KOLIKO AGROBANKU KOSTA POMOC AGRARU

Bez obzira sto se poljoprivredi otpisuje dug, ona nece moci da ostvaruje proizvodnju bez novih pozajmica, a banke koje pogadjaju novi zakoni nece moci da ih odobre bez pomoci NBJ i drzave, tvrdi Zarko Sekulic, generalni direktor Agrobanke

Racunice koje ovih dana obelodanjuju bankari o ceni koju ce oni platiti zbog primene nedavno usvojenih zakona kojima se pokusava pomoci agraru pokazuju da je racun pravljen bez krcmara. Upozorenje Zarka Sekulica, generalnog direktora Agrobanke, da je za ovu banku od sudbinskog znacaja sta ce se dalje dogadjati povodom ovih zakona, nagovestava da je moguce da se dogodi da oni koji spasavaju davljenika potope onoga koji ga je odrzavao u zivotu. U ovom slucaju davljenik su poljoprivredni proizvodjaci koji su godinama odrzavali proizvodnju zahvaljujuci stalnom odlaganju vracanja kredita i neplacanju kamata, a moguca zrtva - banke koje su pristajale na te aranzmane.

Zakon kojim se regulise transformacija dospelih potrazivanja banaka od agrara u javni dug federacije trebalo bi da poljoprivredu rastereti duga od 1,85 milijardi dinara, a zakon o pretvaranju kratkorocnih kredita primarne emisije u dugorocne odlozi otplatu 475 miliona dinara. Na ovaj nacin bila bi pokrivena samo trecina duga koju je agrar uknjizio u poslednjih nekoliko godina. Nije sporno, tvrdi Sekulic, da je pomoc ovoj privrednoj grani bila neophodna, ali je nepravedno da ruku spasa pruze samo bankari.

"Koliki je za nas taj teret vidi se po tome sto on iskljucivo pada na banke, sto ce vec od prve godine otpisa duga biti ugrozena likvidnost i bilans banke, a kamata koju drzava treba da plati na dug je za oko sest puta manja od zvanicne kamate. Potrazivanja Agrobanke od agrara u vrednosti od 286 miliona dinara treba da se prevede u javni dug federacije, a 78 miliona dinara kratkorocnih kredita u dugorocne pozajmice. Banka treba i da otpise oko 21 milion dinara potrazivanja", naglasava Sekulic, dodajuci da ce se ovakva pomoc agraru vratiti kao bumerang. "Svakako ce biti smanjena kreditna aktivnost banaka koje ulazu veci obim sredstava u realizaciju programa tekuce proizvodnje ukoliko se ne obezbede sredstva za kreditiranje prolecne setve, stocarske proizvodnje i proizvodnje za izvoz".

Ucinjenoj stvari nema leka, ali se stete mogu ublaziti, smatraju u Agrobanci. Na spisku onih koji bi mogli podeliti teret koji je preuzet od agrara su komitenti banaka, akcionari, depozitari, poverioci, zatim Narodna banka Jugoslavije i drzava.

"Agrobanci treba pruziti pomoc da bi se sprecile nepovoljne posledice blokade svih njenih aktivnost. Jedan o nacina je dokapitalizacija u kojoj bi ucestvovali komitenti kojima se otpisuju dugovi, ali i svi akcionari kao i oni koji nemaju upisane akcije a zele pomoci banci. Nasa su ocekivanja da ce Beogradska banka svoje ucesce u akcionarskom kapitalu od oko cetiri odsto uvecati kupovinom novih akcija do nivoa prosecnog ucesca u akcionarskom kapitalu clanica bankarske grupe. Dalje, NBJ moze pomoci ovoj i drugim bankama koje pogadjaju zakoni tako sto ce smanjiti obaveze za izdvajanje u obaveznu rezervu NBJ, usmeriti deo drzavnih depozita u depozit banke, otkupiti obveznice drzave radi podrske likvidnosti i kreditnoj aktivnosti banaka u finansiranju prolecne setve i drugih programa tekuce agrarne proizvodnje, kao i utvrdjivanjem mehanizama za zastitu od povlacenja depozita od strane komitenata kojima su otpisani dugovi i povoljnijeg tretmana u vezi sa cesijama i asignacijama", predlaze Sekulic.

Drzavi, kao najvecem akcionaru Agrobanke, preostaje da dalje uvecava akcionarski kapital kupovinom novih akcija, kaze Sekulic, ali time spisak predloga nije okoncan. Od velikog znacaja za banku bi bilo usmeravanje sredstava vanbudzetskih racuna Saveznog ministarstva za poljoprivredu u depozit banke, kao i preusmeravanje sredstava agrarnog budzeta iz depozita NBJ u depozit banke.Kako bi se zastitila realna vrednost potrazivanja banaka po osnovu javnog duga trebalo bi da savezna drazava propise revalorizaciju tog duga.

M. Vukovic