ponedeljak, 6. april 1998.

POVODI: DA LI SU OPRAVDANA OCEKIVANJA DELA POLITICKE JAVNOSTI DA SAVEZ SOCIJALISTA I RADIKALA VODI NAJMOCNIJU PARTIJU SRBIJE KA RASKOLU

Pusti snovi, dok Vodjina ruka cvrsto drzi uzde

Socijalisti su od osnivanja bili homogeni, striktno sledeci naloge svog "velikog sefa", a medjusobne razmirice su bile ne samo dopustene, vec i pozeljne, jer je Milosevic svih ovih gosdina SPS-om rukovao po principu "zavadi, pa vladaj"

Jelena Kosanic

Prosle su samo dve sedmice od kako je formirana nova vlada socijalista, julovaca i radikala, a clanovi sve tri stranke nastupima u javnosti vec odaju utisak disciplinovane i homogene koalicije u kojoj je "zarad nacionalnog interesa i cinjenice da je za njih glasalo 4/5 biraca", ocigledno bitno da deluju, rade i da se ponasaju kao da su jedna partija.

Sastav nove vladajuce koalicije, kao sto se ocekivalo, imao je veliki odjek u domacoj i donekle stranoj javnosti, ali odredjene reakcije primecene su i kod velikog broja clanova pomenutih stranka, ali daleko od ociju javnog mnenja. Najvise su iznenadjeni bili clanovi SPS, jer su za razliku od JUL-a koji je clanstvo odavno animirao za saradnju sa radikalima, socijalisti u unutrasnjosti od pocetka lokalnih, parlamentarnih i saveznih izbora bili upuceni na najzescu predizbornu, cesto i rovovsku borbu, upravo protiv clanova SRS. Posledice soka, koji je svojim izborom za radikale socijalistima priredio njihov predsednik partije Slobodan Milosevic, nece ipak biti izrazene u vidu nekog cepanja vladajuce partije iz vise razloga.

U redovima socijalista u prethodnih nekoliko godina bilo je i te kakvih razmimoilazenja oko pitanja rata i mira u Bosni, odnosa sa medjunarodnom zajednicom, ali osim pojedinacnih samoinicijativnih izlazaka iz partije, kao i iskljucivanja i odstranjivanja neposlusnih partijskih "drugova", nikada nije doslo do raskola ili otcepljenja neke vece grupe clanova, osim davne 1992. godine kada se Momcilo Trajkovic, lider kosmetskih socijalista, s nekolicinom partijskih drugova "otcepio", ali taj potez u javnosti nije izazvao neku posebnu paznju, niti je SPS bila preterano uzdrmana.

Socijalisti su od osnivanja uvek bili homogeni samo u onoj meri u kojoj postuju odluke "velikog sefa" i ne odustaju od plana koji im je zacrtao, a medjusobne razmirice clanova vladajuce partije i trvenja su uvek bila dozvoljena, odnosno, cak i pozeljna. Jer u stilu "zavadi pa vladaj" Milosevic odavno rukuje sopstvenom partijom.

Ubedjivanje clanstva

Raskol u redovima SPS, sudeci po svim informacijama, pre je u domenu naucne fantastike, nego skore realnosti. Poslednji potez Milosevica i odluka da se saradjuje sa radikalima posmatra se u redovima socijalista i pozitivno i negativno, ali najveci broj clanova rukovodstva, po zadatku objasnjava predsednicima odbora SPS u unutrasnjosti da ce odluka o koaliciji samo ojacati poziciju SPS na politickoj sceni Srbije.

Najblizi saradnici Milosevica u poslednje vreme su Mirko Marjanovic, Dragan Tomic, Dragomir Tomic, Gorica Gajevic, Ratko Markovic i "donekle" Milomir Minic, koji, postujuci odluku da se ide u koaliciju sa radikalima ulazu velike napore da kontrolisu clanstvo po Srbiji u usmere ga ka "iskrenoj" saradnji sa SRS. Kao sto se moglo i ocekivati "uputstvo za upotrebu" najburnije reakcije je izazvalo kod socijalista sa Kosova.

Naime, kosovski SPS-ovci su i u danu kada je trebalo da se izabere nova vlada, na sastanku Poslanickog kluba SPS koji je prethodio sednici Parlamenta, nakon saopstavnja odluke o podeli ministarskih resora reagovali "glasnije" nego sto je rukovodstvo SPS iz Beograda predvidelo. Kosovski socijalisti su cak otvoreno pripretili da ce se "otcepiti" od sopstvene partije, ali su nakon govora Gorice Gajevic, generalnog sekretara SPS, koja je okupljenima izlozila poruku predsednika SRJ, svi protesti naprasno utihnuli.

Kosovski Srbi su se mogli osecati prevarenim, jer su najveci doprinos dali da SPS na Kosovu uvek dobija kolicinu glasova koja garantuje pobedu na izborima, a i novi predsednik Srbije Milan Milutinovic je nakon "udarnickih akcija"kosmetskih Srba pobedio protivkandidata Vojislava Seselja, koga su Srbi sa juga, po preporuci iz Beograda tada gledali kao "najvece zlo, koga se treba otresti". Za svoj rad, kosovski socijalisti su nagradjeni samo jednim ministarskim mestom, a radikali sa Kosova su dobili "cak" dva. Poznavaoci prilika u SPS su to vec videli kao otvorenu mogucnost za eskalaciju sukoba izmedju kosovskih socijalista i radikala, koji bi mogao ugroziti novoformirani savez.

Dosjei su spremni

Partijski vrh SPS, medjutim, cvrsto drzi uzde, jer za svakog clana koji se odluci da ne ispostuje partijsku naredbu imaju pripremljeno resenje. Naime, kosovski socijalisti su, kao sto je poznato, svih ovih godina bili poprilicno materijalno obezbedjeni, sa otvorenim mogucnostima da jos vise poboljsaju svoje materijalno stanje, pri cemu su mnogi igrali po ivici zakona, ili cesto ispod same linije. Svaki socijalista ima svoj dosje, koji moze biti upotrebljen u trenutku kada se ne postuju partijski interesi, a poslednji potezi drzave u obracunu sa privrednim kriminalom predstavljaju otvorenu pretnju za mnoge, kaze za nas list clan rukovodstva vladajuce partije, koji iz razumljivih razloga insistira na anonimnosti.

Po njegovim recima, oni obicni clanovi, koji nisu koristili politicke veze da poboljsaju zivotni standard, morace da progutaju "gorku" pilulu zvanu radikali, pre svega zbog cinjenice da je Milosevic odabrao Seselja za koalicionog partnera iz vrlo pragmaticnog razloga: s radikalima drzati pod svojim patronatom vecinu u saveznom parlamentu, i time je postigao cilj kome je uvek tezio - da nivo na kome je on mora biti siguran. Polazeci prevashodno od sopstvene sigurnosti, a zatim i od zastite nacionalnih interesa sa radikalima koji, kao po pravilu, uvek o patriotskim ciljevima isto misle, Milosevic je napravio potez koji u SPS nece proci bez posledica, ali one nece biti izrazene u takvoj meri da bi se time mogao ugroziti status te partije ili zabavljala javnost.

Tvrda struja SPS sve meksa

Tvrda struja SPS je atribut koji je uglavnom u javnosti upotrebljavan kada se mislilo na socijaliste koji su protiv saradnje SPS-a sa JUL-om, radikalima i SPO, a vise za jacanje sopstvene stranke. Poznato je i koja su se imena pominjala u medijima, neki clanovi su sami sebe deklarisali u tu grupu, a bilo je i onih koji su takvu podelu demantovali.

U medjuvremenu, nakon formiranja vlade, clanovi tvrde struje za sada se samo sastaju izvan stranackih prostorija, i kao u ilegali zajedno razmatraju strategiju kako da partiju vrate izvornim principima i kako da je ocuvaju od integrisanja u JUL. Do realizacije inicijativa koje se mogu cuti na sastancima, ocigledno nece doci, jer kako kaze funkcioner SPS za nas list, "kada udjete u vlast obicno sledi pride i neka povlastica, a zatim i 'puter na glavi', zbog cega ste svakodnevno svesni kuda ce vas glas protiv partijske politike odvesti. A niko od socijalista nije dovoljno hrabar ili lud da se zrtvuje za neku ideju, za koju unapred zna da nece proci, jer smo svi mi u sustini obicni partijski vojnici koji slusaju svog pretpostavljenog", kaze za nas list jedan od visokih funkcionera SPS.

...Seselj "prikuplja materijale"

Vojislav Seselj, za koga vecina socijalista i danas tvrdi da je "klasican proizvod" njihove stranke, kako procenjuju u vladajucoj partiji, bice disciplinovan dokle to bude trebalo. Ranija koalicija radikala i socijalista trajala je osam meseci i logicno je da i Seselj razmatra mogucnost da ce se i ova koalicija kad-tad raspasti, pa ce evidentno sve uraditi da "prikupi materijale" o poslovima svih vodecih kadrova SPS i JUL-a, a ujedno ce pokusati da svoje ljude obuci za buduce vrsenje vlasti. U SPS, medjutim, tvrde da Milosevic ima mehanizam za kontrolu Seselja, koga je, kako kazu Milosevicevi saradnici, predsednik sam stvorio. Da je Milosevic uvodjenjem radikala u vlast stavio celo radikalsko rukovodstvo pod kontrolu, jos jedna je od verzija koja se u SPS moze cuti kao opravdanje za novu koaliciju.

Ipak, najozbiljnija verzija koju nam je u razgovoru izlozio blizak saradnik Slobodana Milosevica i naravno funkcioner SPS, jeste Miloseviceva odluka da uskoro uz pomoc radikala promeni savezni Ustav i tako potpuno osigura poziciju predsednika SRJ. Socijalisti i dalje zvanicno u javnosti provlace ovu inicijativu, pa je vrlo moguce da ce do skore realizacije ubrzoo doci. Proba prave saradnje SPS i radikala bice crnogorski izbori, gde ce ove stranke jaku podrsku pruziti Momiru Bulatovicu. Nakon crnogorskih izbora usledili bi i lokalni u Srbiji, tako da bi, veruju u SPS, rec visestranacje uskoro mogla da se odnosi samo na postojanje tri stranke vladajuce koalicije, a opozicija bi bila primorana da bude u potpunoj medijskoj izolaciji.

Rezultat saradnje nove koalicije, koja za sada deluje"jedinstveno", bice uskoro vidljiv i na svim nivoima vlasti. Vojislav Seselj sa svojim radikalima u prilici je da Milosevicu pomogne na svim nivoima da jos vise ucvrsti svoju vladavinu, a sta ce zauzvrat dobiti, ili sta je obecano radikalima osim ucesca u vlasti, pokazace se verovatno vrlo brzo.

"Clanovi SPS i SRS su kao bele i crne sahovske figure na tabli, a poteze povlaci predsednik Milosevic igrajuci simultanku sam sa sobom". Ova recenica naseg sagovornika mozda najbolje odslikava situaciju u vladajucoj koaliciji i najbolje objasnjava kako ce sve lepo funkcionisati izmedju radikala i socijalista u buducoj saradnji.

JUL igra "najopasniju" igru

Jugoslovenska levica koja se prividno drzi po strani, odnosno samo "blago" ucestvuje u "ravnomernoj" podeli vlasti socijalista i radikala, u sustini igra najopasniju igru, tvrdi za nas list visoki funkcioner SPS. Kao argumente za ovakav stav, on navodi sledece cinjenice: prvo JUL je pre SPS govorio o potrebi povezivanja sa patriotskim snagama odnosno radikalima, na cemu je posebno insistirao pokojni Zoran Todorovic, ostavljajuci za sobom veliki broj clanova koji isto misle i trude se da ideju do kraja sprovedu. Drugo, posto se sve odluke donose u jednoj kuci, predsednica Direkcije JUL-a gusi SPS na "nezan" nacin, odnosno oko JUL-a okuplja najveci deo rukovodilaca SPS, koji se u iskazivanju svoje lojalnosti sve vise utrkuju. Trece, svi rukovodioci SPS u koje Milosevic ima poverenje poznati su po svom potpuno levicarskom opredeljenju, a sadasnji sastav vlade odnosno ministara iz SPS su takodje ljudi koji su "jednom nogom" u JUL-u. Cetvrto, levicari svesrdno rade na kampanji da ojacaju stranku obilazeci opstine po Srbiji sve u duhu buducih unutarstranackih izbora, ali svim buducim clanovima obecavaju "ucesce" u vlasti, odnosno posao ili napredak u karijeri.

Nas sagovornik takodje navodi da je slabljenje JUL-a prividno, odnosno, ako se utisak u javnosti nakon Todoroviceve smrti, hapsenja Nenada Djordjevica i jos nekolicine funkcionera te stranke posmatra kao "potonuce" JUL, to je pogresno. Jugoslovenska levica za sprovodjenje svojih ideja sve vise "koristi" kadrove socijalista i tako sve drzi pod kontrolom.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /