Dusan Miljevic, vlasnik “Globala" i urednik izdavacke kuce “Global Book" u Novom Sadu

Preovladjujuci mentalitet kod nas, ne samo u biznisu, jeste da dok jednom ne smrkne - drugom ne svane. Mislim da je to i jedan od uzroka stanja u kojem se drustvo nalazi

Dimitrije Boarov

U vreme kada i srpske politicke stranke takozvane gradjanske, demokratske orijentacije izbegavaju da govore o kapitalizmu i u zemlji gde se liberalima naziva jedna grupa starih “mekih komunista", pojave serije knjiga koje su odavno ispisali klasici liberalnog kapitalizma - Hajek, Fridman, Ejn Rand i jos neki autori, izazvala je znatnu paznju javnosti. Tim pre sto je ovu ediciju pod zajednickim i dobro odabranim naslovom - “Opasne knjige", potpisala jedna sasvim nova kuca, “Global Book", a koju je osnovao Dusan Miljevic, vlasnik “Globala", firme koja je na glas izasla u drugoj delatnosti, u trgovini komunikacionom opremom.

Tridesetsestogodisnji Dusan Miljevic spada u onu grupu nasih mladih ljudi koji su gonjeni “drskom nestrpljivoscu" u prvom talasu (1984. godine) onog sto je kasnije uzelo gotovo dramaticne razmere, napustili zemlju i otisnuli se u svet trazeci “siri prostor, sa manje niskim plafonom".

“Posle prvih poslovnih uspeha ’napolju’, i Markovicevih reformi ’kod kuce’, sa dva najbolja druga iz osnovne skole formira i u Novom Sadu firmu, prepoznatljivu po svom stilu (prodaje)."

Sada pokusava da pored opreme ponudi i nove ideje iz starih knjiga, pa razgovor i pocinjemo pitanjem da li je teze prodavati stvari ili nove/stare ideje, u sredini koja lakse menja telefone nego poglede? - Ono sto se “Global" vec osam godina trudi jeste da opravda slogan “Novi poslovni svet". Jedan od principa koji stoje iza ovog slogana jeste da je jedina prava pobeda - obostrana pobeda. Preovladjujuci mentalitet kod nas, ne samo u biznisu, jeste da dok jednom ne smrkne - drugom ne svane. Zbog toga se gubi ogromna energija i vreme, a rezultat cesto bude da su obe strane izgubile. Mislim da je to i jedan od uzroka stanja u kojem se drustvo nalazi. Sto se tice razmisljanja na nov nacin, mislim da se tu stvar moze slobodno generalizovati da ljudi, nigde u svetu, ne vole da razmisljaju ni na stari nacin, a pogotovo ne na novi. Citanje je neuporedivo lakse, ali i isto toliko manje korisno. “Global Book" objavljuje knjige koje su namenjene onim retkim citaocima koji su spremni ne samo da misle dok citaju, vec i da rizikuju da im se desi da usput promene stavove.

A na pitanje sta je lakse prodavati najbolje sam Vam odgovorio kad Vam kazem da “Global" proda vise telefona i faxova nego “Global Book" knjiga.

Medju mnogim naslovima koje ste izdali nekako dominira onaj Normana pila “Moc pozitivnog misljenja". Ipak, cini mi se da taj naslov pomalo odvlaci paznju od one Sumpeterove “kreativne destrukcije" potrebne u svakoj dubokoj sistemskoj krizi. Kakav je Vas stav povodom stare dileme, da li prvo treba sve porusiti da bi se stvorio prostor za novu gradjevinu ili jednostavno ono sto je trulo pustiti da propada, a mimo starih predrasuda i institucija podizati model uspeha?

- Mislim da je dilema za koju me pitate jako opasna, jer se niste jasno odredili. Ako je u pitanju MOJA firma ili bilo sta drugo sto je MOJE, onda vam kazem da bih JA ono sto je trulo - dakle nefunkcionalno - porusio da bih napravio novo i funkcionalno. Ono sto nije moje ne bi smelo biti ni predmet mog razmatranja - rusiti ili ne rusiti. A ono sto jeste moje ne bi smelo biti predmet razmatranja drugih. Nepovredivost principa vlasnistva je apsolutni uslov za postojanje principa slobode i sto se vise narusava jedan, to je vise narusen drugi. Dovoljno je obezbediti zakonsku zastitu vlasnistva i ugovora, i ukinuti zabranu konkurisanja monopolima, pa da drustvena i drzavna preduzeca bankrotiraju i predju u privatno vlasnistvo. Ako bi se neka i odrzala (sto bi bilo zaista cudo), to onda znaci da i treba da postoje - trziste ih hoce. Ako bih pak poverovao u pricu da smo i ja i svi mi neko ko ima svoja prava nad drzavnom i drustvenom imovinom i da svojim glasovima na izborima biramo svoje predstavnike koji su nam odgovorni i za domacinsko upravljanje tom imovinom, e onda bih ja glasao za onog ko bi obecao da ce sva drzavna preduzeca odmah biti stavljena na licitaciju i prodata najboljim ponudjacima. Logika je prosta - kad god sam imao neki deo biznisa kome nisam bio u stanju da posvetim dovoljno paznje, ili da mu obezbedim dovoljno dobrog menadzera, prodavao sam ga. Trziste vec obezbedi nekog ko ce bolje brinuti o mom zapostavljenom delu biznisa, a ja njegov novac angazujem gde cenim da sam kompetentniji.

U Vasoj izdavackoj produkciji posebnu paznju izazvala su stara dela Hajeka i Fridmana i nekih drugih jos starijih autora, koje nasa publika dozivljava kao izuzetno aktuelna. Smatrate li i Vi da cak ni nase navodno gradjanski orijentisane stranke ne shvataju kapitalnu vaznost povezanosti trzisne ekonomije i politickih sloboda, o cemu su jos pre pola veka pisali Hajek i Fridman?

- Apsolutno se ne slazem sa misljenjem da u Jugoslaviji postoji problem nedovoljne politicke slobode. Postoji roblem koji se zove ne postojanje pravne drzave iz kog proizilazi problem politicke neodgovornosti vladajuceg rezima. A to sto opozicione stranke ne uspevaju da se izbore za veci deo kolaca je stvar, pre svega, njihove idejne impotencije, a zatim i neiskustva u poslu kojim se bave. Ne polazem ni najmanju nadu u boljitak koji bi mogla da nam donese neka od politickih stranaka. Sve stranke u svojim programima obecavaju trzisnu ekonomiju: SPS, JUL, SPO, SRS, DS, DSS itd. Ali se iz daljeg teksta jasno vidi da je to samo moderna fraza i da njima ne pada na pamet da sami sebi izbijaju pare iz dzepa - jer gde ima trzista tu politicari nemaju sta da se puno pitaju. Trziste je njihov najveci neprijatelj - isto kao sto je i najbolji prijatelj svima koji zive od sopstvenog rada. Uostalom, pogledajte tzv. slobodne gradove - gde je opozicija pobedila na lokalnim izborima. Sta su uradili za slobodu i trziste da bi sebi dali za pravo da se tako nazivaju? Koje su to nasledjene monopole prepustili konkurenciji? Pravo da vam kazem nista me ne bi toliko obradovalo kao kad bi mojoj firmi neko dao status monopola. Dobro bih se odmorio a jos bolje zaradio! Zar nije onda naivno ocekivati od politicara - dakle od ljudi koji zive od vlasti - da se odricu vlasti i poklone nam slobodu i trziste? To se desava samo onda kad su prisiljeni. A niko ih ne prisiljava. Na prste mozete izbrojati ekonomiste u ovoj zemlji koji razumeju kako slobodno trziste funkcionise. To i nije cudno s obzirom da se na fakultetima i danas predaje planska ekonomija. Donedavno na srpskom jeziku niste mogli procitati Hajeka, Fridmana, Ajn Rend, Bastija... Tvrdim da mehanizme trzista danas u ovoj zemlji najbolje shvataju seljaci: nisu morali da diplomiraju ekonomiju i “nauce" nebuloze o drustveno korisnoj ulozi Narodne banke i ulicnim dilerima koji izazivaju inflaciju, a imaju zivotno iskustvo privatnog preduzetnika. Naravno, shvatanje trzista im nimalo ne pomaze da svoje proizvode prodaju po trzisnim cenama, ali bar znaju ko ih sprecava.

Znam da je svakog preduzetnika gotovo neukusno pitati sta dalje planira, ipak, da takvo pitanje postavim nesto uvijenije - koje su oblasti u koje bi preporucili nasim ljudima od akcije, da usmere svoje napore. Evo na pragu je, bar se tako najavljuje, velika privatizacija. Vredi li ipak nesto kupiti od preostale drustvene svojine ili smatrate da treba ici i dalje samo novim putevima?

- Prvo, krem sa tog procesa necemo skinuti ni Vi ni ja. Sigurno je da necemo biti medju onima koji ce metodom direktne pogodbe odlucivati posto ce se nekom prodati najprofitabilnija drzavna preduzeca. Niti ce nam biti dostupne neophodne informacije da prosudjujemo sta je dobra investicija, a sta nije. A kad bi cak i uspeli da dodjemo do tih informacija, nije bas za ocekivati da bi nam neko dao i kredite koji su potrebni da se takav posao obavi. Drugo, ne bih nikome savetovao da kupuje manjinski paket, mada je i vecinski paket problematican u drzavi u kojoj je vlasnistvo u sustini definisano fizickim posedom, a ne potvrdama na papiru za koje i ako se jednog dana dokazu na sudu ostaje veliko pitanje da li ce biti uvazene, to jest, da li ce izvrsna vlast postupiti po odluci suda.

- Ipak, posle sveg tog komesanja sigurno je da ce se pojaviti mnoge potrebe i problemi koje valja resiti. A to je posao za privrednika i preduzetnika.