Socijaldemokrate iz tri drzave u Novom Sadu

Formirano je zajednicko koordinaciono telo koje ce delovati na nacelu konsenzusa i koje ce se u maju sastati u Sarajevu. Predvidjeno je da se naredni susret na vrhu odrzi vec krajem maja, u Podgorici

Mihal Ramac

Sta mogu male stranke, izrasle iz reformskih teznji pocetkom devedesetih i kasnijih mirovnih pokreta? Ovo pitanje nametnulo se vise puta na proslonedeljnoj konferenciji socijaldemokratskih partija iz SRJ i Bosne i Hercegovine, koja je odrzana u organizaciji Reformske demokratske stranke Vojvodine. Jer, 11 stranaka koje su ucestvovale na tom skupu imaju isto toliko poslanika/zastupnika u parlamentima svojih zemalja, na osnovu cega su one u zvanicnim medijima (u sve tri zemlje, kao po dogovoru) nazvane marginalnima, a ponegde se govorilo i o okupljanju jugo-nostalgicara. Ipak, na skup je doslo neobicno mnogo novinara rezimskih medija, ali se vecina njih razisla cim se ispostavilo da nece biti razgovora o stvaranju nekakve nove drzave (i da nisu dosli Kacudja Jasari i Stipe Suvar).

Price o jugo-nostalgiji nije bilo, vec samo o mogucnostima da se tri zemlje preobrazavaju iznutra, jer one snage koje su ih vodile u ratu nisu u stanju da ozbiljno krenu putem mira niti da zapocnu stvarnu saradnju. Aleksandar Popov, predsednik Izvrsnog odbora RDSV, kaze da nacionalisti na svim stranama pripadaju istom bratstvu mraka, pa da su alternativne snage vec i zbog toga upucene na stalnu saradnju. I drugi su isticali da su stranke socijaldemokratske orijentacije pre svega znacajna moralna snaga. Govoreci o tome za nas list, Lino Veljak iz Akcije socijaldemokrata Hrvatske je naveo primer Nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika i Socijal-liberalne stranke Miodraga Zivanovica u Republici Srpskoj. Mada po broju poslanika spada u marginalne, Dodikova stranka je u jednom trenutku dobila priliku i za sada je uspesno koristi.

Radovan Keckemet iz Dalmatinske akcije posebno je ukazao na nepostojanje politicke volje da se resavaju prakticna pitanja, recimo pitanje vlasnistva nad privatnom imovinom koja je ostala u drugim drzavama. Posto nove drzave ne postuju ni prava svojih gradjana, tesko je ocekivati da brinu o onima koji zive izvan njihovih granica. Neki sudovi u Hrvatskoj, po njegovim recima, odbijaju da overavaju dokumenta na nacin propisan za medjunarodni promet dokumenata, mada je rec o “papirima" kojima hrvatski gradjani stite svoja imovinska i druga prava.

On je govorio i o neophodnosti povezivanja regionalnih stranaka jer one, po svojoj prirodi, u protivnom nemaju sansi da ucestvuju u parlamentima i znacajnije uticu na politiku svojih zemalja. “Teznje ka regionalizaciji nemaju za cilj otcepljenje, ali one predstavljaju opasnost za nacionalno-centralisticke doktrine i stoga vlasti nastoje da sto vise ocrne regionalne pokrete i partije, pa i da im oduzmu legitimitet. Time one, u stvari, pokazuju da ne prihvataju nikakvu alternativu", istice Radovan Keckemet, dodajuci da je na sediste njegove stranke svojevremeno izvrsen bombaski napad, cime su zastraseni ne samo mnogi aktivisti, nego i biraci.

Aleksandar Popov, jedan od onih koji ni tokom rata nisu prekidali veze sa nekadasnjim prijateljima i politicki bliskim ljudima iz bivsih jugoslovenskih republika, kaze da su organizatori i ucesnici vise nego zadovoljni ne samo cinjenicom da su se prvi put okupili predstavnici desetak stranaka iz tri zemlje, vec i rezultatom konferencije, pod cime podrazumeva saglasnost oko neophodnosti punog sprovodjenja odredbi Dejtonskog sporazuma, pre svega onih koje se odnose na povratak izbeglica. Ne manje znacajna jeste, po njemu, institucionalizacija ove saradnje: formirano je zajednicko koordinaciono telo koje ce delovati na nacelu konsenzusa i koje ce se u maju sastati u Sarajevu. Predvidjeno je da se naredni susret na vrhu odrzi vec krajem maja, u Podgorici. Ni Popov nije iznenadjen nastojanjima da se taj skup marginalizuje, a sanse socijaldemokrata ilustruje ne samo dolaskom Milorada Dodika na celo vlade Republike Srpske, vec i ucescem socijaldemokrata u vladi Crne Gore i uticajem Unije bosanskohercegovackih socijaldemokrata na politicka zbivanja u Bosni i Hercegovini. Ucesnici konferencije iz drugih drzava s kojima su domacini u medjuvremenu kontaktirali isticu da je novosadski skup i u njihovim sredinama bio gotovo precutan od strane zvanicnih glasila, ali da je dobio izuzetan publicitet u nezavisnoj stampi.