Sve po kursu

Mihailo Radojicic

Drzava je otisla po kursu. U toku je veliko saucesce. Kao na svakom velikom pokajanju djeca nude cigarete. Odrasli nude sve ostalo. Za pokoj duse svi puse. Zajednicka domovina nam se iskekecila i opruzila ekstremitete na svaku stranu. Nas ekstremitet Rajo Kontic kupuje drzavi vijenac po crnom kursu i u ime ozaloscene porodice prima saucesce... Idi, Rajo, u kursu, dje te nadjosmo... i mi s tobom kad smo na istome. Posto ovo nije meni prva, nego sto prva devalvacija, prepoznajem je na svakom mjestu. Ovdje sam je vidio u pozoristu za medjunarodni dan pozorista. Na taj dan su napravili hepening da narodu dignu moral. Kad se nekome mnogo dize nekome se mnogo spusta. Umjesto da svecanost pripadne glumcima prepustena je manekenima. “Nacionalni" teatar sve vise lici na centar za kulturu koji samo posreduje za gostovanje, i predstava i protagonista sa strane. Ovo “nacionalni" mu je samo nadimak jer za crnogorski izraz nema mnogo mjesta. Sve je ovo grad teatar. Nas je samo prostor za devalvaciju. Po tom “nacionalnom" kursu ovdje su doveli odnekle gomilu manekena. Obukli ih u tesku svilu i kadifu, pliseve, brokate i satene i tako zakicene zbrkali ih na scenu. Je li kicenje i kic istog korijena ne znam ali odje jeste. Reklo bi se od bogatstava da smo poludjeli. Iskoristili su nekoliko glumaca da vrckajuci zadnjicama traze kroz tu manekensku sumu nekoga. Traze ga bez rijeci, pa sam na momente pomislio da nije dan pedera? U tu mutavu pricu ubacili su i jednu drugaricu s francuzicom da i ona traga, kroz tu “Evropu". Na kraju je nasla takodje mutavog partnera. Predstava je valjda trebalo da poruci, kako mi tragamo za “modernim" svijetom... A na kraju omakla im se istina. Poslije toliko trazenja ne pronadjemo trazeno vec po obicaju sebe izgubljene. Do te “istine" instruktori ove predstave imali su kraci put... Samo da su sa stepenice svog mramornog zdanja doveli jednog klinca koji prodaje cigarete u kartonskoj kutiji i provukli ga kroz tu sarenu lazu na sceni... Sve bi bilo receno! Vidjelo bi se odmah ko je ko u Evropi!

A vidjelo se jos nesto i ovako. Instruktori ove predstave su donekle instruirali nedavnu predizbornu kampanju za predsjednika. Instruktori su izgubili prvi krug. Nijesu za nas “elitne" predstave. Danasnja “elita" nikada nije bila u pozoristu.

Manekenski “Dan pozorista" je prikazala i televizija. Ona trosi sve. Na njenim spicama se odskora zajednicki vrte imena novinara koji su huskali na rat i onih koji su suskali protiv njega nazivajucu “huskace" haskim kandidatima. “Haski" su sada vodeci spoljnopoliticki novinari bez obzira sto su se onda zalagali, svom snagom, da spoljne politike uopste nemamo... Samo da bude unutrasnja! Kada su ostvarili zalaganje promovisani su u “spoljne". Cak ih drzavnici sa sobom vode. Sve je otislo po kursu, narocito “nezavisni" novinari.

Sto o tome ne naprave predstavu za dan pozorista nego o kostimima... koji nam ne stoje. I “te" kojima stoje smo unajmili. Nista nemamo svoje osim imitaciju. A sto se tice pomenute slobodne stampe? Nju u CG ne treba pominjati!

Slobodna stampa je jedino na Topcideru. Tamo Slobo(dno) stampa koliko (njemu) treba. P. S. Poslije predstave jedna “elitna" osoba je pitala kada ce “ovo" (misleci na kostime) biti u prodaji...?

Gospodjo, sve je ovo vec na rasprodaji... Po kursu.