Makedonija izmedju Sofije i Beograda

Zasto makedonski istoricar dr Ivan Katardzijev u svojoj knjizi “Makedonija i susedi" tvrdi da je za Makedonce bugarski nacionalizam blagorodniji od srpskog

Dragan Nikolic

Poznati makedonski istoricar dr Ivan Katardzijev, koji je upravo objavio knjigu “Makedonija i susedi", tvrdi da je u odnosu na Makedoniju sofijski nacionalizam blagorodniji od srpskog. Katardzijev pritom navodi reci “srpskog supernacionaliste" Dobrice Cosica da “sve sto je makedonsko treba unistiti", s obzirom da se “glavni dokazi za postojanje makedonske nacije zasnivaju na geografiji", da Makedonci srpstvo i dvovekovnu srpsku drzavu na makedonskoj teritoriji “smatraju okupacijom", da im je “teritoriju obelezio Tito sa svojim Politbiroom, ignorisuci etnicke, istorisjke i relevantne politicke cinjenice" i da su “izvrsili makedonizaciju, eksproprijacijom srpske srednjovekovne teritorije i kulture". “Supernacionalista", inace, zagovara u svojim spisima ujedinjenje ne “svih Srba", nego “svih srpskih etnickih teritorija u jednu drzavu".

Prema Ivanu Katardzijevu, “jedanaest zvucnih imena bugarskih drustvenih nauka", na celu sa profesorom Gligorom Velevim i pod okriljem bugarske Akademije nauka i umetnosti, sacinilo je spis pod nazivom “Bugarska nacionalna doktrina - Bugarska u 21. veku", koju je podrzao aktuelni bugarski predsednik Petar Stojanov, poznat po izjavi da je “Makedonija najromanticniji deo bugarske istorije". “Blagorodnost" ove doktrine u odnosu na Makedoniju, makedonski istoricar prepoznaju u tome sto ona predvidja “ujedinjenje Bugara iz Makedonije" (pa i iz Srbije sve do Nisa) sa bugarskom nacijom, ali ne predvidja nacin ostvarivanja te ideje, narocito ne nasilnim “cupanjem nebugarskog korenja", koji je ostalo posle Tita i Kominterne. Dr Ivan Katardzijev, medjutim, tvrdi kako tvorci doktrine znaju da to treba ciniti “kulturnim i obrazovnim preporodom", pri cemu u najvecoj meri treba da se sacuva “zivotvornost regionalizma", sto ce s jedne strane “obogatiti bugarski jezik", a s druge strane “bugarskim Makedoncima dati osecanje regionalnog identiteta". U preporodu znacajno mesto treba da zauzmu mediji, uz osnivanje Instituta za bugarski jezik i knjizevnost u Skoplju, kao i da se umesto “Vukove" u Makedoniji uptrebljava “bugarska azbuka".

Stice se utisak da vizije beogradskog i sofijskog nacionalizma, bez obzira da li su protagonisti politicki mrtvi ili nikad nisu ni bili politicki zivi, nisu bez odraza na politiku vlada u Beogradu i Sofiji prema Makedoniji. Tako je izvesno da zvanicni Beograd ne namerava da obelezi “etnicki i istorijski neutemeljenu" srpsko-makedonsku granicu, bez najavljenog pritiska kontakt-grupe. Lansiranje zvanicne informacije da je na padinama Sare locirano “deset hiljada albanskih terorista", “arsenali sa vise stotina hiljada pusaka, puskomitraljeza i topova", cela jedna armija, koju do sada niko s makedonske strane, a ni od medjunarodnih posmatraca, nije primetio niti je u sarskom snegu ostavila ikakvog traga - prema nekim makedonskim komentatorima je “poziv za akciju zdravih snaga u Makedoniji". Ujedno, smatra se da je to “krunski dokaz za internacionalizaciju kosovskog konflikta, uz mogucnost upotrebe efikasnijih mera i dejstava od tipa onih koje je koristila Turska u Iranu". Prema jugoslovenskoj ambasadi u Skoplju, koja aktivno ucestvuje u politickom zivotu Makedonije, prerastajuci postepeno u “zariste zdravih, srpskih i jugoslovenskih snaga", Makedoniji ne preti opasnost od Srbije, ali zato Srbiji “preti opasnost od Makedonije". Dokaz su “vec instalirani teroristi na Sari" i potencijalno instaliranje NATO u Krivolaku. Ministarstva odbrane i policije, kao i UNPREDEP, demantuju postojanje “armije terorista" na padinama Sare, ali ne demantuju nameru makedonskih vlasti da poligon Krivolak pretvore u NATO trening-centar. Dva puta lansirana informacija u beogradskim provladinim medijima, u roku od dve nedelje, najbolji je dokaz da je, uprkos protivljenju Beograda, preventivna misija medjunarodnih snaga u Makedoniji neophodna. Predsednik Gligorov je jednom izjavio da je takva misija potrebna pored ostaloga, sto Makedonija moze da strada dok se ne utvrdi “da li jagnje, zbilja, muti vodu vuku". Prema nekim makedonskim komentatorima, lansiranje vesti o logorima terorista u sarskom snegu, na makedonskoj strani, dokaz je da rezim u Beogradu nema nameru da resava kosovski problem, dajuci Kosovu autonomiju.

Prema “Novoj Makedoniji", Srbija Slobodana Milosevica u ocima Evrope i SAD-a “vec je desetak godina s druge strane barikada", a kriza na Kosovu je “poslednja faza medjunarodne ofanzive za modeliranje srpskog drzavnog i politickog prostora prema standardima novog svetskog poretka". Po pisanju tog dnevnika, “kosovska kriza u mnogim bitnim tackama dodiruje i Makedoniju", ali list izvodi optimisticki zakljucak, tvrdeci da je makedonska pozicija, za razliku od pozicije Srbije Slobodana Milosevica, “stabilna i ima stabilnu perspektivu, zato sto je Makedonija sinhrona i sa sobom i sa svetom".

Mada bugarsko-makedonski jezicki spor direktno vuce korene iz sofijske “nacionalne doktrine", on je znatno benigniji od srpsko-makedonskog granicnog spora, zato sto zvanicna Sofija zeli, za razliku od Beograda, da bude sa ostalim svetom. Zvanicna Sofija bi mogla nastetiti sebi i zemlji, ako nasuprot nacionalnoj doktrini, prizna postojanje makedonskog jezika, a onda i makedonske nacije i, sto je najteze, makedonske nacionalne manjine u Bugarskoj. Medjutim, bez potpisivanja medjudrzavnih ugovora sa Makedonijom ne moze pred medjunarodnu zajednicu, do koje joj je ocigledno stalo, posto zeli da udje u “zajednicki evropski dom", da polozi test iz regionalne saradnje.

Moguce da je makedonsko ministarstvo spoljnih poslova uputilo poziv Sofiji da se jezicki spor resi nastavkom dijaloga u Skoplju osecajuci izvesnu prednost u odnosu na Sofiju posle serije poseta visokih zapadnoevropskih i americkih drzavnika Makedoniji i znacaja koji joj se pridaje u pogledu regionalne stabilnosti. Do okoncanja ovog izdanja zvanicni odgovor Sofije nije stigao u Skoplje, mada je bugarski ministar spoljnih poslova Nadezda Mihajlova najavila, posle sednice komisije za spoljnu politiku bugarskog parlamenta i rasprave o sporu sa Makedonijom, da je Sofija predlozila Skoplju dve varijante resavanja tog spora. Mihajlova je odbila da kaze o kojim varijantama se radi.

Novinari su izbrojali 12 varijanti koje su do sada bile u opticaju. Takodje se nista nije saznalo ni u makedonskom ministarstvu spoljnih poslova o kakvim varijantma se radi. Prema nekim makedonskim glasilima, moguce je da ce biti upotrebljena “grcka formula", da se u ugovoima spomene da su potpisani na makedonskom i bugarskom jeziku, s tim da se bugarskoj strani ostavi pravo da naznaci u fusnoti ili na neki drugi nacin da taj jezik ne priznaje. U krugovima makedonskih opozicionih partija se tvrdi da zvanicno Skoplje pre izbora, a moguce i posle toga, nece moci da prihvati nijednu “kompromisnu verziju", koja bi i po cemu predstavljala “kockanje nacionalnim identitetom".

Moguce je da ce jos dugo nacionalizmi iz susedstva snazno zraciti na Makedoniju, pri cemu je za Makedoniju najopasnije albansko pitanje u Makedoniji, vise kao adut Beograda nego Sofije, posebno kada tvrdnje da za Makedoniju nema drugog resenja osim “pravoslavnog saveza sa Srbijom". Makedonski predsednik Kiro Gligorov je u Ohridu demantovao takvu mogucnost, koju prognozira Kargenijev izvestaj, ako dodje do vecih albansko-makedonskih napetosti. Sofija bi mogla podupreti takav savez, s obzirom da bi on bio istovremeno i zastita Pirinske Makedonije, bugarskog dela dobijenog u Bukurestu i zastita Bugara u Makedoniji, koje je Sofija u obavezi da zastiti, ako se kriza sa Kosova prelije u Makedoniju, kako je sama najavila. Svest o sudbinskoj povezanosti Srba i Makedonaca pred albanskom opasnoscu snazno podstice zvanicna srpska propaganda, kao i ekspoziturne srpske partije i udruzenja u Makedoniji. Stvaranju takvog saveza doprinose svojim ekstremizmom i albanski radikali u Makedoniji.