Konsenzus je magicna rec

Kljuc za uspeh tranzicije kojom je autoritarna, diktatorska, jednopartijska Frankova Spanija prerasla u visepartijsku, demokratsku zemlju sa otvorenom, trzisnom ekonomijom bio je u saglasnosti svih bitnih drustvenih aktera oko toga sta su glavni nacionalni ciljevi

Vladan Marjanovic
Dragan Bisenic

“Kosovo je interno pitanje Srbije i Jugoslavije, i to niko ne osporava. Ali je isto tako nesporno da to unutrasnje pitanje ima medjunarodne reperkusije. Na prvom mestu, ovaj problem sprecava reintegraciju Jugoslavije u sve medjunarodne instance; na drugom, pogorsanje situacije na Kosovu moze da se odrazi na susedne zemlje. Prema tome, ovo pitanje treba da bude tretirano na medjunarodnom nivou, uz puno postovanje suvereniteta i integriteta SR Jugoslavije i Republike Srbije. Sadasnja situacija je zabrinjavajuca. Potrebno je da se uspostavi otvoren dijalog, da se prekine sa terorizmom; bilo bi veoma pozeljno da albanski politicki lideri osude sve teroristicke akcije i distanciraju se od njih. Takodje je neophodno stvoriti stanje u kome se albanski narod ne bi osecao ugrozenim od strane policije - bila ona redovna ili specijalna - te da se koriscenje sile svede u pravne okvire. Potrebno je, konacno, obnoviti zajednicki zivot kosovskih Srba i Albanaca, u cemu veoma znacajan korak predstavlja primena sporazuma o obrazovanju", izjavio je za “Nedeljnu Nasu Borbu" Hoakin Peres Gomes, ambasador Spanije u Jugoslaviji, komentarisuci nespremnost Jugoslavije da prihvati medjunarodno posredovanje u resavanju njenih unutrasnjih problema.

Uz aktuelna politicka zbivanja u Jugoslaviji, posebno na Kosovu, kao jedan od povoda za intervju posluzila je i okolnost da je vise istaknutih politickih licnosti ove zemlje na jedan ili na drugi nacin angazovano u stabilizaciji prilika na prostoru bivse Jugoslavije.

Da li ste ocekivali ovako vaznu diplomatsku ulogu Spanije u politickom zivotu Jugoslavije i cime objasnjavate porast njenog uticaja, buduci da su trojica Spanaca - Havijer Solana, Karlos Vestendorp i Felipe Gonsales - na veoma istaknutim polozajima povezani s jugoslovenskom krizom?

- U svemu tome, kao i u drugim stvarima, ima ponesto logike i prirodnog razvoja situacije, a s druge strane, ima i slucajnosti. Logicno je da Spanija - mediteranska zemlja, jedan od pet-sest najznacajnijih zemalja u okviru EU i UN - u naporu da obnovi svoju raniju ulogu u medjunarodnoj zajednici, nakon mnogo godina izolacije koju je dozivela pod Frankom, tezi da povecava svoju medjunarodnu poziciju u zoni koja je za nas bila uvek od prvorazrednog znacaja: zoni Mediterana. I Jugoslavija je mediteranska zemlja; Spanija ne pretenduje da bude veliki strucnjak za Balkan, ali jeste veliki strucnjak za Mediteran.

Jos u vreme prethodne Jugoslavije, Spanija je uvecavala svoje prisustvo u Jugoslaviji. Njegovo Velicanstvo kralj Huan Karlos posetio je Jugoslaviju l985; g. Gonsales ovde je boravio u godinama kada je bio generalni sekretar Socijalisticke radnicke partije Spanije (PSOE). Kada su poceli ratni sukobi, Spanija je tome posvetila izuzetnu paznju jer, mi smo, moze se reci, skoro susedi - preko Mediterana. Nama su bliski problemi ove vrste, a nasa pozicija daje nam i mogucnost vece objektivnosti. Licnosti iz spanskog politickog zivota ove probleme mogu da sagledaju sa iskustvom koji imaju, a da to s druge strane bude bez strasti koja bi mogla da bude ispoljena kod onih koji su direktno ukljuceni u konflikt.

Povecani spoljnopoliticki angazman Spanije u ovom regionu, ali i sve primetnije i masovnije prisustvo spanske kulture i jezika, stvaraju povoljan kontekst za prihvatanje njene posrednicke uloge na ovim prostorima. Sa kakvim mandatom dolazi Gonsales?

- Ukoliko se bude odrzao sporazum izmedju SRJ i OEBS, te Evropske unije, g. Gonsales ce doci sa mandatom koji mu ove organizacije budu dale. U principu, taj mandat ima dve glavne karakteristike: prvo demokratizaciju SRJ i to na nacin koji bi - a to je drugi aspekt - omogucio normalizaciju u njenim odnosima kako sa OEBS, tako i sa EU. To je, dakle, neki opsti okvir. O detaljima i posebnim okolnostima ovog mandata nisam pozvan da govorim; Spanija nije ni predsedavajuci OEBS (to je trenutno Poljska), ni predsedavajuci EU (na tom mestu je Velika Britanija). Prema tome, to su zemlje koje shodno dogovoru svih clanova ovih organizacija treba da definisu tacan mandat g. Gonsalesa.

Jugoslavija - ili bolje receno Srbija - nije, medjutim, jos ispunila zahteve koji su pred nju postavljeni na osnovu Gonsalesovog izvestaja o lokalnim izborima iz novembra 1996. Da li ce to, kako u politickom, tako i u personalnom smislu, biti prepreka za Gonsalesovu novu misiju?

- Nemam ovlascenje da govorim u ime g. Gonsalesa. On jeste poznati spanski politicar, ali u ovom slucaju nije predstavnik spanske vlade, vec ce delovati u okvirima koje mu postave Kontakt grupa, OEBS i EU. Naravno, preporuke Gonsalesovog izvestaja iz januara 1997. predstavljace mu znacajne smernice. Kao sto vam je poznato, njegov izvestaj su zapravo dva dokumenta: jedan je izvestaj o izborima iz novembra 1996. a drugi je pismo sa opstim preporukama tadasnjem predsedavajucem OEBS Flaviju Kotiju. Dakle, kad Gonsales dodje, videce se da li su te preporuke sprovedene u potpunosti, delimicno - ili uopste nisu sprovedene.

Kad vec pominjete Kontakt grupu - a prethodno ste, na primeru Spanije, govorili i o terorizmu - ona je od jugoslovenskih vlasti zahtevala da sa Kosova povuku specijalne policijske snage. Sta pokazuju spanska iskustva - da li je efikasna borba protiv terorizma moguca bez angazovanja specijalnih jedinica, odnosno koriscenjem samo redovnih policijskih snaga?

- Situacija po tom pitanju u Spaniji i Jugoslaviji nije ista. Za pocetak, bilo bi potrebno saseci problem u korenu; u Spaniji imamo demokratski ustav usvojen od citavog naroda, a svaka od provincija ima i svoje “male ustave"; u jednoj od tih pokrajina postoji manjinska grupa koja pribegava nasilnim metodama. Protiv onih koji se tim metodama sluze vlada se bori u legalnim okvirima i politickim sredstvima, uzimajuci u obzir gradjanske slobode. I kolikogod da oni sebi prave reklamu, rec je o vrlo maloj, izolovanoj grupi.

Protiv njih se takodje koriste i regularne policijske snage. Imamo i nesto sto se zove specijalizovana policija; ona se sluzi iskustvima antiteroristicke borbe - ali to nisu paramilitarne jedinice, niti se sluze vojnom taktikom u borbi protiv terorista. I vodimo racuna da u borbi protiv terorizma ne strada civilno stanovnistvo.

Kada bi mogao da se ocekuje pocetak Gonsalesove misije?

- Mogu da vam kazem samo svoje licno misljenje, a ono je da bi to moglo da bude odmah posle sledeceg sastanka Kontakt grupe. Uveren sam da ce ta misija biti blagotvorna za Jugoslaviju.

Spanska policija se u borbi protiv terorista ne sluzi vojnom taktikom i sredstvima: Hoakin Peres Gomes