Grip, post festum

Dobro je sto maloprodajne cene nece da rastu, bas kaze guverner da nema sanse da nesto poskupi, nismo, bre, mi takav narod da nas uzbudjuje devalvacija, veruje nas gradjanin Radoju, uziva nas gradjanin u Saveznoj vladi, srecan je nas gradjanin sto mu je Mirko Marjanovic jos pre mesec dana obecao da devalvacije biti nece - a kad Mirko kaze, Marjanovic ne laze...

Petar Lukovic

Kad sam prosle nedelje pao u krevet, pokosen povisenom nacionalnom temperaturom od 39,6 virusnih stepeni, prvo sto sam ucinio bilo je da saopstim javnosti sa Zvezdare da je pitanje gripa - moje unutrasnje pitanje i da ni po koju cenu necu dozvoliti da se zdravstveno stanje ovog kolumniste internacionalizuje. Odbijajuci pomoc medjunarodne zajednice i lekarskih posrednika koji su predlagali specijalni status za grip, u bunilu sam se odlucio za razgovore sa sopstvenim organizmom i, vodjen impresivnom snagom volje, docekao trenutak da pocnem da buncam: ucinilo mi se, valjda pod dejstvom temperature, da je vaistinu formirana Vlada Nacionalnog Jedinstva, da su doktori Mira Markovic i Voja Vojvoda koalicioni i vec ne znam kakvi partneri, da su Levica & Desnica promenili mesta, da nigde na vidiku nema nesrecnog Vuka Draskovica koji se onoliko trudio da ga Mirko Marjanovic zavoli, da nikad nece biti devalvacije, da pretnje sankcijama dodatno komplikuju situaciju s gripom... Kad vise - zbog temperature - nisam umeo da razlikujem gripoznu od srpske stvarnosti, odlucio sam se za proverenu varijantu iz tradicionalne SPS medicine: privezao sam se antibioticima na TV “Dnevnik", opustio se, sklopio bolesne oci i, uopste, dozvolio da me dr Komrakov & Sestre lece optimizmom i krajnje objektivnom TV informacijom. Sto sam vise goreo & gledao televiziju - sve sam vise shvatao koliko je ova zemlja ozbiljna; jebote blagi bog, na samom pocetku svakog “Dnevnika" lepo nam se poruci da je Kosovo u Srbiji, da necemo dozvoliti da Kosovo napusti Srbiju, da odbijamo da o Kosovu razgovaramo u prisustvu stranaca, sta stranci znaju o Carstvu Nebeskom & Carstvu Zemaljskom, ne dolazi u obzir da se povucemo s Kosova, mozda cemo, eventualno, napustiti po koju skolu ili fakultet ili Univerzitet, mozda pripadnicima Nacionalne Manjine Po Maksimalnim Minijaturnim Standardima ostavimo Pristinu, Pec, Prizren, stotinak manastira ili tisuce sela... ali, ono sto jeste bitno su stotine hiljada albanskih glasaca koji su - secate se - koliko juce glasovali za Milana Milutinovica, imamo, dakle, iza sebe socijalisticku snagu preko potrebnu da se obracunamo sa iredentom, separatistima, teroristima, pederima & ostalim nesrpskim zivljem.

Sve to na nasoj televiziji tece smoothldz kao reka: prvo ide priopcenje Patriotskog saveza Beograda - u nekoj dusegupki Mesne zajednice okupilo se stotinak mrtvih patriota-penzionera koji sa one strane Zone sumraka porucuju da nece dozvoliti, da ce se boriti do kraja, da niko ne sme da se dira, da podrzavaju drugaricu Miru koja zna ko su izdajnici, da podrzavaju druga Slobu, nece Kosovom upravljati tudja ruka.... onda ide saopcenje Jugoslovenske letvice iz Kanjize, bas nam je juce u poseti bila drugarica Mira i rekla nam da su saveznici nasih neprijatelja ljudi koji rade u tzv. novinama, neki pisu i knjige, medju njima ima mladih i nesto starijih, izgleda da nisu sve muskarci - ima i zena izdajnika, tu su, potom, tzv. intelektualci, vegetarijanci, pedofili, dobrovoljni davaoci alkohola u krvi, poneka ekoloski ocuvana feministkinja, mi smo vasi djubretari, desi se da medju izdajnicima nisu samo studenti nego i apsolventi, medju njih se umuva po koji asistent i profesor, a zajednicko im je da sad hoce da razbiju Srbiju kao sto su razbili Jugoslaviju 1990. godine, srecom da ovog puta nece uspeti jer su Levica & Desnica danas na istoj strani, dr Voja & dr Mira na istom zadatku, dva srca u jednoj Vladi, sve je to, kunem se, bilo u pocetku TV “Dnevnika", samo sam cekao da se doktori poljube... ali, nista od poljubaca, samo odbrana ognjista, samo Svpski Vadikali & Svpski Levicavi na zajednickom erotskom zadatku.

U trenutku kad sam iskusio temperaturu od 41 stepen i vec video Kosovo u Vecnim Lovistima, na ekranu se pojavilo dobrocudno i krajnje pametno lice saveznog premijera doktora Radoja: iz njegovih standardno povezanih recenica koje su pravopisnim haosom dokazivale da je Logika svoje uporiste odavno nasla u Crnoj Gori - saznao sam Odlicnu Vijest. Od danas jedna njemacka marka vrijedi sest dinara, a bogami vrijedece i osam ako se Radoje pita. To ce nam pomoci da nam poraste izvoz, da se Kosovo rastereti inostranih nameta, da nas Kina & Rusija podrze na Metohiji, a dobro je - sto maloprodajne cene nece da rastu, bas kaze guverner da nema sanse da nesto poskupi, nismo, bre, mi takav narod da nas uzbudjuje devalvacija, veruje nas gradjanin Radoju, uziva nas gradjanin u Saveznoj vladi, srecan je nas gradjanin sto mu je Mirko Marjanovic jos pre mesec dana obecao da devalvacije biti nece - a kad Mirko kaze, Marjanovic ne laze.

Konacno, u casu kad sam imao temperaturu vecu od 48 stepeni i kad su mi na celu kuvali kafu i przili fasirane snicle - u jos jednom TV “Dnevniku" ugledao sam Milana Milutinovica, samozvanog predsednika Srbije. Gotovo sam siguran da bih preziveo taj televizijski susret da Milan na sebi nije imao onaj cuveni sako o kojem se vec ispredaju legende. Rec je, u stvari, o komadu garderobe koji se nadima do neslucenih visina i koji svaku Milutinovicevu kravatu savija poput anakonde: citav prizor gutanja ipak je najbolji iz profila kad je i glasacu s Kosova jasno da je Milan M. u stvari obukao sako tri broja manji i kravatu cetiri broja vecu - a iz takvog sukoba garderobnih nadleznosti jedino resenje jeste modna smrt, spektakularnih dimenzija.

Ko ne veruje, neka pazljivo pogleda Milutinovica. Tom coveku valjalo bi zabraniti da se pojavljuje u odelima: eventualno u pidzamama, u belim cipkanim spavacicama, u cadoru, s kecetom na glavi i zarom preko lica. Ako nista drugo, bar bismo bili korak do sveta!