodne izreke: "Sto ce biti jesenas, nek' bude veceras", jer sto se brze budemo dogovorili, verujte bice bolje za sve nas.

Dr Selvete Hodja-Krasnici,

docent na Medicinskom fakultetu, Pristina

"SRECNA NOVA" 1993. GODINA

Predsednik SRJ nam predlaze da se na referendumu izjasnimo: "Da li prihvatamo ucesce stranih predstavnika u resavanju problema na Kosovu i Metohiji?".

Mislim da je predsednik bio malo neodredjen i da je u stvari hteo da nas pita:

- Da li podrzavate moju katastrofalnu politiku? Ili,

- Da li prihvatate nove sankcije i rat protiv NATO-a?

Prvom formulacijom skrecem paznju gospodji Vesni Pesic koja kaze da bi trebalo raspisati referendum na kojem bi se gradjani izjasnili "da li podrzavaju Milosevicevu katastrofalnu politiku". Jer referendum koji ce raspisati Narodna skupstina iznece pred gradjane Srbije upravo ovo pitanje. On nece imati blage veze s Kosovom. Da ova vlast ozbiljno shvata problem Kosova ona bi se za njegovo adekvatno razresavanja zalozila jos pre deset godina. S obzirom da nasa vlast nije legitimna jer insistira na kontinuitetu s Komunistickom partijom Jugoslavije koja je nasilnim putem, uz pomoc Crvene armije dosla na vlast 1945, iluzorno je ocekivati da ce ovaj referendum pocivati na demokratskim principima. Naprotiv. Njegov rezultat je unapred poznat. Gradjani ce se "izjasniti" protiv ucesca stranih predstavnika i time "podrzati" drzavnicku mudrost Slobodana Milosevica.

Druga formulacija govori o tome sta ce nas snaci nakon tzv. REFERENDUMA a zasta cemo sami biti krivi - jer tako smo glasali.

Predsedniku preostaje samo jos da nam pozeli "Srecnu Novu" 1993.

Milos Mitrovic, student

KOSOVSKO PITANJE I REFERENDUM

Opsteprihvacena praksa u svetu je da vlada, kao izvrsni organ drzavne vlasti, resava tekuce drzavne probleme. Ako vlada za odredjene vitalne probleme ne uspeva u razumnom roku da nadje adekvatno resenje, onda je na zakonodavnom organu (parlament) da joj otkaze poverenje u vodjenju drzavnih poslova.

Otkud sada to da se nas republicki parlament ne oglasava o manjkavosti vlade Mirka Marjanovica u odnosu na resavanje pitanja Kosova i Metohije, a predsednik SRJ (Milosevic) odjednom, svakako zbog neefikasnosti politike vlade Mirka Marjanovica po tom pitanju, ne sugerise smenu te vlade, niti neki modus za resenje kosovskog problema, nego predlaze svenarodni referendum, sa sugestivnim pitanjem: "Da li prihvatate ucesce stranih predstavnika u resavanju problema na Kosovu i Metohiji?"

Treba se podsetiti da je na pitanju resavanja problema Kosova i Metohije Milosevic svojevremeno i dosao na celni polozaj u Srbiji (1987) i kroz celu proteklu deceniju njeovog vrhovnistva, pitanje Kosova umesto da je sanirano, sve se vise zaostravalo. I zar je referendum resenje tako znacajnog pitanja?! Pa Karadzic je u Republici Srpskoj imao obicaj referendumom resavati goruca pitanja tekuce politike, pa smo danas svedoci gde ga je ta politika referenduma odvela. A moglo je biti i gore. To najgore izbegnuto je zahvaljujuci okolnosti da se u odsudnom momentu naslo mislecih ljudi, koji su ipak sacuvali taj nesretni narod od najgoreg. Prema tome, cini se da neki drzavnici pribegavaju referendumu kad nemaju petlju da pogledaju stvarnosti u oci. Sacuvaj nas Boze da nas i ovaj Milosevicev referendum ne odvede na staze propalih Karadzicevih referenduma.

Inace, slicna pitanja kosovskom resavaju se bilo po istorijskom ili etnickom principu. Istorijski princip najcesce je neprihvatljiv. Sto se tice etnickog principa, on kaze: "Cije je stado - toga je i livada". Dakle, ono sto je zabrljala ekipa Petra Stambolica, Draze Markovica i slicnih u surovanju s Titom, danas ni plejada pametnih ne moze da raspetlja, a zrtve su i kosovski Srbi i Albanci.

Radovan Radovanovic,

Novi Sad

("Smenjen direktor NIN Tomsilav Dzadzic, "Nasa Borba", 2. april 1998.)

Nikada i nigde nisam ni izjavio ni napisao da je mandat Upravnog odbora NIN d. o. o. "istekao jos pre pet GODINA", kako je Tanjug netacno objavio a "Politika" prenela u petak 3. aprila 1998. godine.

U pismenom saopstenju za stampu, koje sam 1. i 2. aprila dostavio i Tanjugu i "Politici", jos u prvoj recenici jasno pise da je "Upravnom odboru NIN d. o. o. istekao mandat jos pre pet MESECI". Ne pravda vas pozivanje na gresku objavljenu u "Nasoj Borbi", jer su sve druge novine objavile tacan podatak - pet MESECI. Rec je, dakle, o MESECIMA, a ne o godinama sto, inace, ne menja sustinu da se radi o nezakonitoj odluci koju je doneo nelegalan upravni odbor - (nepostojeci upravni odbor jer mu je istekao mandat), nasuprot dva legalno izabrana clana novog upravnog odbora.

Zelim, takodje, da ispravim i pogresan utisak koji kod svojih citalaca formirate tendencioznim naslovima u kojima moje ime stavljate u negativan kontekst, kao sto je to bilo u petak. Objavili ste: "Dzadzic preti, Gligorijevic odgovara". Nije tacno ni da sam pretio (to nije u skladu s mojim karakterom), ni da je Gligorijevic odgovarao. Pre ce biti da je Gligorijevic krsio i krsi Zakon, a ja samo nastojim da zastitim zakonitost u preduzecu, sto je zakonska obaveza direktora. Ukoliko Gligorijevic ili bilo ko drugi smatra da gresim, treba da zadovoljenje trazi na sudu, a ne da nasilnim putem nelegalnim odlukama pokusava da se domogne vlasti samo zato sto ga kolektiv nije ponovo izabrao u Upravni odbor. Najzad, da obavestim javnost i o tome da je nelegalni upravni odbor za v. d. direktora "imenovao" stranog drzavljanina koji, bar do danasnjeg dana, ima samo izbeglicku legitimaciju.

Tomislav Dzadzic,

direktor NIN d. o. o.