Avijacija - korak u trecu dimenziju

Flas Gordon u narucju stjuardese

Malo je koja tehnicka naprava imala srece da se medijski eksponira kao avion - pojavio se kad su fotografija i film dostigli pristojan tehnicki nivo, bas kad se ustolicila zuta stampa nikad sita novih heroja i docekao da bude igracka milionera i junak dva svetska i ko zna koliko lokalnih ratova

Ivan Benasic

Sve je pocelo u Americi decembra 1903. godine, na mestu gde se danas nalazi baza Rajt-Peterson kraj grada Dejtona, kad su braca Rajt, lokalni majstori za bicikle, napravili prvi upravljiv avion i njime uspeli da polete. Pozvali su novinare, pred njima napravili nekoliko skokova i sledeceg dana procitali da su napravili umesto flajing sto znaci letecu - lajing sto znaci lazucu masinu. Malo je falilo da dignu ruke od svega i do kraja zivota su zazirali od novinara, ali avion je bio rodjen i uskoro ce postati miljenik stampe, a braca Rajt heroji nacije. U medjuvremenu im je bilo sudjeno da se jos malo pomuce. Tako su da bi prosli na konkursu koji je raspisala tadasnja americka vojska, napravili avion dvosed i natovarili kapetana Petersona kao prvog putnika. Let se zavrsio strmoglavljivanjem i dok je pilot prosao sa modricama, zlosrecni kapetan je poginuo - tako je prvi putnik prosao tragicno, sto ce se reprizirati na stotine puta u buducnosti.

Avion je imao srece sto su ga prihvatili dekadentni ostaci plemstva i prebogati burzujski sinovi. A nista tako ne procveta kao kad ga neguje dekadencija i burzuji. U prvoj deceniji ovog veka pariski jet-set, a to je tad bio i svetski krem, je od muskarca zahtevao da se oproba u pilotazi - bese to vreme velicanstvenih ludaka u letecim masinama. Brz razvoj aviona se mogao pratiti golim okom, jer su iz meseca u mesec na poljanama oko Pariza leteli, a bogami i padali, sve bolji i bolji avioni.

Nepunu deceniju posle prvog leta americkih biciklista, avion dospeva u rat i padaju prve zrtve. A kad se gine tu je i narod koji mozda ne ume da radi, ali je svud gde se glave gube dobro plasiran. Treci pilot u svetu koji gine na ratnom zadatku je Srbin Mihajlo Petrovic, koji je poginuo 20. marta 1913. godine pri izvidjanju Skadra. Stradao je pri povratku sa zadatka kad je avion upao u vazdusne kovitlace pa su se pokidali slabi kaisi kojima je bio vezan i nesretni covek je ispao iz aviona. Prvo se batrgao, pokusavajuci da uradi nemoguce - da se vrati u sigurnost letelice, a zatim se, kad je shvatio da je sve beznadezno, skupio u klupce i tako zgrcen bio sve do dodira sa tlom.

Negde u vreme kad je ginuo Petrovic, prakticni Nemci osnivaju prvu kompaniju za vazdusni saobracaj i prevoze putnike kombinovano cepelinima i avionima. Posao je dobro isao i do pocetka Prvog svetskog rata prevezeno je vise hiljada ljudi. U to vreme se smatralo da su cepelini prava perspektiva vazdusnog prevoza putnika, dok su avioni vise bili masine za avanturiste i vojsku. Ali dolazio je Prvi svetski rat i vreme prave slave avijacije. Uostalom, ko nije cuo za Crvenog Barona, a ko zna nekog cuvenog tenkistu. Od citavog rata medijski su preziveli Mata Hari i nemacki plemic poznat kao Crveni Baron. Svi ostali su tek lokalne velicine.

Samo za pilote

Prvi svetski rat je vreme tehnickog sazrevanja aviona, ali i njegovog definitivnog ustolicenja kao masine za ubijanje i medijskog objekta prvog reda. Filmska industrija otkriva citavu oblast filmova o pilotima, pisu se romani, radja moda inspirisana letacima, igracice u barovima dizu noge “visoko samo za pilote". A naoruzavanje aviona je krenulo prilicno naivno. Protivnici su se gadjali pistoljima, pa puskama i na kraju se stiglo do mitraljeza koji je bio pricvrscen uz trup letelice i pucao je kroz polje elise. Pilot je nisanio letelicom - tako je rodjen prvi lovac i taj muski falusoidni princip nisanjenja ce ostati sve donedavno kad su pronadjene vodjene i samonavodjene rakete, a zli jezici kazu i otkad se pederi primaju u vojnike. Paralelno sa lovcima razvijaju se i bombarderi. Njihov osnovni cilj je bio poneti sto vise bombi kako bi se sa najmanjim brojem letelica i najmanjim brojem letova napravila sto veca steta protivniku. Kad se rat zavrsio bice to gotov posao za promucurne biznismene - trebalo je samo u prostor za bombe postaviti klupe i utovariti gospodje i gospodu. Ali je pre toga trebalo ubediti putnike da je stvar sasvim bezbedna. Avion ponovo ima srece. Stotine usavrsenih, a posle rata nepotrebnih letelica moglo se nabaviti jeftino i pocinje era koriscenja aviona na “sto nacina". Tu su akrobate, avanturisti kojima nista nije ni dosta ni nemoguce i poslovni ljudi koji pokusavaju da problem dostave postanskih posiljki rese avionima. Sudbina je htela da piloti postanskih letelica jedno vreme drze primat medju najmomcima izmedju neba i zemlje. Spisak njihovih podviga i pogibija je vise nego impozantan, a iz te druzine je svakako najslavniji Antoan de Egziperi, pisac “Malog princa", koji ce poceti karijeru kao postanski pilot u Juznoj Americi, a zavrsiti u Drugom svetskom ratu kao pilot lovac u letelici tipa “spitfajer", negde na pucini kod Velike Britanije.

Putnicka avijacija stize u Jugoslaviju 1923. godine, a Beogradjani su mogli da koriste aerodrom u Pancevu. Do njega se stizalo tako sto se prvo putovalo kako je ko znao i mogao do Zemuna. Odatle se islo brodom do Pancevackog pristanista i na kraju fijakerom do livade blizu sadasnje fabrike “Utva" , gde je cekao aeroplan. Domaci avioprevoznik “Aeroput" je osnovan 1926. godine, odnosno tada su pustene u prodaju akcije. Pokazalo se da Srbi ne mare za novotarije pa gotovo niko nije hteo da kupuje nebeske akcije. Kad su videli da ce pokusaj sa nacionalnim prevoznikom propasti, dva u Prvom svetskom ratu proslavljena pilota koji su se borili na srpskoj strani Leonid Bajdak i Tadija Sondemajer, sedose u jedan dvokrilac tipa “potez 25" i napravise marketinski potez veka na ovim terenima. Poleteli su iz Novog Sada i za zagrevanje odleteli do Pariza, a tamo pred zapanjenom javnoscu i tadasnjim novinarima izjavise da idu do Bombaja. U Bombaju lepo okrenu nazad, pa u Pariz, a iz Pariza oped nazad u Novi Sad gde su im devojke iz skole za umetnicke zanate predale pehar, a ushicene Novosadjanke padale u nesvest kad bi se negde pojavili. U tom i americki postanski pilot Carls Lindberg sam u jednomotorcu, prelete Atlantik i slete u Pariz. Svet je poludeo za avionima. Akcije “Aeroputa" koje pre nepunu godinu niko nije hteo odjednom su razgrabljene. Regrutne komisije su bukvalno smisljale nacine kako da oteraju one koji bi u pilote. Devojke su se tako “palile" na pilote da je biti letac vazilo biti uspesan kod zena. Nijedan Milos Crnjanski ne odoleva sarmu letenja i pise reportaze iz vazduha.

Kraj romantike

Tu je negde i kraj romanticnog doba vazduhoplovstva. Na pozornicu stupa Flas Gordon i fantastika otkriva svemir dok na zemlji grupe strucnjaka pocinju da resavaju deo po deo vazduhoplovne problematike. Americki predsednik imenuje Mihaila Pupina kao predsednika komisije za radio-vezu sa aeroplanima, osnivac slavne firme Rols-Rojs ostavlja zaostavstinu da se napravi najbolji motor na svetu. Najbogatija Engleskinja finansira sira Micela koji kao privatnu konstrukciju pravi prvi prototip “spitfajera" avion koji ce odbraniti Britaniju u Drugom svetskom ratu. Pada jedan po jedan tehnicki problem, ali ostaje strah od letenja. Ostaje nocna mora svih koji rade u putnickoj avijaciji kako parajliju ubediti da je potpuno siguran na sedistu u aluminijumskom sanduku, koji se drzi nizasta nekoliko kilometara iznad zemlje. Firma koja je otkrila takvo sredstvo stekla je neizmerno bogatstvo i svetsku slavu. Vreme otkrica je 1930. godina, firma koja je to smislila je Pan Ameriken, naziv izuma stjuardesa. Za putnicku avijaciju nista nije bilo tako dragoceno kao otkrice da devojka koja zanosno mase kukovima od poslednje kukavice pravi heroja i osmehom zadrzava onog sto se upravo spremio da u poslednji cas utekne glavom bez obzira iz letece zamke. Moze pilot biti poslednji sonja, njega ionako niko ne vidi, moze letelica biti najgora krntija, ko se u to razume, ali ako su stjuardese po ukusu muskog dela publike - sve je odlicno. Ubacivanjem stjuardese u slozeni sistem organizacije vazdusnog saobracaja do kraja je zaokruzen princip crne kutije, odnosno, necega sto prosecnom coveku nije jasno kako radi, ali vidi da radi. Dok vam se ona smesi i nudi vas picem planeta se pomera ispod vasih nogu. Koga se tice koliko je visoko iznad tla i koliko brzo promice kroz vazdusni okean.

Avioni su u Drugi svetski rat uleteli potpuno spremni i njihov ucinak vec na pocetku je vise nego impozantan. Treba se samo setiti bombardovanja Londona ili nama mnogo bolnijeg 6. aprila 1941. godine kad je stradao Beograd. Tehnicki izuzetno savrseni brzi i efikasni postaju jedna od najvacnijih alatki boga Marsa. Avioni sravnjuju gradove sa zemljom, ali odlucuju i neke od strategijskih pomorskih bitaka, a nosaci aviona postaju najvazniji brodovi svake flote. Dok se pesaci batrgaju u blatu i ostavljaju zdravlje u memljivim rovovima piloti iz kantina uskacu u kabine i vracaju se nakon obavljenih zadataka pravo u nocne klubove gde ih cekaju one koje pesadinci mogu samo sanjati. I konacno zavrsno oruzje sudnjeg dana atomsku bombu bacili su simpaticni momci koji piju koka-kolu i zvacu zvake na bliznje svoje, njihove zene, decu, stare... Sedeci visoko gore u svojim foteljama nesvesni ili tek naziruci sta jedan pritisak na dugme moze da uradi. Avionom se ubija gospodski iz tople kabine, beskrvo kao u nekoj video igri. Piloti ni u Drugom svetskom ratu kao uostalom ni u jednom pa ni u nasem domacem, nisu videli leseve cije utrobe razvlace svinje, ni kokoske koje kljuju oci mrtvacima. Za njih su Hirosima, Vukovar ili Krajina tek pojam sa geografske karte, a na kartama nema ljudi. Kao sto je avion usavrsavao taktiku i strategiju ratovanja tako su i bogate kase namenjene razvoju oruzja darezljivo finansirale razvoj avijaciju. Od ovoga je itekakve koristi imala i putnicka avijacija. Rezultat je bio ekspanzija putnickog saobracaja nakon svakog svetskog rata, sto je dovodilo do prividnog smanjenja globusa. Tako je razvoj komunikacija doveo planetu na nivo globalnog sela, a vazdusni saobracaj onome ko ima para omogucuje da zaboravi na godisnja doba, obrtanje zemlje oko sopstvene ose, klimatske pojaseve. Postoje samo aerodromi, toliko medjusobno slicni da nakon izvesnog vremena covek ima utisak da ucestvuje u nekoj igri u kojoj u Beogradu udjes u neku kabinu, rucas i izadjes, a oni ti na izlaz prikacili London. I tako mozes do u beskonacnost ulaziti i izlaziti iz jedne te iste kabine, vecerati ili odgledati film i svaki put kad te pozovu napolje tamo su dogurali neki drugi grad.

Vreme besmrtnih

Nakon otkrica stjuardese otkriven je i mlazni motor koji je vise nego udvostrucio brzine putnickih aviona i sada su one u proseku 800 do 1.000 kilometara na sat kod mlazne avijacije. To znaci da je avion deset puta brzi od voza ili automobila, pri tom mu je svejedno da li leti iznad okeana, Juznog pola, gradova ili dzungle. Ono sto ga drzi izmedju neba i zemlje je brzina, ona ista brzina koja po Ajnstajnu skracuje vreme i nudi besmrtnost. Pri tom je mlazni motor zbog malog broja delova oko devet puta sigurniji od najboljih klipnih motora, koji imaju svu silu delova, koji izvode raznorazna kretanja sto ih cini podloznijim kvarovima. Istini za volju, prvi putnicki avion na mlazni pogon koji je pedesetih godina ukljucen u putnicki saobracaj zvao se “komet" i imao je nezgodan obicaj da se naizgled bez ikakvog razloga raspadne na komadice. Svet je poceo za udese da krivi mlazni motor. Ostaci jednog aviona koji se raspao nad plicakom su prikupljeni i ceo je, osim putnika, ponovo slozen, a zatim je napravljen isti takav od pleksiglasa koji ima osobinu da menja ugao polarizacije svetlosti kad se menja opterecenje. Utvrdjeno je da se na avionu od pleksiglasa menja polarizacija svetlosti po linijama po kojima je originalni avion bio polomljen. Sve se razjasnilo - motor nije imao nikakve veze sa udesima, vec konstruktor nije predvideo zamor materijala trupa na uglovima prozora. Danasnji avioni se smatraju izuzetno sigurnim prevozom i vise nikom ne bi palo na pamet da plovi u Ameriku, ne iz straha od sudbine “Titanika", vec zbog ustede vremena. Istini za volju, avioni su totalno devalvirali romantiku putovanja kakvu su nudili parobrodi za koje se tvrdi da su bili dragi kao becke ljubavnice u proslom veku i spram njih su avioni nalik na danasnje nemacke kupleraje u kojima, ako i niste bili, bas nista niste propustili.

I na kraju kljucno pitanje, ko je ljudima dao avion ? Otac brace Rajt, inace svestenik, prokomentarisao je izum svojih sinova sa : “Da je Bog hteo da covek leti, dao bi mu krila". A sta bi sinovi drugo, vec razocarali oca. Sto bi, pretpostavljam, protumacio Frojd da je avion proizvod Edipovog kompleksa brace Rajt prema ocu svesteniku i on je oslobodjeni falus koji kruzi izmedju neba i zemlje i kao takav mogao je nastati samo u ovom sjajnom veku bez stida i srama.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /