Oskar Fodor, predsednik kompanije “Pobeda", Novi Sad

Oskar Fodor, ekonomista, magistrirao na temu marketinga. Poceo radni vek u Potisju iz Ade, gde je postao i generlani direktor. Potom presao u novosadsku Pobedu, opet na mesto generalnog direktora, odakle je prakticno “najuren" nakon javne izjave da Pobeda ne moze biti ni opstinska ni gradska ni pokrajinska niti federalna - nego da je njeno mesto na otvorenom svetskom trzistu. Nakon toga radio u Loli (Zeleznik), Vojvodjanki (Petrovaradin), Pokrajinskoj upravi (Novi Sad) da bi, s pocetkom reformskih vetrova, ponovo dosao u Potisje na mesto generalnog direktora, odakle biva angazovan na mesto ministra industrije u prvoj postavi Mirka Marjanovica. Ministarsko mesto napusta po svojoj volji, nakon definitivnog saznanja da ne postoji politicka spremnost za restrukturiranje privrede. Danas je, ponovo u Pobedi, na mestu predsednika Kompanije s ambicijama da prodajom preostale imovine obnovi tehnolosku snagu fabrike koja je pre krize zaposljavala 3.600 radnika; danas 1.270.

NNB: Radni vek ste vezali za industriju; pritom uglavnom za metalski sektor. U ovom poslednjem vec godinama je izrazena niska proizvodna aktivnost. U vreme kada ste bili ministar industrije, iz vase vlade su stizala ubedjivanja da ce skidanjem sankcija upravo metalski sektor skokovito krenuti napred. Objasnite zasto se to nije desilo?

Fodor: Suvise olako su sankcije proglasene glavnim krivcem pada ukupne privredne aktivnosti. Preskace se da je problem poceo ’89. kada je pocelo rasturanje trzista od 24 miliona stanovnika. Ja ne govorim o politickim sukobima nego o tome da je najveci broj preduzeca prethodne Jugoslavije jednostavno ostao bez trzista, sto je dalje znacilo da zaposleni nisu odbijali zarade i prvo cega su ljudi poceli da se odricu bili su automobili, frizideri, televizori. Onda je to povratno delovalo na preduzeca koja vise nisu kupovala masine, pa je stradala masinogradnja i tako redom.

NNB: Da, ali narod je stalno ubedjivan da ce sve krenuti skidanjem sankcija, s obzirom na to da je sacuvana, kako se to govorilo, tehnoloska i kadrovska osnova...

Fodor: Ta postavka da smo sacuvali fabrike je samo delimicno tacna. Sacuvana je infrastruktura: zgrada, cevovodi, trafostanice, ali vec desetak godina se nista ne investira. Cak ni u odrzavanje. Mnoga preduzeca u manjim mestima su prodala kamione, automobile, demontirala masine, kotlovska postrojenja...

NNB: Molim...

Fodor: Da, da, demontirana su i kotlovska postrojenja i pretvorena u plate. Sada, kada udjes u te fabrike, naidjes na ogromne prazne hale. Ta teza da smo sacuvali fabrike vazi samo za nekoliko velikih sistema, ali i tamo se to desilo stoga sto su ta preduzeca u velikim mestima pa su radnici mogli da izadju na ulice i traze novac.

NNB: Sta ste kao ministar preduzeti da se te stvari ne desavaju ili da, ako se desavaju, to bude uskladjeno sa projektima za buducnost?

Fodor: Tadasnji guverner Avramovic i ja smo jednog jutra bili na zboru u Rakovici i odmah su rekli: zvali smo vas da nam kazete koliko novca i kada ce biti. Onda sam se ja pobunio i rekao da je to protiv reformi, sindikalni rukovodioci su uzvratili: Mi tacno znamo sta hocemo, a to je da vas pritiskamo, a Vi uzmicete i na kraju date novac. Oni su odlicno procenili da vlada vodi neku vrstu socijalne selektivnosti i tako su se i ponasali.

NNB: Jeste li ovaj slucaj iz Rakovice ispricali u vladi?

Fodor: Jesam, i dobio sam odgovor da ne mozemo dozvoliti da se Beograd izvrne, jer situacija je sada takva da se ne moze ulaziti u strukturne promene.

NNB: Mislite li da su bili u Pravu?

Fodor: Ne i to je bio kljucni razlog sto sam napustio Vladu. Zapravo nisam mogao da se slozim s tom uvrnutom logikom, jer sam znao da se preduzeca ne mogu spasavati tako. Moraju se izloziti trzistu, naravno uz prethodno uspostavljanje za to potrebnih uslova. Nazalost, tu se logika sporo menja i nama ce se, upravo zbog toga, desiti da ce mnoga preduzeca jednostavno umreti. Prvo ona koja ne mogu da placaju obaveze drzavi i bankama, potom i ona koja to jos mogu, ali ce nameti na njih bivati sve veci pa ce i onda doci u situaciju da ne mogu dalje.

NNB: Sta biste, vezano za sva Vasa iskustva, porucili novom ministru industrije?

Fodor: Nista. Ali ako insistirate na nekoj opstoj poruci onda ona glasi: dok god bude socijalne selektivnosti i dok god se budu neka preduzeca proglasavala javnim preduzecima da bi se time pokrile drzavne subvencije ili oprastala placanja poreza, gasa, struje - dotle nece krenuti prestrukturiranje. U medjuvremenu cemo svi tonuti dublje.

NNB: Moze se pretpostaviti da niste napustili ministarsko mesto i vratili se u preduzece da bi zajedno s njim propali. Odnosno, sta nameravate da radite u Pobedi?

Fodor: Preduzece ima ogromnu imovinu i moze prodajom delova te imovine da obnavlja tehnolosku snagu. Ima dosta tog lutajuceg vencer kapitala.

NNB: Sta cete sa dva prilicno gadna problema: prvi je da ce to radnici hteti u plate, a drugi da kapital, ne ide tamo gde su veliki rizici i najasna pravila igre?

Fodor: Situacija je sada znatno drugacija, jer vec je definisana kompletna zakonska infrastruktura i u tom pogledu nema prepreka za privatizaciju i ulazak kapitala u preduzece. Sto se opste klime tice, tu ste u pravu, ali - barem kada je Pobeda u pitanju - imamo neke znacajne prednosti. Naprimer, imamo najveci radnicki restoran na Balkanu (napravljen pred jednu Brozovu posetu fabrici) sa kompletnom infrastrukturom. Tu se mogu napraviti dva teniska igralista. Javio se i covek koji tamo hoce da napravi 15 staza za kuglanje. Ljudi iz italijanske Stande su rekli: gradjevinski prostor je sasvim dovoljan za diskontnu robnu kucu, ispred je hiljadu mesta za parkiranje a sve to na dva minuta voznje od centra grada koji ima 300 hiljada stanovnika. Dakle, videcemo.