Zoran Djindjic: Kosovo - stogodisnji problem

Treba poceti s logicnim prioritetom - postovanjem ljudskih i manjinskih prava. Nova drzava Albanaca nije ni u nasem, ni u interesu sveta. Treca federalna jedinica - put ka otcepljenju

Izabela Kisic

Milosevic okrece ledja svetu: Zoran Djindjic

- Nema carobnog recepta za resenje problema kada jedan patoloski proces traje stotinak godina, kao sto je na Kosovu. Sustinsko pitanje je da li mi raspolazemo instrumentima za resavanje krupnih pitanja, a ne programima. Ja uopste ne razmisljam o programu pre nego sto se postavi pitanje da li moze da se on sprovede, kaze Zoran Djindjic, predsednik Demokratske stranke u razgovoru za “Nedeljnu Nasu Borbu".

Sta je instrument za resenje kosovskog problema?

- Potrebna je jaka drzava s kredibilitetom koja ima jasnu ideju i neutralne instrumente za operaciju. Neutralni instrumenti su nezavisno sudstvo, mediji, politicke institucije s poverenjem koje nisu nastale na osnovu laziranih izbora. Nase su institucije do te mere jednopartijske, pristrasne i neuverljive da ce svi sa strane reci vi nemate sredstva da sami resite svoj veliki problem pa dajte da vam ga mi resimo da ne bi nesto eksplodiralo.

Mi se klatimo izmedju odrzanja statusa quo, da ne bi nesto eksplodiralo, jer ako nesto ne pukne nema potrebe da se neko bavi nama. Ali kada nesto eksplodira, onda je protektorat i medjunarodna arbitraza prva mogucnost koja se pominje.

Mislite li da medjunarodna zajednica ne treba da se pojavi ni kao posrednik na Kosovu?

- Ne pomaze nama razgovor ni s posrednicima ni bez njih, jer kada se on zavrsi postavice se pitanje garanta.

I Milosevic je protiv internacionalizacije?

- I Hitler je prao zube pa ne znaci da ja sad treba da budem protiv toga. Ja bih zeleo drzavu koja moze samostalno da resi svoje probleme, a medjunarodni posrednici mogu biti samo svedoci razgovora.

Ako sutra dodje do pregovora srpskog rezima i predstavnika gradjana albanskog porekla, kakve bi stavove trebalo zastupati u tim pregovorima. Sta bi u tom slucaju DS zahtevala od Slobodana Milosevica?

- Smatramo da je status Kosova kao pokrajine dobar.

Protiv ste promene Ustava?

- Ustav se menja na propisan nacin. Ako bi neko predlozio promenu Ustava trazeci bilo ukidanje pokrajine, bilo Kosovo kao federalnu jedinicu, onda to mora da ide na referendum. Ako vecina kaze “da", onda u redu, ali ne dolazi u obzir da se Ustav menja politickim nagodbama.

Kakav je Vas stav o Kosovu kao trecoj federalnoj jedinici?

- To je resenje za otcepljenje Kosova. Sledeci korak bila bi odluka parlamenta te jedinice da ne zeli vise da bude u Federaciji, a ceo svet bi rekao da je to u skladu s Ustavom. Resenje treba testirati od minimalne osnove i videti da li je moguce da se u Srbiji i na Kosovu obezbedi postovanje gradjanskih, ljudskih i drugih prava pre nego sto krenemo na vise stepene prava i kazemo da im se obezbedi postovanje autonomije.

Ljudi ne razmisljaju o tome, pogotovo na Zapadu - jer misle da ce na Kosovu biti demokratija ako umesto Milosevica tamo bude vladao Rugova. Albanske partije su imale izbore pre 4-5 godina. Ja sam razgovarao s njihovim ljudima i oni su vrlo nezadovoljni sto u tom periodu nije postojala nikakva mogucanost da neko od izabranih na tim izborima nije mogao da utice na politiku koja je vodjena ovih pet godina. Pa ima li razlike kako Rugova i Milosevic tretiraju svoj parlament?! Njih dvesta Albanaca ne moze da se sastane da bi parlament koji su izabrali zasedao, a moze njih 100 hiljada da se okupi da demonstrira.

Sta je onda motiv da se odvoje - to da imaju svoju politicku i drzavnu elitu. Ciji je to interes?! Zasto bi to bio moj interes i interes sveta?! Mislim da treba krenuti od logicnih prioriteta i da kazemo - problem na Kosovu je sto se elementarna ljudska i manjinska prava ne postuju.

Sta ocekujete od nove koalicione Vlade Milosevicevih socijalista i Seseljevih radikala?

- Najpozitivniji efekat formiranja Vlade Srbije jeste sto vise niko posle pregovora Vuka Draskovica sa socijlistima i Seseljevog ulaska u Vladu nece moci da kaze da su oni opozicija. Takvo rasciscavanje politicke scene nije se desilo u poslednjih deset godina. Nadam se da ce sada doci do velikog osvescenja ljudi i da ce se stvoriti veliki prostor za uspostavljanje alternative. Ne znam sta jos treba da se desi da bi ljudi shvatili politicku istinu u nasoj zemlji.

Drugo, svaka koalicona vlada je bolja od jednopartijske, kakva god da je, jer postoji minimum kontrole. I jedni i drugi se cuvaju, oprezni su i to ce uneti element minimalnog reda. Medjutim, ova Vlada ne razume svet i nema realisticnu sliku o njemu i u tom pogledu ona je na nuli.

Koja je Seseljeva uloga u Vladi?

- U trenutku kada donosi neku odluku Milosevic je uveren da ce do kraja zivota drzati tu poziciju. On ce, medjutim, za mesec dana s istim takvim uverenjem da uradi nesto suprotno. Trenutno je formiranje Vlade rezultat njegove cvrste odluke da okrene ledja svetu i da kaze niko ne moze nama da se mesa u unutrasnje odnose. Cini mi se da je Seselj nacinio ogromnu gresku sto je usao u Vladu.

Zasto?

- Mislim da on racuna da je sada drzavna i nacionalna kriza i da ce narod nagraditi svakog ko pokaze spremnost da ucestvuje u drzavnim poslovima. Taj racun pomalo visi u vazduhu, jer uci u Vladu koja nece moci da resi nijedan problem u prvom trenutku moze doneti odredjene poene ali kasnije moze doneti velike nezgode, jer ce ljudi identifikovati svoju losu situaciju i svoje probleme povezati s tom Vladom.

Postoji teorijska mogucnost da Seselj planira da izadje iz Vlade kada se pojavi prvi problem i da onda ima koristi i sto je bio u Vladi i sto nije kriv za njene poraze. Ako bi se to desilo, onda bi se on izvukao iz zrvnja koji ce ga samleti. Milosevic je odlucio da podeli plen, ali nikako i vlast. Jedini uslov koji socijalisti postavljaju jeste ne diraj vlast, odnosno, medije, pare, policiju. To drzi Milosevic, to ne diraju ni socijalisti.

Zar na neki nacin nisu dali medije?

- Ma kakvi. Nisu mediji ministarstvo. Mediji su telefonski poziv u kome se kaze pusti to ili skini to.To nisu dali i nece nikada.

Sta je Milosevic hteo da kaze medjunarodnoj zajednici ukljucivanjem Seselja u Vladu?

- On je time poslao jasan signal da vise nece da ucestvuje u spoljnoj politici. Malo se kasno setio jer je do grla u to upao i to nisu odnosi gde se moze ulaziti i izlaziti po volji. On je sebe promovisao u jedinog koji drzi sve konce u rukama i jedinog pregovaraca. Pet godina je potrosio da u to ubedi svet. Mislim da ce medjunarodna zajednica insistirati da Milosevic pregovara s Rugovom i da ce od toga zavisiti uvodjenje sankcija. Mislim da sankcije nece biti proglasene ni u jednom medjunarodnom organu vec pojedinacno od strane SAD i zemalja Evropske unije.

Ti pregovori ce za Milosevica biti najosetljivija raskrsnica. Milosevic sada smatra da ce drugim signalima kao sto je skolstvo, popustanje tenzije u smislu policijske intervencije pokusati da izbegne trenutak u kojem ce se postaviti taj uslov pregovra. Plasim se da je to ocekivanje nerealno i da je vec formiran zahtev da Milosevic mora da pregovara.

Ocekivali ste da ce Djukanovic omoguciti urusavanje Miloseviceve vlasti. Da li se Miloseviceva pozicija promenila od 14. januara , kada je inagurisan novi crnogorski predsednik do danas.

- Jedinstvo vlasti u Crnoj Gori ce se uspostaviti 31. maja. Sada je tamo jos uvek provizorno stanje i niko ne zeli s pravom da rizikuje da njegovi potezi budu pogresno protumaceni. Mislim da je Miloseviceva pozicija s Djukanovicem na celu Crne Gore neizmerno slabija. Naviknut da salje druge u vatru da vade kestenje, Milosevic je sada ostao sam. Zato je i pridobio Seselja.

Sta je Crna Gora do sada uradila u pogledu slabljenja Miloseviceve pozicije?

- Djukanovic racionalno vodi tu politiku. Bilo bi neumesno i uobrazeno da on sada krene kao mala Crna Gora da se pojavljuje tu, dominira i trazi nesto. On je jasno izreko svoje neslaganje s Milosevicevom politikom. Kao prvi vazan cin vidim njegovo iznosenje platforme “Osnovi dokumenta za novi pocetak" koji sadrzi zahtev za redefinisanjem politicke scene i postizanjem konsenzusa oko vaznih stvari. Ta vazna pitanja su sukcesija bivse Jugoslavije, Kosovo, Dejtonski sporazum, Hag i svi ostali zahtevi medjunarodnih organizacija koji su uslov da bi SRJ postala njihov clan .

Sledeca faza je da se taj konsenzus pretvori u konkretne korake kao sto su zakoni i njihovo usaglasavanje.To je najozbiljniji pokusaj do sada da se iz zvanicnih institucija Crne Gore pokrene sustinsko pitanje da li imamo koncepciju koja obavezje sve nase organe, a da ona nije uopstena. To je odvazan korak i u ovoj fazi maksimum koji se iz Crne Gore moze ocekivati.

Moze li Seselj zaustaviti te pozitivne procese koje predvidjate na saveznom nivou?

- Seselj tu ne moze bitnije poremetiti stvari jer mi se cini da je postao oprezniji, i u pogledu Crne Gore i u pogledu Jugoslavije. Ne bih voleo da predvidjam pa da me buducnost demantuje, ali imam utisak da nije vise tako zapaljiva ta unitaristicka smesa kao pre godinu dana. Ne vidim da se u tom smislu stvara neka koalicija SPS-a i radikala i da tu ima nekog odusevljenja ni kod jednih ni kod drugih.

Gde je konacno DS stigla u stvaranju velikog demokratskog bloka?

- Demorkatska stranka i ja provodimo 90 odsto aktivnosti na terenu i u razgovoru s ljudima. Kada kazem da treba napraviti blok svih ljudi koji zele promene, ja najmanje mislim na stranacke saveze. Jer to sto su stranacki vrhovi poznato je. Znaci nikakva se energija i novi kvalitet nece dobiti spajanjem onoga sto je toliko poznato da je vec dosadno. Ako nesto treba spajati onda treba to sto je ispod vrha sante leda. Kad kazem treba stvoriti demokratski blok nisam mislio da sada pet stranckih prvaka sedne i napravi blok vec na to da svi oni koji veruju u nezavisne medije, kontakt sa svetom, koji veruju opozicionim strankama - da se prepoznaju kao snaga u bolnicama, skolama, gradovima, na univerzitetu. To znaci nastanak kriticne mase za napredak Srbije. Stranke su tu zicice kao neka armatura koja to povezuje, ali stranke kao struktura njihovih orgnaizacija po Srbiji a ne stranackih centrala. Trenutno za odnosima medju stranackim vrhovima nema potrebe.

Da li ipak racunate i na neke stranke u tom bloku?

- Voleo bih da vidim koje su to druge stranke.

Pa na primer GSS, s njima ste barem do sada saradjivali.

- Vesna Pesic i ja smo se videli pre neki dan i dogovorili smo se da uspostavimo neke zajednicke sluzbe. To ce biti vrlo brzo. Mislim da cemo to uraditi i sa strankom Velje Ilica u mestima u kojima je ona aktivna. Za sada je to to. Hocemo da se ti ljudi pokrecu u svim gradovima u Srbiji i stvara jedna realna snaga. Onaj ko ima stranacku organizaciju dobro je dosao, ali onaj ko postoji samo u Beogradu, zvacemo ga kada dodje stvar do Beograda. Znaci da kada bude trebalo pred neke izbore praviti neku reprezentativnu postavu, onda cemo da pozovemo onoga ko je reprezentativan.

Koliko je moguca jedna stranka u kojoj biste bili vi i GSS?

- Nije iskljuceno. Sto se nas tice ima mogucnosti. Ali mislim da nije to glavno pitanje, vec koliko ljudi mozemo mobilisati po Srbiji da podrzi jednu politiku i da znamo koja je to politika.

Zasto jos nije formirana vlada u senci?

- Posto nam je to vazan projekat ide tesko i mukotrpno, ali radimo na tome.

Da li je moguca obnova saradnje sa SPO?

- Ne. SPO je dolaskom na vlast u Beogradu reprezentovao totalitarni princip vlasti kakvu poznajemo iz SPS-a. Koalicija s njima bi znacila Milosevic u senci protiv Milosevica na vlasti.